П:
О:
Читај ми
Београд захтева да српску црквену и културну баштину на Космету чувају и српски полицајци
Београд,
3. март 2007.
Председник Координационог центра за Косово и Метохију и члан државног тима за преговоре о будућем статусу Космета Санда Рашковић-Ивић говорила је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Данас" о прошлонедељним преговорима Београда и Приштине, а у вези са заштитом црквене и културне баштине у покрајини.
Санда Рашковић-Ивић
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог интервјуа.
О заштити црквене и културне баштине у покрајини:
- Иако је реч о теми у вези с којом су, како се тврди, разлике у ставовима преговарачких страна најмање, косовски Албанци ни у овој области практично нису прихватили ниједан амандман Београда на предлог специјалног изасланика УН за преговоре о будућем статусу Космета Мартија Ахтисарија. Они су се мање-више слагали са Ахтисаријевим планом, мада су поднели одређене амандмане. Један од њих је о изградњи поверења и меморандуму о разумевању који се тиче културне баштине. Ми то поздрављамо, али мислимо да прво треба да решимо основне проблеме и дефинишемо целу ситуацију са црквеном и културном баштином на Космету, па тек онда можемо да говоримо о меморандуму о разумевању између две стране. Да ли је разматран довољан број амандмана Београда о овом питању: - Доста тога је разматрано, а представници УНОСЕК-а су обећали да ће размотрити наше предлоге. Они су покушали да нам објасне зашто су зоне заштите смањене дајући нам до знања да нису важни квадрати и хектари, већ да је битан принцип. Изнели смо аргументе који доказују супротно - управо квадрати и хектари бране принцип слободе и омогућавају опстанак манастира и цркава на Косову и Метохији. Када анализирате Ахтисаријев папир, схватите да у 45 предложених зона заштите улазе неке наше локације које су разбијене. Ми смо у Средачкој и Сириничкој жупи имали на једној локацији осам цркава у роју, што је код Ахтисарија разбијено на посебне локације, па се тако дошло до тог броја од 45 зона, мада је он заправо много мањи. Смањена је и величина зона. Ми смо у јуну предложили 6,5 хиљада хектара. Албанци су се бунили да је то превелико, па смо смањили на приближно 5.400 хектара.
Међутим, према Ахтисаријевом предлогу, то сада износи једва неких 2.000 хектара, што је 40 одсто од поменуте смањене површине. Са тим се не можемо сложити. Навешћу најдрастичнији пример, манастир Зочиште, где је зона смањена за 95 одсто. Ако се зна да у Зочишту звона не смеју да звоне по литургијском типику како не би ометала Албанце, јасно је у каквом окружењу манастир живи.
Ако зону заштите смањите за 95 одсто, практично је сводите само на манастир са портом. Манастир не може да опстане под таквим условима. С друге стране, седам манастира и цркава који су спаљени и разрушени 1999. године третирани су као археолошки локалитети, са заштитним појасом од 100 или 50 метара у пречнику, што је врло мало. Не можемо чак ни Богородицу Хвостанску, срушену за време турске империје, третирати као археолошки локалитет јер се ради о живој цркви. Црква има право да обнови своје светиње. То није Јупитеров храм који нема ко да обнавља јер те религије више нема, него је реч о хришћанској православној цркви која има седиште у Београду и Пећкој патријаршији, што смо и нагласили. Такође, листи за заштиту придодали смо и манастире Светог Петра Коришког и Светог тројства у Мушутишту, које желимо да обновимо, док су Албанци, рецимо, манастир Свети архангели третирали као археолошко налазиште. На ком нивоу планске документације би те зоне заштите око цркава и манастира биле унете у законску регулативу:
- Најпре би биле унете у споразум који би био потписан, али сад не могу да кажем у које планове ће ући закључци тог нашег договора. У разговорима са Албанцима настојали смо да избегнемо да се црква консултује са локалним властима, јер мислим да су Високи Дечани најбољи негативни пример како се у консултацијама са општинским властима не може ништа постићи. Избрисали смо део да се црква, односно манастир, консултује са општином. Уместо тога тражимо поштовање принципа да све оно што се договори и потпише у оваквом документу мора да се спроводи без икаквих консултација и прича на локалном нивоу. С тим у вези, шта је била најспорнија тема:
- Веома жустру расправу имали смо у вези са чувањем заштитних зона. Албанска страна није се сложила са нашим амандманом да главна одговорност за безбедност српских религијских и културних места на Космету буде на међународним војним снагама које би уско сарађивале са персоналом Републике Србије који би се вратио у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН. Не тражимо да се шаљу војници, јер се залажемо за демилитаризацију Космета, али се залажемо да то буду српски полицајци, из састава МУП-а наравно, обучени специјално за чување црквене баштине, који би деловали заједно са међународним снагама. О безбедности српских полицајаца:
