У саопштењу се наводи да су Декларацију прихватиле Аустрија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Чешка, Грузија, Немачка, Мађарска, Молдавија, Румунија, Руска Федерација, Србија, Словачка, Словенија, Турска и Украјина, при чему је свака од ових земаља чланица једне или обе конвенције - Конвенције за заштиту Дунава и Конвенције о заштити Црног мора.
Циљ министарског састанка је да се обезбеди политичка подршка напорима за побољшање квалитета вода у сливу Дунава и укаже на неопходност сарадње између региона Црног мора и подунавских земаља.
Као најважнији резултат овог скупа сматраће се унапређење политичке свести земаља чланица Међународне комисије за заштиту реке Дунав (ИЦПДР), с циљем да се у 2009. години дође до плана управљања речним сливом Дунава и охрабре национални напори у тој области.
Главна тема састанка је интеграција земаља чланица ЕУ и земаља ван Уније, као и веза између побољшања вода дунавског слива и квалитета вода Црног мора.
Србију на скупу у Букурешту представља министар привреде и координатор Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Предраг Бубало и директор Републичке дирекције за воде и шеф делегације Србије у ИЦПДР-у Никола Марјановић.
Министар заштите животне средине и управљања водама Румуније Сулфина Барбу истакла је том приликом да се усвојеном декларацијом препознају вредности дунавског региона и региона Црног мора, настала историјска штета, као и знаци еколошког опоравка.
Истовремено, Барбу је указала на то да је неопходна већа сарадња 16 земаља и ЕУ на унапређењу стања у области животне средине и додала да је кључни изазов за дунавске земље одговор на захтеве Оквирне директиве о водама Уније до 2015. године.
Извршни секретар ИЦПДР-а Филип Велер нагласио је да поменута декларација изражава свест која постоји у дунавским земаљама о великим финансијским средствима потребним да би се одговорило захтевима европских директива у процесу примене заједничког програма мера, уз оцену да ће сарадња између свих земаља бити од суштинског значаја за смањење трошкова.
Једна од најзначајнијих тачака Декларације односи се и на потребу да се развију мере смањења загађења Црног мора нутријентима.
Руководилац Јединице за воде и мора ЕУ Генералног директората за животну средину Питер Гамелтофт истакао је да целокупни басен Дунава представља осетљиву зону према европској директиви о пречишћавању градских отпадних вода и објаснио да то значи да чланице Уније морају користити савремене методе пречишћавања градских отпадних вода.
Међународна комисија за заштиту реке Дунав, која је основана 1998. године, окупља 13 земаља и земље ЕУ и представља једно од највећих и најактивнијих међународних тела које окупља европске стручњаке у области управљања речним сливовима, додаје се у саопштењу.