П:
О:
Читај ми
Морамо створити и заштитити српски бренд
Београд,
16. јун 2004.
Министар за економске односе са иностранством у Влади Републике Србије Предраг Бубало у интервјуу за најновији број месечног листа "Е-магазин" говори о мерама, законима и уредбама за унапређење производног амбијента, ино-тржишту, српском бренду и носиоцима извоза, успостављању пословне сарадње са иностраним партнерима и значају дијаспоре за повратак Србије у светске пословне токове. Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог разговора.
Предраг Бубало
Задужења Министарства за економске односе са иностранством:
- Министарство за економске односе са иностранством обавља послове државне управе који се односе на унапређење економских односа са иностранством, политику и режим спољне трговине, страна улагања, координацију активности у области планирања, обезбеђивања и коришћења донација и других облика развојне помоћи из иностранства, праћење активности домаћих привредних субјеката у иностранству, унапређење и праћење економске билатералне и регионалне сарадње, праћење и спровођење сарадње републичких органа са међународним економским организацијама и агенцијама ОУН, као и друге послове одређене законом. У Министарству су за обављање послова који представљају посебно подручје рада образовани сектори, као основне организационе јединице, као што су Сектор за страна улагања, Сектор за концесије, Сектор за донације и развојну помоћ, Сектор за билатералну економску сарадњу, Сектор за мултилатералну и регионалну трговинску сарадњу и Сектор за политику и режим спољне трговине. Из самих назива сектора може се закључити колико су широка и комплексна задужења у делокругу нашег рада.
Затечено стање у Министарству:
- Организационо посматрано, затекао сам доста добро организовано Министарство, са доста добрих извршилаца, или, боље рећи, са одређеним бројем добрих стручњака за послове који се обављају у Министарству. Такође, морам да истакнем да сам затекао и велику спремност запослених у Министарству на значајно радно ангажовање. Ово наглашавам пре свега због веома скромних плата које запослени у државној администрацији, па тако и у овом министарству, за свој рад примају. Међутим, како је ово министарство задужено за повећање нашег извоза, за привлачење страних инвеститора и слично, морам истаћи да сам затекао проблеме у односу са Немачком (Бор и Сартид), Италијом (Застава и Сартид), Русијом (дуг за гас), Кином (нафтни аранжман и кредитни аранжман), ЕУ (афера са шећером), а има и других случајева. Прво што сам се запитао било је како извозити и коме, како у оваквој ситуацији повратити поверење за улагање у нашу земљу. Проблем је пре свега у томе што се његово решавање избегавало. Проблем техничке природе је то што запослени у Министарству раде на четири локације и у веома неадекватном простору, тако да је организација рада веома отежана. Ако је ово министарство заправо "економска дипломатија" ове државе - а оно то јесте - заиста је потребно хитно обезбедити на једном месту довољан простор за све запослене, који ће истовремено бити и довољно репрезентативан да би, у неколико индустријских грана, са невеликим инвестицијама, били способни да у кратком времену ухватимо прикључак који смо изгубили из наведених разлога. Када то кажем, мислим пре свега на информационе технологије, фармацеутску индустрију, индустрију производње ауто-компоненти, област прераде хране и дрвну и текстилну индустрију. Такође, бржем прикључивању могла би да допринесе и инвентивност наших људи, али само уз брзу промену у схватању, тј. уз прихватање чињенице да се мора много више радити и што пре заборавити на све рецидиве који имају било какве везе са самоуправљањем, а у пракси их, на жалост, има доста.
Мере које држава може да предузме како би се умањио дисбаланс изазван дефицитом наше привреде у размени са иностранством:
- Држава ће у креирању битних претпоставки за унапређење производног амбијента помоћи кроз предлагање системских мера, дефинисање развојне политике (агро, индустријске и трговинске), преко увођења стандардизације, контроле квалитета и сертификације и кроз покретање иницијативе за промену произвођачке свести, односно реструктурирање националне производње кроз структурне мере. Како до жељених промена? Кроз ФДИ, тј. директне стране инвестиције, које, поред свежег капитала, доносе и нова радна места, нове технологије, повратак у међународне токове и коначно нов српски производ, намењен иностраном тржишту.