- То је, истина, доста компликована ствар. Они не би били сами, него би сарађивали са међународним војним снагама. Ако се испоштује то да међународно војно присуство подразумева и наше полицајце, онда се опасност за њих битно смањује, мада је јасно да чим нешто мора да се чува, безбедности de facto нема. Вероватно би за тај посао били изабрани људи који су са Космета и имају породице које би се вратиле или су већ доле. Видели бисмо како бисмо то организовали. Колико знам, то је само наш предлог о којем није разговарано са Кфором. Шта ће се догађати после ових бечких консултација:
- Ахтисари нам је рекао да ће настојати да до уторка утврди све своје ставове у односу на цео преговарачки процес који је сада био кондензован. Највероватније је да ће то до наведеног времена бити готово и да ће нам послати документ како бисмо могли да се припремимо за састанак 10. марта. На Ахтисарију је да одреди како ће тај састанак изгледати. Ко ће ићи на састанак 10. марта:
- То ће бити одлучено. Ако је Скупштина Србије преговарачком тиму дала мандат који укључује и разговоре 10. марта, нема препрека да преговарачки тим оде, а још мање су препреке за то да оду само појединци, рецимо координатори тима. О коначном Ахтисаријевом предлогу:
- Мислим да ће у коначном Ахтисаријевом предлогу бити промена. Наравно, ми не можемо из једног акта очекивати спектакуларну промену, али се малим корацима можемо приближити нашим идејама и ставовима. Била бих нереална и сувише амбициозна кад бих рекла да ће они прихватити све наше ставове. Наравно неће, али је јако битно да се та казаљка приближи нашој страни. С тим бисмо могли некако да живимо. Ипак, пре седнице СБ УН не треба очекивати неке драматичније промене на Космету. Разлика између надгледане независности и суштинске аутономије:
- Што се тиче надгледане независности и суштинске аутономије, ни у једном случају Албанци не би требало да добију ни министра одбране, ни спољних послова, ни место у УН. Суштина је, међутим, да било каква ограничена или надгледана независност показује тенденцију да порасте, као што ће мало дете једном постати одрастао човек. Суштинска аутономија Албанцима у великој мери даје самосталност, али не и могућност да се развију до нивоа суверенитета и да разбију територијални интегритет Србије, као што је то случај са надгледаном незвисношћу.
О заштити црквене и културне баштине у покрајини:
- Иако је реч о теми у вези с којом су, како се тврди, разлике у ставовима преговарачких страна најмање, косовски Албанци ни у овој области практично нису прихватили ниједан амандман Београда на предлог специјалног изасланика УН за преговоре о будућем статусу Космета Мартија Ахтисарија. Они су се мање-више слагали са Ахтисаријевим планом, мада су поднели одређене амандмане. Један од њих је о изградњи поверења и меморандуму о разумевању који се тиче културне баштине. Ми то поздрављамо, али мислимо да прво треба да решимо основне проблеме и дефинишемо целу ситуацију са црквеном и културном баштином на Космету, па тек онда можемо да говоримо о меморандуму о разумевању између две стране. Да ли је разматран довољан број амандмана Београда о овом питању: - Доста тога је разматрано, а представници УНОСЕК-а су обећали да ће размотрити наше предлоге. Они су покушали да нам објасне зашто су зоне заштите смањене дајући нам до знања да нису важни квадрати и хектари, већ да је битан принцип. Изнели смо аргументе који доказују супротно - управо квадрати и хектари бране принцип слободе и омогућавају опстанак манастира и цркава на Косову и Метохији. Када анализирате Ахтисаријев папир, схватите да у 45 предложених зона заштите улазе неке наше локације које су разбијене. Ми смо у Средачкој и Сириничкој жупи имали на једној локацији осам цркава у роју, што је код Ахтисарија разбијено на посебне локације, па се тако дошло до тог броја од 45 зона, мада је он заправо много мањи. Смањена је и величина зона. Ми смо у јуну предложили 6,5 хиљада хектара. Албанци су се бунили да је то превелико, па смо смањили на приближно 5.400 хектара.
Међутим, према Ахтисаријевом предлогу, то сада износи једва неких 2.000 хектара, што је 40 одсто од поменуте смањене површине. Са тим се не можемо сложити. Навешћу најдрастичнији пример, манастир Зочиште, где је зона смањена за 95 одсто. Ако се зна да у Зочишту звона не смеју да звоне по литургијском типику како не би ометала Албанце, јасно је у каквом окружењу манастир живи.
