П:
О:
Читај ми
Представљени амандмани Београда на одредбе покрајинског устава
Београд,
1. март 2007.
Државни тим за разговоре о будућем статусу Косова и Метохије предложио је данас на разговорима у Бечу, у делу који се односи на уставне одредбе, да устав Космета буде сагласан са свим одредбама Устава Србије.
У амандманима српског преговарачког тима на предлог специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија за свеобухватно решење статуса Косова наводи се да ће устав Косова и Метохије потврдити да Космет ужива суштинску аутономију у саставу Србије и да ће, у складу с Уставом Србије, имати законодавну, извршну и судску власт.
Покрајински устав ће потврдити и да су за Србију резервисани спољни послови, контрола граница, монетарна и царинска политика, посебна царинска и инспекцијска контрола, као и заштита верског и културног блага и људских права у последњој инстанци.
Највиши правни акт Космета предвиђа да ће, у случају конфликта у тумачењу одредби, бити меродаван Устав Србије, као и да ће тај документ потврдити да је покрајина мултиетничка и заснована на једнакости свих грађана и да ће обезбедити услове за повратак избеглих и интерно расељених.
Кад је реч о изменама и допунама устава, предвиђено је да устав покрајине не може бити измењен, допуњен или стављен ван снаге, нити да нови устав може бити усвојен без двотрећинске већине скупштинских посланика, с тим да та већина треба да обухвати и двотрећинску већину скупштинских посланика који заузимају места резервисана за српску заједницу Космета, као и двотрећинску већину скупштинских посланика који заузимају места резервисана за друге заједнице које нису већинске у покрајини.
Истовремено, устав Косова и Метохије прецизира број места у скупштини Космета, начин на који ће они бити бирани, колико ће којој мањинској заједници припасти места од 25 за њих резервисаних.
Скупштина ће имати 125 чланова, који се бирају тајним гласањем с отворених листа, од чега ће 100 бити расподељено међу свим странкама, коалицијама, грађанским иницијативама и независним кандидатима пропорционално броју важећих гласова које добију на изборима. Приликом састављања кандидатских листа, узеће се у обзир међународно прихваћена начела равноправности полова.
Током прва два изборна мандата по усвајању устава, Скупштина Косова и Метохије имаће 25 места резервисаних за представнике заједница које нису већинске, 15 ће бити додељено странкама, коалицијама, грађанским иницијативама и независним кандидатима који се декларишу као представници српске заједнице на Космету, док ће 10 бити додељено другим заједницама.
Ашкалијска и египћанска заједница имаће по једно, бошњачка, турска, ромска и заједница Горанаца по два места, при чему ће се свако посланичко место освојено на изборима додавати постојећем броју од 25 резервисаних места намењених српској заједници и другим заједницама на Косову и Метохији.
Кад је реч о председнику Косова и Метохије, он ће бити биран у покрајинској скупштини већином гласова посланика, с тим да та већина укључује и већину гласова скупштинских посланика који заузимају места резервисана за српску заједницу на Космету, као и већину гласова посланика који заузимају места резервисана за друге заједнице које нису већинске у покрајини.
Делегација Србије, када је реч о влади покрајине, тражи да се избрише одредба по којој би најмање један министар био из српске заједнице и један из неке друге невећинске заједнице на Косову и Метохији, као и да се избрише одредба да ако постоји више од 12 министара, онда мора да постоји и трећи министар који представља неку невећинску заједницу на Косову.
Истовремено, српски тим предлаже да ти министри не могу бити именовани без сагласности већине скупштинских посланика који представљају српску заједницу са Косова и Метохије, односно већине скупштинских посланика који представљају остале неалбанске заједнице.
Прихвата се да бар два заменика министара буду из других невећинских заједница са Космета, с тим што би се додало да ти заменици министара не могу бити именовани без сагласности већине посланика који представљају српску заједницу са Косова и Метохије, односно већине скупштинских посланика који представљају остале неалбанске заједнице.