О законима и уредбама који би могли помоћи повећању српског извоза:
- То би било могуће учинити кроз читав сет закона, који би унапредили амбијент и поједноставили оснивање нових предузећа, као претпоставки за бржи улазак ФДИ. Најважнији су до сада усвојени Закон о концесијама, Закон о заложном праву на покретне ствари уписане у регистар, Закон о лизингу, Закон о регистрацији привредних субјеката (измештање из судова, убрзање, поједностављење процедуре), Закон о раду, Закон о тржишту хартија од вредности, Закон о јавним набавкама, Закон о телекомуникацији. У процесу усвајања налазе се закон о стечају, закон о енергетици, закон о железницама, закон о међународној трговинској арбитражи, закон о предузетницима и закон о спољној трговини. Повећање извоза условљено је креирањем одговарајућег законског оквира за оживљавање производње. Важећи прописи, који имају за циљ да утичу на повећање обима производње су пре свега Уредба о коришћењу средстава за подстицај извоза пољопривредних и прехрамбених производа за 2004. годину (650 милиона динара) у надлежности Министарства пољопривреде и Одлука о повраћају царинских и других увозних дажбина и о другим мерама подстицаја извоза. Закон о спољнотрговинском пословању, Царински закон и Закон о девизном пословању прописују услове за извоз робе и услуга и њиховим изменама може се утицати на повећање и регулисање извоза.
Исто важи и за Закон о страним улагањима, који стварањем услова за улагање у производну сферу индиректно може да утиче и на повећање извоза. Усаглашавање и спровођење стандарда и техничких прописа хармонизованих са ЕУ и СТО предуслов је за пласман наших производа на инострано тржиште. Такође, прописима који регулишу кредитну политику треба омогућити развој, а тиме и производњу за извоз.
Могућност примене такозваног мађарског модела у Србији:
- Мађарски модел подразумева то да је 60 одсто производа који се извезу из ове земље произведено у фабрикама насталим као плод директних страних инвестиција (ФДИ). Колико је то реално код нас, примарно зависи од политичке стабилности, као и од активног уплива државе и Владе Републике Србије у обезбеђивање комфорних услова за бржи прилив ФДИ. Најновији конкретан помак у овом смислу представља Акциони план за уклањање административних препрека приликом оснивања нових предузећа. Њиме се уређују и убрзавају поступци оснивања предузећа са страним улогом, развој инфраструктуре, рад предузећа и остале системске мере, реформа државне управе и реформа судства.
Тржишта на која би српска привреда требало да се фокусира:
- Неопходно је извршити редефинисање тих тржишта, кроз уважавање промењених околности. У првом реду, треба се фокусирати на тржишта земаља у окружењу, са којима имамо потписане уговоре о слободној трговини, услед значајних предности које такви услови размене пружају домаћој производњи. Затим, то је тржиште Руске Федерације, са којом, такође, имамо потписан Уговор о слободној трговини, као и тржиште Кине. Такође, ту су земље ЕУ, као најјачи партнер и коначно тржишта САД и Канаде, из неколико разлога: после нормализације трговинских односа, на јесен очекујемо повратак у ГПРС (опште шеме преференцијала у трговини), а ту је и чињеница да су највеће инвестиције до сада направиле управо компаније са овог тржишта.
Привредне гране које би требало да "повуку" извоз из наше земље:
- На кратак рок то су производи сектора који већ генеришу извоз, у првом реду агро комплекс, односно развој прерађивачке индустрије наслоњене на овај сектор (прехрамбена и месна индустрија, кондиторска и индустрија прераде млека), машинска, металска, фармацеутска, дрвна индустрија и туризам. На дужи рок то би могла бити валуе аддед производња, ИТ технологија, као и терцијарне делатности, односно извоз услуга.
Производи намењени иностраном тржишту који би се могли дефинисати као српски бренд:
- У контексту претходне поделе и стварања новог српског производа, то значи напуштање улоге сировинске базе за развијене земље, односно стварање и заштиту домаћег бренда, уз поштовање свих норми стандарда квалитета, са унапред обезбеђеним пласманом на кратак рок, што укључује и редефинисање постојећих производа и њихово уређење у овом смислу. На дужи рок подразумева се оснивање потпуно нових производних активности и стварање нових производа.
