Министарка Гордана Чомић навела је да је ресорно министарство у сусрет првом правом европском попису покренуло кампање „Сви ми заједно чинимо Србију“ и „Слободно се изјасни о својој националној припадности“.
Желимо да национални савети пруже детаљне информације свим припадницима националних мањина о томе да се попис обавља на њиховом матерњем језику са пописивачем из њихове средине, да нису потребне личне карте, ни пасоши, да могу да наведу ко је све у домаћинству иако није ту, ако су привремено одсутни, објаснила је она.
Према њеним речима, циљ је да у складу са европском статистиком и правилима и интегрисани у европски статистички простор покажемо да сви заједно чинимо Србију – и већински народи и дагоцене мањинске заједнице.
То нису бројке, већ основ за мањинске политике и финансирање, као и за било какве захтеве које заједнице имају према Министарству, подвукла је Чомић и додала да се тај први прави европски попис због пандемије одржава са кашњењем од скоро две године, као и да га финансира ЕУ.
У Србији, како је нагласила, постоје 23 национале мањине, с тим што су попис и формулари омогућени на свим језицима, а кампања ће бити спроведена на 13 званичних језика.
Није свеједно када правите политике на основу тога да ли Рома има 140.000 или 300.000, да ли је Русина 15.000 или 22.000. На основу броја људи планирамо унапређење квалитета њиховог живота, а уједно се и упознајемо са тим каква је инфраструктура образовања, информисања, употребе службеног језика и да ли сви припадници мањина видљиво имају остварено то право, навела је министарка.
Такође, како је додала, бројке су важне, између осталог и због предстојећих избора за националне савете.
Први прелиминарни незванични подаци пописа биће познати у јануару 2023. године, а у јуну можда незванични сегментирани подаци, указала је она и напоменула да ће избори за националне савете ове јесени бити одржани по прошлом попису, а тек 2026. године по подацима са пописа 2022. године.
Данашњој радионици присуствују представници 11 од 23 мањине, односно представници националних савета мађарске, русинске, ромске, бошњачке, грчке, египатске, немачке, чешке, ашкалијске, пољске националне мањине, као и Извршног одбора Савеза јеврејских општина Србије.
Председник Националног савета египатске националне мањине Емин Зејнулаху нагласио је да је попис важан како би се утврдио стваран број Египћана, којих је између 10.000 и 15.000.
Председник Национаног савета Рома Далибор Накић навео је да у Србији званично има 147.000 Рома, али по проценама их има приближно 600.000.
Очекујемо да се покаже реална слика и да се што више Рома слободно изјасни о својој националној припадности, што је важно и због социјалних политика које ће Влада дефинисати, јер она не може бити иста ако нас је 2,1 одсто или ако се испостави знатно више, објаснио је Накић.
Финасијска подршка за спровођење радионица обезбеђена је у оквиру пројекта „Подршка јачању владавине права у Републици Србији“, који финансирају ЕУ, немачко Савезно министарство за економску сарадњу и развој (БМЗ) и Аустријска развојна сарадња (АДЦ).
Циљ информативних радионица је да учесници стечена знања пренесу другим члановима, члановима одбора националних савета, удружењима која се баве очувањем и заштитом права националних мањина, као и што већем броју припадника своје националне заједнице.