Устав Космета ће јемчити право појединцима који тврде да су јавне власти повредиле њихова уставом зајемчена права и слободе да поднесу представку Уставном суду, а амандман државног тима предвиђа да то буде Уставни суд Аутономне покрајине Косово и Метохија, уз напомену да ако не успеју у покрајинском, треба да се обрате Уставном суду Републике Србије.
Делегација Србије предлаже измену састава одбора за права и интересе заједница тако што би одбор имао девет чланова, од којих би пет представљало групу посланика који заузимају места резервисана за српску заједницу на Космету, док би четири представљала групу посланика који заузимају места резервисана за друге заједнице које нису већинске у покрајини.
За усвајање и стављање ван снаге следећих закона потребно је да скупштинска већина укључује и српску заједницу на Косову и Метохији, као и већину посланика који заузимају места резервисана за друге заједнице које нису у већини на Космету. Истовремено, предлаже се брисање одредбе о законима којима се мењају општинске границе, оснивају или укидају општине, дефинише опсег овлашћења општина и њихово учешће у међуопштинским и прекограничним односима, али се и предлаже да скупштинска већина одлучује о законима као што су: закони о социјалној политици, закони о култури, медијима и закони који садрже одредбе о дистрибуцији фреквенција за електронске медије, закони о полицији и закон о локалном финансирању.
У оквиру поглавља о Уставном суду и правосудном систему, од девет судија Уставног суда шест судија бирала би скупштина Косова и Метохије на основу предлога правосудног савета.
За избор неких од судија Уставног суда била би потребна сагласност већине скупштинских посланика који заузимају места резервисана за друге заједнице које нису већинске у покрајини.
У одредби о пуној независности правосудног савета Косова и Метохије брише се реченица да то ни на који начин неће негативно утицати на успостављање, у некој каснијој фази, посебног тела које би било одговорно за питања у вези с именовањем, дисциплинским кажњавањем и разрешавањем тужилаца.
Садашња овлашћења и улога омбудсмана остаће на снази, али се предлаже амандман по којем ће омбусман бити директно биран у скупштини Космета већином гласова присутних посланика, с тим да та већина обухвата и већину посланика који заузимају места резервисана за српску заједницу на Космету, као и већину скупштинских посланика који заузимају места резервисана за друге заједнице које нису већинске на Косову и Метохији.
У члану који се односи на децентрализацију и локалну самоуправу предвиђено је да се избрише решење по којем ће се Космет састојати од општина које ће уживати висок степен локалне самоуправе и које ће подстицати и омогућавати активно учешће свих грађана у демократском животу.
Преговарачки тим Београда предлаже брисање уставних одредби да ће се надлежности и границе општина одредити законом, да општине имају право на локалне изворе прихода и на добијање одговарајућих финансијских средстава од централних власти, као и да општине имају право на међуопштинску и прекограничну сарадњу у областима својих изворних и проширених надлежности.
У оквиру економских одредби устава Косова српска страна предлаже да Косово и Метохија има покрајински банкарски орган који ће тесно сарађивати с Народном банком Србије, док ће независни тржишни регулаторни органи тесно сарађивати с тржишним регулаторним органима Србије.
Већина решења о правима заједница и њихових припадника остала би онаква како је предложио Ахтисари, с тим што би се допунила одредбом да ће, кад је у питању српско културно и верско наслеђе, власти Косова и Метохије понудити сву неопходну сарадњу одговарајућим институцијама Србије којима је поверено њихово очување и заштита.
Преговарачки тим тражи и додавање одредби по којима ће се права заједница остваривати непосредно и биће уставом заштићена, као и да ниједан закон не може да умањи права и заштите заједница.
Покрајински устав ће потврдити и да су за Србију резервисани спољни послови, контрола граница, монетарна и царинска политика, посебна царинска и инспекцијска контрола, као и заштита верског и културног блага и људских права у последњој инстанци.