О постојању производних капацитета и образоване радне снаге у Србији која може одмах да се укључи у производњу робе намењене западном тржишту:
- Протеклу деценију и по изостали су озбиљнији инвестициони подухвати у нове технологије, нову и савремену опрему, а у том периоду нам је истовремено "остарила и помало технолошки заостала и радна снага". Ово је чињеница од које се мора поћи. Међутим, чињеница је да ми и у овим условима имамо одређени, не велики број успешних произвођача робе која завршава на наведеном тржишту.
Пресудни фактори за успостављање пословне сарадње са иностраним партнерима:
- У иностранству сам боравио представљајући Ливницу Кикинда, фирму у којој сам радио готово 27 година. У пословној политици тог предузећа, где сам скромни удео својим радом дао и ја, опредељујућа је потпуна посвећеност извозу. У том опредељењу смо схватили да је од непроцењиве важности присуство наших људи у иностранству, тако да смо увек имали развијену нашу спољнотрговинску мрежу. За успешно представљање фирме у иностранству, у смислу пословних обичаја, начина одлучивања и слично потребно је, пре свега, добро познавање производних могућности привредног субјекта који представљате, као и познавање прилика у земљи у којој радите, и на крају, у техничком смислу, познавање самог производа који продајете. Од изузетне важности су и личне карактеристике, тј. способности привредног представника, брзина успостављања контаката, рационалност у раду и понашању и потпуна посвећеност послу.
Значај дијаспоре за повратак Србије у светске пословне токове:
- Дијаспора може бити од непроцењиве важности за даљи развој економије наше земље. Она треба да буде мост у односима са другим земљама, "трансформатор" нових технологија, пословних искустава и гарант поверења за стране инвеститоре. Капитал којим располажу чланови наше дијаспоре процењује се на између 50 и 60 милијарди долара, а само 10 одсто тог износа инвестирано у нашу земљу препородило би нашу привреду. Међутим, оно што важи за потребу стварања повољног миљеа за стране инвеститоре, важи и за људе из наше дијаспоре.
Имиџ Србије данас у светским пословним круговима:
- Имиџ који имамо у пословном свету у овом моменту је недовољно добар. Тај имиџ своди се на слику да се наша земља налази у недовољно безбедном региону и да наше политичке прилике нису довољно стабилне, а важна је и чињеница да квалитет наших производа не показује сталност и поузданост квалитета. Да би се то променило, потребно је предузети читав низ системских и институционалних мера. На жалост, морамо бити свесни тога да се имиџ, и поред бројних активности, доста споро мења. То треба да нас мотивише на још веће ангажовање у предузимању свега што је потребно како би се тај имиџ изменио.
Резултати којима би Министарство било задовољно после четири године:
- Четири године су у нашим условима значајан период, довољно дуг за постизање бројних резултата. Ја бих био задовољан уколико би у нашој земљи у том периоду био окончан процес приватизације, укључујући и оне велике системе који пролазе кроз поступак реструктурирања. То би значило и веће присуство страног капитала, нових технологија у процесу производње, савремени менаџмент и повратак на светска тржишта. Европске интеграције за нас би тада биле сасвим извесне и сигурно не би било речи о негативном имиџу наше земље у пословном свету. То није лако, али је то ипак могуће остварити за четири године.
- Министарство за економске односе са иностранством обавља послове државне управе који се односе на унапређење економских односа са иностранством, политику и режим спољне трговине, страна улагања, координацију активности у области планирања, обезбеђивања и коришћења донација и других облика развојне помоћи из иностранства, праћење активности домаћих привредних субјеката у иностранству, унапређење и праћење економске билатералне и регионалне сарадње, праћење и спровођење сарадње републичких органа са међународним економским организацијама и агенцијама ОУН, као и друге послове одређене законом. У Министарству су за обављање послова који представљају посебно подручје рада образовани сектори, као основне организационе јединице, као што су Сектор за страна улагања, Сектор за концесије, Сектор за донације и развојну помоћ, Сектор за билатералну економску сарадњу, Сектор за мултилатералну и регионалну трговинску сарадњу и Сектор за политику и режим спољне трговине. Из самих назива сектора може се закључити колико су широка и комплексна задужења у делокругу нашег рада.
