Миловановић Минић је јуче на стручном скупу „Живот у заједници“ - изазови деинституционализације и развој услуга у заједници“ на Дивчибарама, навела да је у склопу реформе социјалне заштите у Србији од усвајања Закона о социјалној заштити 2011. године учињено много на стварању бољих услова за живот у заједници свих рањивих група наших грађана.
Државна секретарка је рекла да је недавно усвојен и нови Правилник о хранитељству који ће допринети унапређењу хранитељства у Србији као најзначајнијем ослонцу родитељима и биолошкој породици у кризи.
Она је објаснила да нови правилник прописује да су субјекти хранитељске заштите деца и младе особе на хранитељству, што значи да се посебно дефинише заштита младих на хранитељству од 18 до 26 година.
Према њеним речима, направљена је и јасна разлика између сродничког и несродничког хранитељства, уз предност коју Правилник даје сродницима.
Миловановић Минић је истакла да се уводе и рокови трајања хранитељства, зависно од тога да ли је реч о ургентном, повременом, или хранитељству уз интензивну подршку.
Неке од новина у Правилнику односе се и на јасније дефинисање услова за заснивање хранитељства, бољу поделу послова између центара за социјални рад и Центра за породични смештај и усвојење (ЦПСУ) као и на потребу јавног промовисања хранитељства, прецизирала је она.
Државна секретарка је предочила да нови правилник отвара могућност акредитације програма обуке хранитеља, да се припремом будућих хранитеља побољшава стручна процена њихове опште подобности, а биће побољшана и евиденција хранитеља и корисника.
За живот у заједници, па и хранитељство као један од мање рестриктивних облика заштите деце и младих, неопходна је доследна примена закона, подзаконских аката, као и протокола и планова, који су, како је нагласила, добро дефинисани и усклађени са европском праксом.
Она је истакла да су кроз Закон о социјалној зашти дефинисане многе недоумице у области компетенција за рад у систему социјалне заштите, како кроз резиденцијалну бригу, која се мора унапређивати, тако и кроз развој услуга у заједници које треба да допринесу превенцији институционализације.
Развој услуга у зајединици у склопу превенције институционализације је мотив више да живот наших грађана учинимо бољим и достојанственијим, било да се ради о деци, одраслима или старима, са или без неког од облика инвалидитета, поручила је Миловановић Минић.
Наш задатак је да спречимо институционализацију оснаживањем капацитета у локалним самоуправама. Циљ је и да услови у нашим установама за смештај буду још бољи и хуманији. Укупној демографској слици Србије доприносимо сви заједно. Циљ нам је да она буде боља, да нас буде више и да живимо квалитетније, закључила је државна секретарка.
Поменути стручни скуп организовали су Асоцијација центара за социјални рад, Удружење стручних радника социјалне заштите Србије и Комора социјалне заштите.