Највиши правни акт Космета предвиђа да ће, у случају конфликта у тумачењу одредби, бити меродаван Устав Србије, као и да ће тај документ потврдити да је покрајина мултиетничка и заснована на једнакости свих грађана и да ће обезбедити услове за повратак избеглих и интерно расељених.
Кад је реч о изменама и допунама устава, предвиђено је да устав покрајине не може бити измењен, допуњен или стављен ван снаге, нити да нови устав може бити усвојен без двотрећинске већине скупштинских посланика, с тим да та већина треба да обухвати и двотрећинску већину скупштинских посланика који заузимају места резервисана за српску заједницу Космета, као и двотрећинску већину скупштинских посланика који заузимају места резервисана за друге заједнице које нису већинске у покрајини.
Истовремено, устав Косова и Метохије прецизира број места у скупштини Космета, начин на који ће они бити бирани, колико ће којој мањинској заједници припасти места од 25 за њих резервисаних.
Скупштина ће имати 125 чланова, који се бирају тајним гласањем с отворених листа, од чега ће 100 бити расподељено међу свим странкама, коалицијама, грађанским иницијативама и независним кандидатима пропорционално броју важећих гласова које добију на изборима. Приликом састављања кандидатских листа, узеће се у обзир међународно прихваћена начела равноправности полова.
Током прва два изборна мандата по усвајању устава, Скупштина Косова и Метохије имаће 25 места резервисаних за представнике заједница које нису већинске, 15 ће бити додељено странкама, коалицијама, грађанским иницијативама и независним кандидатима који се декларишу као представници српске заједнице на Космету, док ће 10 бити додељено другим заједницама.
Ашкалијска и египћанска заједница имаће по једно, бошњачка, турска, ромска и заједница Горанаца по два места, при чему ће се свако посланичко место освојено на изборима додавати постојећем броју од 25 резервисаних места намењених српској заједници и другим заједницама на Косову и Метохији.
Кад је реч о председнику Косова и Метохије, он ће бити биран у покрајинској скупштини већином гласова посланика, с тим да та већина укључује и већину гласова скупштинских посланика који заузимају места резервисана за српску заједницу на Космету, као и већину гласова посланика који заузимају места резервисана за друге заједнице које нису већинске у покрајини.
Делегација Србије, када је реч о влади покрајине, тражи да се избрише одредба по којој би најмање један министар био из српске заједнице и један из неке друге невећинске заједнице на Косову и Метохији, као и да се избрише одредба да ако постоји више од 12 министара, онда мора да постоји и трећи министар који представља неку невећинску заједницу на Косову.
Истовремено, српски тим предлаже да ти министри не могу бити именовани без сагласности већине скупштинских посланика који представљају српску заједницу са Косова и Метохије, односно већине скупштинских посланика који представљају остале неалбанске заједнице.
Прихвата се да бар два заменика министара буду из других невећинских заједница са Космета, с тим што би се додало да ти заменици министара не могу бити именовани без сагласности већине посланика који представљају српску заједницу са Косова и Метохије, односно већине скупштинских посланика који представљају остале неалбанске заједнице.
Устав Космета ће јемчити право појединцима који тврде да су јавне власти повредиле њихова уставом зајемчена права и слободе да поднесу представку Уставном суду, а амандман државног тима предвиђа да то буде Уставни суд Аутономне покрајине Косово и Метохија, уз напомену да ако не успеју у покрајинском, треба да се обрате Уставном суду Републике Србије.
Делегација Србије предлаже измену састава одбора за права и интересе заједница тако што би одбор имао девет чланова, од којих би пет представљало групу посланика који заузимају места резервисана за српску заједницу на Космету, док би четири представљала групу посланика који заузимају места резервисана за друге заједнице које нису већинске у покрајини.