Ако зону заштите смањите за 95 одсто, практично је сводите само на манастир са портом. Манастир не може да опстане под таквим условима. С друге стране, седам манастира и цркава који су спаљени и разрушени 1999. године третирани су као археолошки локалитети, са заштитним појасом од 100 или 50 метара у пречнику, што је врло мало. Не можемо чак ни Богородицу Хвостанску, срушену за време турске империје, третирати као археолошки локалитет јер се ради о живој цркви. Црква има право да обнови своје светиње. То није Јупитеров храм који нема ко да обнавља јер те религије више нема, него је реч о хришћанској православној цркви која има седиште у Београду и Пећкој патријаршији, што смо и нагласили. Такође, листи за заштиту придодали смо и манастире Светог Петра Коришког и Светог тројства у Мушутишту, које желимо да обновимо, док су Албанци, рецимо, манастир Свети архангели третирали као археолошко налазиште. На ком нивоу планске документације би те зоне заштите око цркава и манастира биле унете у законску регулативу:
- Најпре би биле унете у споразум који би био потписан, али сад не могу да кажем у које планове ће ући закључци тог нашег договора. У разговорима са Албанцима настојали смо да избегнемо да се црква консултује са локалним властима, јер мислим да су Високи Дечани најбољи негативни пример како се у консултацијама са општинским властима не може ништа постићи. Избрисали смо део да се црква, односно манастир, консултује са општином. Уместо тога тражимо поштовање принципа да све оно што се договори и потпише у оваквом документу мора да се спроводи без икаквих консултација и прича на локалном нивоу. С тим у вези, шта је била најспорнија тема:
- Веома жустру расправу имали смо у вези са чувањем заштитних зона. Албанска страна није се сложила са нашим амандманом да главна одговорност за безбедност српских религијских и културних места на Космету буде на међународним војним снагама које би уско сарађивале са персоналом Републике Србије који би се вратио у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН. Не тражимо да се шаљу војници, јер се залажемо за демилитаризацију Космета, али се залажемо да то буду српски полицајци, из састава МУП-а наравно, обучени специјално за чување црквене баштине, који би деловали заједно са међународним снагама. О безбедности српских полицајаца:
- То је, истина, доста компликована ствар. Они не би били сами, него би сарађивали са међународним војним снагама. Ако се испоштује то да међународно војно присуство подразумева и наше полицајце, онда се опасност за њих битно смањује, мада је јасно да чим нешто мора да се чува, безбедности de facto нема. Вероватно би за тај посао били изабрани људи који су са Космета и имају породице које би се вратиле или су већ доле. Видели бисмо како бисмо то организовали. Колико знам, то је само наш предлог о којем није разговарано са Кфором. Шта ће се догађати после ових бечких консултација:
- Ахтисари нам је рекао да ће настојати да до уторка утврди све своје ставове у односу на цео преговарачки процес који је сада био кондензован. Највероватније је да ће то до наведеног времена бити готово и да ће нам послати документ како бисмо могли да се припремимо за састанак 10. марта. На Ахтисарију је да одреди како ће тај састанак изгледати. Ко ће ићи на састанак 10. марта:
- То ће бити одлучено. Ако је Скупштина Србије преговарачком тиму дала мандат који укључује и разговоре 10. марта, нема препрека да преговарачки тим оде, а још мање су препреке за то да оду само појединци, рецимо координатори тима. О коначном Ахтисаријевом предлогу:
- Мислим да ће у коначном Ахтисаријевом предлогу бити промена. Наравно, ми не можемо из једног акта очекивати спектакуларну промену, али се малим корацима можемо приближити нашим идејама и ставовима. Била бих нереална и сувише амбициозна кад бих рекла да ће они прихватити све наше ставове. Наравно неће, али је јако битно да се та казаљка приближи нашој страни. С тим бисмо могли некако да живимо. Ипак, пре седнице СБ УН не треба очекивати неке драматичније промене на Космету. Разлика између надгледане независности и суштинске аутономије:
- Што се тиче надгледане независности и суштинске аутономије, ни у једном случају Албанци не би требало да добију ни министра одбране, ни спољних послова, ни место у УН. Суштина је, међутим, да било каква ограничена или надгледана независност показује тенденцију да порасте, као што ће мало дете једном постати одрастао човек. Суштинска аутономија Албанцима у великој мери даје самосталност, али не и могућност да се развију до нивоа суверенитета и да разбију територијални интегритет Србије, као што је то случај са надгледаном незвисношћу.
-
Београд, 18. јул 2024.Србија наставља да се залаже за мир и стабилност
-
Београд, 16. јул 2024.Најоштрија осуда напада на српске новинаре у Косовској Митровици
-
Београд, 15. јул 2024.Наставак застрашивања и притисака на српски народ у Штрпцу
-
Београд, 9. јул 2024.Недвомислен покушај рехабилитације фашистичког злочинца Џафера...
-
Београд, 6. јул 2024.Нови талас притисака на српски народ на Kосову и Метохији
-
Београд, 3. јул 2024.Ухапшена особа због ратног злочина у селу Кошаре на Косову и...
-
Београд/Брисел, 3. јул 2024.Приштина није спремна за нормализацију односа са Београдом
-
Београд, 28. јун 2024.Пресуда против четворо Срба скандалозна и политички мотивисана
-
Београд, 27. јун 2024.Наставак терора Приштине над Србима на Космету
-
Београд/Брисел, 26. јун 2024.Београд посвећен наставку дијалога са Приштином