Михајловић је на представљању Интегрисаног националног енергетског и климатског плана Републике Србије до 2030. са визијом до 2050. године истакла да је ово најважнији документ који као држава треба да усвојимо у области енергетике.
Пре тога желимо да разговарамо са свима, не само са домаћим и страним институцијама, агенцијама и предузећима, већ да имамо широки дијалог, како бисмо сви разумели шта овај план значи и зашто је важан. Ми смо на почетку овог процеса, ово је тек почетак расправе, у којем је политичка подршка важна, али је једнако битна и подршка грађана и привреде, указала је она.
Потпредседница Владе је нагласила да ће доношење оваквог документа донети огромне користи држави у годинама испред нас, кад постану видљиви резултати овог процеса.
Према њеним речима, на овај начин показаћемо да смо одговорни као држава, да можемо да се боримо за здраву животну средину, да имамо снагу за озбиљне одлуке и да будемо део великих промена које се дешавају у свету.
Михајловић је прецизирала да план подразумева да у свим сегментима доносимо одлуке које ће омогућити да 2030. године имамо 40 одсто мању емисију штетних гасова него 1990. године, као и учешће ОИЕ у производњи електричне енергије веће од 40 одсто.
То, како је указала, значи да ћемо морати потпуно да променимо начин на који производимо електричну и топлотну енергију, да повећавамо нашу енергетску ефикасност и да полако излазимо из прљавих технологија и фосилних горива, ма колико тешке одлуке биле испред нас.
Зелена транзиција значи сигурност у снабдевању енергијом, али представља и нови модел раста и развоја, могућност за нова радна места, нове технологије, а да истовремено имамо здраву земљу, чист ваздух и воду, додала је она.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре рекао је да национални енергетски и климатски план Србије треба да постави амбициозне циљеве за смањење гасова с ефектом стаклене баште, брзу интеграцију обновљиве енергије, попут оне из ветра и сунца, као и већу енергетску ефикасност до 2030.
Спремни смо да помогнемо око енергетске транзиције и амбициозних циљева разменом техничких знања, али и финансијском подршком Европске уније, било у виду бесповратне помоћи, повољних зајмова и гаранција или мешовитих решења, поручио је он.
Заједно са нашим српским партнерима, ЕУ напредује у диверзификацији енергетских извора и рута за снабдевање, навео је Жиофре и напоменуо да је, поред текућих радова на гасном интерконектору између Бугарске и Србије, у припреми и нов интерконектор са Северном Македонијом.
Он је подвукао да национални планови за климу и енергетику играју кључну улогу у заједничким напорима Енергетске заједнице за остварење постављених циљева за 2030. годину који су договорени почетком јула, и у том контексту похвалио Србију за напредак који је до сада остварен.
Директор Секретаријата Енергетске заједнице Артур Лорковски објаснио је да је сада време за напредак на следећи ниво кроз консултације са свим релевантним заинтересованим странама.
То је неопходно како бисмо осигурали да планиране политике и мере усмеравају постизање дугорочних циљева енергетских и климатских политика, и водећи рачуна о томе да енергетска транзиција мора бити инклузивна и социјално праведна, закључио је Лорковски.