П:
О:
Читај ми
Министарство правде интензивно ради на случају ратних злочина Шандора Кепира
Београд,
13. фебруар 2007.
Министарство правде Владе Републике Србије саопштило је данас, поводом нетачних информација које се објављују у медијима о случају ратних злочина које је у Другом светском рату починио Шандор Кепиро, да је још у јулу прошле године ступило у контакт са центром “Симон Визентал” и да од тада интензивно ради на овом случају.
У саопштењу се наводи да је податке о Кепиру Министарство затражило у августу 2006. године од врховног тужиоца Мађарске, који га је затим у јануару ове године писмено обавестио о томе да је Кепиро 1944. године осуђен на 10 година затвора због умешаности у масовна убијања у реону Новог Сада почињена 1942. године, али да пресуда није извршена.
Мађарски тужилац је такође навео да је у току поступак утврђивања да ли је наведена пресуда извршива и да ће, уколико надлежни суд у Мађарској утврди да није, мађарско тужилаштво покренути кривични поступак против Шандора Кепира, који је мађарски држављанин.
Министарство правде Владе Србије примило је 27. децембра 2006. године замолницу Министарства правде Владе Мађарске којом је затражена сва документација којом располажу архиви у Србији, док је другом замолницом од 6. фебруара 2007. године затражена и пресуда мађарског Војног суда, с образложењем да ће Метрополитен суд у Будимпешти 16. фебруара 2007. одлучивати о подобности те пресуде за извршење.
Већ 12. фебруара ове године Министарство правде Србије хитно је доставило Министарству правде Мађарске сву тражену документацију, наглашава се у саопштењу и додаје да ће, уколико мађарски суд не одобри извршење пресуде Војног суда Генералштаба Војске Мађарске од 22. јануара 1944. којом је Кепиро осуђен на казну затвора од 10 година, врховни тужилац Републике Мађарске против њега покренути кривични поступак.
Истовремено, Министарство правде Србије је разматрало правне могућности да се од мађарских власти затражи изручење Шандора Кепира, али билатерални уговор који је на снази између Мађарске и Србије не дозвољава изручење сопствених грађана. При томе, на Европску конвенцију о екстрадицији су и Србија и Мађарска ставиле резерве да неће изручивати сопствене држављане.
Такође, на захтев Министарства правде Србије Тужилаштво за ратне злочине се у августу прошле године изјаснило да не би било целисходно покретање поступка пред нашим судовима зато што је одговарајући поступак већ покренут пред мађарским правосудним органима и нетачна је тврдња портпарола Тужилаштва за ратне злочине да је на Министарству правде коначна одлука за евентуално изручење, јер се захтев за изручење не може тражити уколико пред нашим правосудним органима не постоји поступак и захтев за изручење било ког лица.
Поред случаја Шандора Кепира, Министарство правде ради и на случајевима ратних злочина које су у Другом светском рату на територији Хрватске починили Иво Ројница и Миливоје Ашнер.
Поводом случаја аргентинског држављанина Иве Ројнице, Министарство правде Хрватске затражило је у децембру 2006. године од Министарства правде Србије да поступи по замолници Жупанијског тужилаштва у Загребу, пред којим се води кривични поступак против поменутог лица.
Замолницом је затражено да хрватски истражитељи изврше увид у државне архиве Србије у вези са злочинима Иве Ројнице, што је ово министарство одмах одобрило, подсећа се у саопштењу и напомиње да Србија не може тражити изручење Иве Ројнице јер је реч о аргентинском држављанину, против кога се пред хрватским правосудним органима већ води кривични поступак. У саопштењу се додаје да је исти случај и с Миливојем Ашнером, против кога се пред хрватским правосудним органима води кривични поступак и чије је изручење од Аустрије затражила Република Хрватска.
