Потпредседница Владе Републике Србије и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић изјавила је данас у Сарајеву да је улагање у нове енергетске капацитете који користе обновљиве изворе енергије најбољи начин да се осигурају енергетска безбедност, економска извесност и политичка стабилност.
П:
О:
Читај ми
Обновљиви извори енергије најбољи за енергетску безбедност
Београд/Сарајево,
12. јул 2022.
Михајловић је, у обраћању на другом форуму Енергетске заједнице о праведној транзицији, поручила да је енергетска транзиција прилика за здравију животну средину и подизање животног стандарда.
Никада није било више несигурности у глобалној енергетици него што је данас. Раст тражње за енергентима у пост ковид периоду, као и утицај на цене, само су се надовезали на већ постојеће бриге, указала је она.
Потпредседница Владе је додала да је неопходно да се кроз овај период доношења многих краткорочних одлука прође што безболније, уз услов да се никако не угрожава наш пут и будућност, а то је декарбонизован свет и озелењен економски развој.
Према њеним речима, на простору Западног Балкана и Југоисточне Европе, региона који покрива Енергетска заједница, делимо заједничку амбицију, а то је демократски отворен просперитетан простор, у којем ће људи остајати да живе.
ЕУ и Енергетска заједница су на том путу наш кључни партнер, са којима треба да радимо много више јер овом простору треба и заједничко тржиште, засновано на ЕУ правилима, као што нам треба и регионални економски простор, рекла је Михајловић.
Потпредседница Владе је истакла да наш регион може и треба да буде на мапи глобалних инвеститора зелене енергије и напоменула да он може постати центар новог зеленог енергетског дила.
Али наш заједнички договор мора бити будућност региона, јер је то начин да будуће генерације живе у другачијем окружењу. Поглед у будућност тражи од свакога од нас да хитно предузимамо мере и озеленимо нашу стварност и будућност радећи на трилеми: економија-енергетика-екологија, нагласила је Михајловић.
Она је навела да је економски раст тесно повезан са растом производње, потрошње и употребе ресурса и као такав има одлучујуће ефекте на природну средину и здравље.
Наша земља је, како је навела, не само у процесу рада на националном плану за климу и енергетику и енергетске стратегије до 2050 године, већ желимо и да дефинишемо документ праведне транзиције и изласка из производње енергије из угља.
Србија, као што је познато, доминантно добија електричну енергију управо из нискокалоричног лигнита, са пуно сумпора, пепела и влаге, напоменула је потпредседница Владе и оценила да цена коштања експлоатације и производње електричне енергије далеко премашује и продајну цену, али и цену одрживог развоја.
Праведна транзиција нашег региона је наша реалност, од посвећености ограничењу националних емисија до самог процеса спровођења транзиције. Ми не можемо више себи да приуштимо карбонски интензивну индустрију и само они који нису свесни трошкова еколошких, енергетских као и економских, могу и даље да нове технологије и зелену енергију називају „зелени џихад”, закључила је Михајловић.
Потпредседница Владе је навела податак да је у 2020. години 18 термоелектрана на угаљ у нашем региону одговорно за емисије које су приближно три пута више од емисија 221 термоелектране у ЕУ.
Михајловић је нагласила да је изградња капацитета који за производњу енергије користе ОИЕ нови модел раста који доноси нова радна места, додавши да је праведна енергетска транзиција могућа и да то показују државе широм Европе.
Удео електричне енергије произведене из угља смањен је са 39 одсто 2012. године на мање од три одсто у 2019. години у Великој Британији, која је ове године оборила рекорд тиме што је 67 дана функционисала без „прљаве струје".
Према њеним речима, Грчка, која је за само пет година смањила удео угља са 25 на 9 одсто ове године, до 2028. године неће имати угаљ у свом енергетском миксу.
Потпредседница Владе је рекла да је регион у Румунији, који је познат једино по експлоатацији каменог угља, на чему је радило 120.000 људи, у претходних 10 година претворен у долину туризма и скијања.
Она је указала на то да је један од затворених рудника хаб за мала и средња предузећа, док је други фабрика оптичких каблова, напоменувши да анализе показују да је више од 80 одсто радника нашло боље плаћен посао него што су имали у рудницима.
Михајловић је предочила да у Србији постоје два површинска копа, у којима се експлоатише лигнит, и девет рудника подземне експлоатације са мрким угљем, у којима директно ради 19.500 радника, односно 0,85 одсто укупно запослених.
Србија, као што је познато, доминантно добија електричну енергију управо из нискокалоричног лигнита, са пуно сумпора, пепела и влаге, навела је она, истакавши да цена коштања експлоатације и производње електричне енергије далеко премашује и продајну цену, али и цену одрживог развоја.
Аутор:
mre.gov.rs
-
Београд, 7. септембар 2024.Дачић у званичној посети Народној Републици Кини
-
Београд, 6. септембар 2024.Безбедност деце и ученика у школама приоритет МУП-а
-
Београд, 5. септембар 2024.Србија предала Досије за признање специјализоване изложбе ЕКСПО...
-
Београд, 5. септембар 2024.Унапређење економских односа и сарадње Србије и Северне...
-
Београд, 5. септембар 2024.Ширење трговинских, економских и инвестиционих веза са...
-
Београд, 5. септембар 2024.Значајан простор за унапређење сарадње са Казахстаном
-
Београд, 5. септембар 2024.Ухапшени осумњичени за кријумчарење припадника криминалних...
-
Београд, 4. септембар 2024.Дачић честитао Ристићу освајање злата на Параолимпијским играма
-
Београд, 4. септембар 2024.Саучешће Дачића поводом смрти Раде Ђуричин
-
Београд/Владивосток, 4. септембар 2024.Јачање српско-руског свеобухватног стратешког пријатељства