Михајловић, која је копредседавала Деветом енергетско-климатском комитету Енергетске заједнице, истакла је да енергетика и клима иду заједно и да су за све земље најважније енергетска сигурност и безбедност.
Суштина је да у условима глобалне кризе још брже спроводимо процес енергетске транзиције и да заједно радимо на томе да будемо дугорочно енергетски безбедни и независни, а без Зелене агенде то није могуће, поручила је она.
Према њеним речима, улагање у нове капацитете за производњу енергије из обновљивих извора и повећање енергетске ефикасности су два главна извора енергетске безбедности у свету.
Период кризе не само да није зауставио тај процес, већ нам показује да ћемо управо са зеленом енергијом и убрзаним путем ка декарбонизацији лакше да се изборимо са свим изазовима. Без улагања у нове капацитете и енергетску инфраструктуру нећемо бити енергетски безбедни, нити ћемо остварити напредак у процесу декарбонизације, подвукла је Михајловић.
Потпредседница Владе је истакла да је Србија доношењем новог законодавног оквира и започињањем израде стратешких докумената одредила правац развоја енергетике и да су за спровођење зацртаних циљева потребне и регионална сарадња и подршка ЕУ.
Оно што морамо да урадимо јесте да повећавамо проценат ОИЕ и да улажемо у нове капацитете, у соларне и ветроелектране у РХЕ, јер је суштина да имамо и здраву животну средину и довољно енергије, указала је она.
То је, како је нагласила, кључно да бисмо одржали енергетску безбедност за наредне генерације и суштина привредног развоја.
Заменица директора Директората Европске комисије за енергетику Мехтилд Верздерфер указала је на то да је процес декарбонизације важан за читаву Европу и, у складу са тим, поручила да ће ЕК пружити техничку и финансијску подршку како би се тај процес убрзао.
Она је подвукла да је изузетно важно да се разговара о смањењу потрошње, диверзификацији и енергетској транзицији како у ЕУ, тако и у земљама Западног Балкана и свим чланицама Енергетске заједнице.
Према њеним речима, у моментима енергетске кризе и високих цена енергије и енергената још је важније да правимо планове за наредне године и деценије и да будемо посвећени циљевима декарбонизације до 2050. године у складу са Париским споразумом.
Европска комисија ће пружити и техничку и финансијску помоћ Србији, као и другим државама у том процесу како би се унапредила енергетска ефикасност и повећало коришћење ОИЕ, поновила је Верздерфер.
Директор Секретаријата Енергетске заједнице Артур Лорковски пренео је да су обављени веома важни разговори о томе како да се остваре заједнички циљеви и одлуке које се тичу тога да до 2050. године будемо карбон неутрални.
Он је оценио да Србија и читав регион има много потенцијала за повећање коришћења ОИЕ, што је битно јер је развој ОИЕ, уз унапређење енергетске ефикасности, суштина одрживог развоја.