Мађарски тужилац је такође навео да је у току поступак утврђивања да ли је наведена пресуда извршива и да ће, уколико надлежни суд у Мађарској утврди да није, мађарско тужилаштво покренути кривични поступак против Шандора Кепира, који је мађарски држављанин.
Министарство правде Владе Србије примило је 27. децембра 2006. године замолницу Министарства правде Владе Мађарске којом је затражена сва документација којом располажу архиви у Србији, док је другом замолницом од 6. фебруара 2007. године затражена и пресуда мађарског Војног суда, с образложењем да ће Метрополитен суд у Будимпешти 16. фебруара 2007. одлучивати о подобности те пресуде за извршење.
Већ 12. фебруара ове године Министарство правде Србије хитно је доставило Министарству правде Мађарске сву тражену документацију, наглашава се у саопштењу и додаје да ће, уколико мађарски суд не одобри извршење пресуде Војног суда Генералштаба Војске Мађарске од 22. јануара 1944. којом је Кепиро осуђен на казну затвора од 10 година, врховни тужилац Републике Мађарске против њега покренути кривични поступак.
Истовремено, Министарство правде Србије је разматрало правне могућности да се од мађарских власти затражи изручење Шандора Кепира, али билатерални уговор који је на снази између Мађарске и Србије не дозвољава изручење сопствених грађана. При томе, на Европску конвенцију о екстрадицији су и Србија и Мађарска ставиле резерве да неће изручивати сопствене држављане.
Такође, на захтев Министарства правде Србије Тужилаштво за ратне злочине се у августу прошле године изјаснило да не би било целисходно покретање поступка пред нашим судовима зато што је одговарајући поступак већ покренут пред мађарским правосудним органима и нетачна је тврдња портпарола Тужилаштва за ратне злочине да је на Министарству правде коначна одлука за евентуално изручење, јер се захтев за изручење не може тражити уколико пред нашим правосудним органима не постоји поступак и захтев за изручење било ког лица.
Поред случаја Шандора Кепира, Министарство правде ради и на случајевима ратних злочина које су у Другом светском рату на територији Хрватске починили Иво Ројница и Миливоје Ашнер.
Поводом случаја аргентинског држављанина Иве Ројнице, Министарство правде Хрватске затражило је у децембру 2006. године од Министарства правде Србије да поступи по замолници Жупанијског тужилаштва у Загребу, пред којим се води кривични поступак против поменутог лица.
Замолницом је затражено да хрватски истражитељи изврше увид у државне архиве Србије у вези са злочинима Иве Ројнице, што је ово министарство одмах одобрило, подсећа се у саопштењу и напомиње да Србија не може тражити изручење Иве Ројнице јер је реч о аргентинском држављанину, против кога се пред хрватским правосудним органима већ води кривични поступак. У саопштењу се додаје да је исти случај и с Миливојем Ашнером, против кога се пред хрватским правосудним органима води кривични поступак и чије је изручење од Аустрије затражила Република Хрватска.
-
Београд, 11. јануар 2025.Обавезна регистрација припејд бројева до 10. фебруара
-
Београд, 10. јануар 2025.Развојем вештачке интелигенције до модерније државе и друштва у...
-
Београд, 10. јануар 2025.Настављен разговор са представницима репрезентативних...
-
Београд, 10. јануар 2025.Наставак укидања преосталих листи чекања у здравственим...
-
Београд, 10. јануар 2025.Добар еколошки статус воде на реци Дрини
-
Београд, 9. јануар 2025.Интензиван рад МУП-а на спречавању еколошког криминала
-
Београд, 9. јануар 2025.Даљи рад на побољшању материјално-радног статуса запослених у...
-
Београд, 8. јануар 2025.Ухапшен осумњичени за изазивање опште опасности и тешку крађу на...
-
Београд, 8. јануар 2025.Почиње са радом Јединствени информациони систем за...
-
Београд, 7. јануар 2025.Ухапшена и четврта особа у вези са убиством у Инђији