За усвајање и стављање ван снаге следећих закона потребно је да скупштинска већина укључује и српску заједницу на Косову и Метохији, као и већину посланика који заузимају места резервисана за друге заједнице које нису у већини на Космету. Истовремено, предлаже се брисање одредбе о законима којима се мењају општинске границе, оснивају или укидају општине, дефинише опсег овлашћења општина и њихово учешће у међуопштинским и прекограничним односима, али се и предлаже да скупштинска већина одлучује о законима као што су: закони о социјалној политици, закони о култури, медијима и закони који садрже одредбе о дистрибуцији фреквенција за електронске медије, закони о полицији и закон о локалном финансирању.
У оквиру поглавља о Уставном суду и правосудном систему, од девет судија Уставног суда шест судија бирала би скупштина Косова и Метохије на основу предлога правосудног савета.
За избор неких од судија Уставног суда била би потребна сагласност већине скупштинских посланика који заузимају места резервисана за друге заједнице које нису већинске у покрајини.
У одредби о пуној независности правосудног савета Косова и Метохије брише се реченица да то ни на који начин неће негативно утицати на успостављање, у некој каснијој фази, посебног тела које би било одговорно за питања у вези с именовањем, дисциплинским кажњавањем и разрешавањем тужилаца.
Садашња овлашћења и улога омбудсмана остаће на снази, али се предлаже амандман по којем ће омбусман бити директно биран у скупштини Космета већином гласова присутних посланика, с тим да та већина обухвата и већину посланика који заузимају места резервисана за српску заједницу на Космету, као и већину скупштинских посланика који заузимају места резервисана за друге заједнице које нису већинске на Косову и Метохији.
У члану који се односи на децентрализацију и локалну самоуправу предвиђено је да се избрише решење по којем ће се Космет састојати од општина које ће уживати висок степен локалне самоуправе и које ће подстицати и омогућавати активно учешће свих грађана у демократском животу.
Преговарачки тим Београда предлаже брисање уставних одредби да ће се надлежности и границе општина одредити законом, да општине имају право на локалне изворе прихода и на добијање одговарајућих финансијских средстава од централних власти, као и да општине имају право на међуопштинску и прекограничну сарадњу у областима својих изворних и проширених надлежности.
У оквиру економских одредби устава Косова српска страна предлаже да Косово и Метохија има покрајински банкарски орган који ће тесно сарађивати с Народном банком Србије, док ће независни тржишни регулаторни органи тесно сарађивати с тржишним регулаторним органима Србије.
Већина решења о правима заједница и њихових припадника остала би онаква како је предложио Ахтисари, с тим што би се допунила одредбом да ће, кад је у питању српско културно и верско наслеђе, власти Косова и Метохије понудити сву неопходну сарадњу одговарајућим институцијама Србије којима је поверено њихово очување и заштита.
Преговарачки тим тражи и додавање одредби по којима ће се права заједница остваривати непосредно и биће уставом заштићена, као и да ниједан закон не може да умањи права и заштите заједница.
-
Београд, 18. јул 2024.Србија наставља да се залаже за мир и стабилност
-
Београд, 16. јул 2024.Најоштрија осуда напада на српске новинаре у Косовској Митровици
-
Београд, 15. јул 2024.Наставак застрашивања и притисака на српски народ у Штрпцу
-
Београд, 9. јул 2024.Недвомислен покушај рехабилитације фашистичког злочинца Џафера...
-
Београд, 6. јул 2024.Нови талас притисака на српски народ на Kосову и Метохији
-
Београд, 3. јул 2024.Ухапшена особа због ратног злочина у селу Кошаре на Косову и...
-
Београд/Брисел, 3. јул 2024.Приштина није спремна за нормализацију односа са Београдом
-
Београд, 28. јун 2024.Пресуда против четворо Срба скандалозна и политички мотивисана
-
Београд, 27. јун 2024.Наставак терора Приштине над Србима на Космету
-
Београд/Брисел, 26. јун 2024.Београд посвећен наставку дијалога са Приштином