У саопштењу Министарства здравља наводи се да ће заседању, које ће бити одржано у Центру "Сава", присуствовати новоизабрани генерални директор СЗО Маргарет Чен, регионални директор за Европу Марк Данзон, као и Ната Менабде која је потписала поменути споразум о одржавању и финансирању скупа.
Заседању ће присуствовати и званичници одговорни за здравље грађана европских земаља, министри здравља, државни секретари, њихови помоћници и сарадници, што указује на то да је то скуп највишег нивоа на коме се договара о здрављу људи у европском региону.
Том приликом ће, поред обраћања генералног и регионалног директора СЗО и подношења извештаја о раду, бити евалуиран напредак постигнут на имплементацији већ усвојених резолуција, стратегија и акционих програма ова организације.
Посебно ће бити разматрана питања из домена здравствене политике, као што су људски ресурси за здравље, Европски акциони план за храну и исхрану и имплементација закључака министарске конференције о гојазности која је одржана у Истанбулу, као и Миленијумски циљеви развоја у европском региону, као што су здравствени системи и здравље мајки и деце, с презентацијом поука из досадашњих програма и активности.
Такође, биће речи и о питањима са претходних сесија Регионалног комитета СЗО, као што су годишњи извештај Европског комитета за животну средину и здравље, имплементација активности на јачању здравствених система, активности предузете на основу Европске стратегије за превенцију и контролу масовних незаразних болести и ажурирање активности које се односе на здравствену безбедност, а посебно акциони планови за птичји грип и друге претње по здравље људи.
Министарство здравља истиче да је изузетно важно то да се Србија на овом престижном скупу што боље представи својим активностима на очувању и унапређењу здравља становништва и реформи здравствених система.
Наша земља већ је усвојила неколико националних стратегија базираних на стратегијама и резолуцијама Регионалног бироа за Европу СЗО, и то Стратегију за борбу против ХИВ/СИДЕ, Стратегију за развој и здравље младих, Стратегију развоја заштите менталног здравља и Стратегију за контролу дувана.
Истовремено, у току су припреме за израду националне стратегије за превенцију и контролу масовних незаразних болести и стратегије јавног здравља, а припрема се и приказ здравственог система Србије на српском и енглеском језику и летња школа за новинаре и раднике у органима државне управе о СЗО, њеним програмима и активностима, као и о ОУН и Миленијумским циљевима развоја.
СЗО је специјализована агенција УН која се бави унапређењем и очувањем здравља људи у свету, наводи се у саопштењу и подсећа на то да је она основана 1948. године и да је њеном првом конститутивном Скупштином председавао ученик доктора Милана Јовановића "Батута" и саветник Краља Александра Првог Карађорђевића за питања здравља и здравствене заштите Андрија Штампар.
Тада је усвојена и дефиниција здравља која је ушла у Устав СЗО да је здравље стање потпуног физичког, психичког и социјалног благостања, а не само одсуство болести или неспособности, а која је и данас део опште и здравствене културе сваког јавноздравственог радника који настоји да унапреди здравље становништва.
Рад СЗО одвија се у шест регионалних комитета који покривају цео свет, при чему Србија припада Европском регионалном комитету са још 52 земље чланице, док их укупно има 53.
Европски регионални комитет састаје се сваке године у септембру када разматра сва стратешка и текућа питања важна за рад СЗО, усваја резолуције, евалуира постигнуте резултате, разматра буџет и бира нове чланове својих тела.
Регионални комитет за Европу састаје се сваке прве године у Копенхагену, где је његово седиште, а сваке друге године у некој од земаља чланица која је одабрана у строгој селекцији.
Састанци овог комитета одржани су 2004. године у Копенхагену, 2005. године у Букурешту, 2006. године у Копенхагену, 2007. године састанак ће бити одржан у Београду, када ће делегати донети одлуку о томе да ли ће састанак 2009. године бити одржан у Москви или Тбилисију, с обзиром на то да ће 2008. године опет бити у Копенхагену.
СФРЈ је била једна од земаља оснивача СЗО 1948. године, а распадом земље престало је њено чланство у ОУН и СЗО. Од 1992. године до 28. новембра 2000. године СРЈ је била једина европска земља која није била чланица СЗО, а у овом периоду ова организација имала је канцеларију за хуманитарну помоћ у Београду.
СРЈ постаје пуноправни члан ОУН и њених специјализованих агенција, а тиме и СЗО, у новембру 2000. године. Први двогодишњи уговор о сарадњи са СЗО потписан је 18. фебруара 2002. године, 2004. следећи, док је тренутно важећи трећи двогодишњи уговор о сарадњи.
Србија се управо налази у поступку дефинисања приоритета земље за наредни двогодишњи уговор који ће бити примењиван од 2008. године, додаје се у саопштењу.