Затечено стање у Министарству:
- Организационо посматрано, затекао сам доста добро организовано Министарство, са доста добрих извршилаца, или, боље рећи, са одређеним бројем добрих стручњака за послове који се обављају у Министарству. Такође, морам да истакнем да сам затекао и велику спремност запослених у Министарству на значајно радно ангажовање. Ово наглашавам пре свега због веома скромних плата које запослени у државној администрацији, па тако и у овом министарству, за свој рад примају. Међутим, како је ово министарство задужено за повећање нашег извоза, за привлачење страних инвеститора и слично, морам истаћи да сам затекао проблеме у односу са Немачком (Бор и Сартид), Италијом (Застава и Сартид), Русијом (дуг за гас), Кином (нафтни аранжман и кредитни аранжман), ЕУ (афера са шећером), а има и других случајева. Прво што сам се запитао било је како извозити и коме, како у оваквој ситуацији повратити поверење за улагање у нашу земљу. Проблем је пре свега у томе што се његово решавање избегавало. Проблем техничке природе је то што запослени у Министарству раде на четири локације и у веома неадекватном простору, тако да је организација рада веома отежана. Ако је ово министарство заправо "економска дипломатија" ове државе - а оно то јесте - заиста је потребно хитно обезбедити на једном месту довољан простор за све запослене, који ће истовремено бити и довољно репрезентативан да би, у неколико индустријских грана, са невеликим инвестицијама, били способни да у кратком времену ухватимо прикључак који смо изгубили из наведених разлога. Када то кажем, мислим пре свега на информационе технологије, фармацеутску индустрију, индустрију производње ауто-компоненти, област прераде хране и дрвну и текстилну индустрију. Такође, бржем прикључивању могла би да допринесе и инвентивност наших људи, али само уз брзу промену у схватању, тј. уз прихватање чињенице да се мора много више радити и што пре заборавити на све рецидиве који имају било какве везе са самоуправљањем, а у пракси их, на жалост, има доста.
Мере које држава може да предузме како би се умањио дисбаланс изазван дефицитом наше привреде у размени са иностранством:
- Држава ће у креирању битних претпоставки за унапређење производног амбијента помоћи кроз предлагање системских мера, дефинисање развојне политике (агро, индустријске и трговинске), преко увођења стандардизације, контроле квалитета и сертификације и кроз покретање иницијативе за промену произвођачке свести, односно реструктурирање националне производње кроз структурне мере. Како до жељених промена? Кроз ФДИ, тј. директне стране инвестиције, које, поред свежег капитала, доносе и нова радна места, нове технологије, повратак у међународне токове и коначно нов српски производ, намењен иностраном тржишту.
О законима и уредбама који би могли помоћи повећању српског извоза:
- То би било могуће учинити кроз читав сет закона, који би унапредили амбијент и поједноставили оснивање нових предузећа, као претпоставки за бржи улазак ФДИ. Најважнији су до сада усвојени Закон о концесијама, Закон о заложном праву на покретне ствари уписане у регистар, Закон о лизингу, Закон о регистрацији привредних субјеката (измештање из судова, убрзање, поједностављење процедуре), Закон о раду, Закон о тржишту хартија од вредности, Закон о јавним набавкама, Закон о телекомуникацији. У процесу усвајања налазе се закон о стечају, закон о енергетици, закон о железницама, закон о међународној трговинској арбитражи, закон о предузетницима и закон о спољној трговини. Повећање извоза условљено је креирањем одговарајућег законског оквира за оживљавање производње. Важећи прописи, који имају за циљ да утичу на повећање обима производње су пре свега Уредба о коришћењу средстава за подстицај извоза пољопривредних и прехрамбених производа за 2004. годину (650 милиона динара) у надлежности Министарства пољопривреде и Одлука о повраћају царинских и других увозних дажбина и о другим мерама подстицаја извоза. Закон о спољнотрговинском пословању, Царински закон и Закон о девизном пословању прописују услове за извоз робе и услуга и њиховим изменама може се утицати на повећање и регулисање извоза.
Исто важи и за Закон о страним улагањима, који стварањем услова за улагање у производну сферу индиректно може да утиче и на повећање извоза. Усаглашавање и спровођење стандарда и техничких прописа хармонизованих са ЕУ и СТО предуслов је за пласман наших производа на инострано тржиште. Такође, прописима који регулишу кредитну политику треба омогућити развој, а тиме и производњу за извоз.
Могућност примене такозваног мађарског модела у Србији:
- Мађарски модел подразумева то да је 60 одсто производа који се извезу из ове земље произведено у фабрикама насталим као плод директних страних инвестиција (ФДИ). Колико је то реално код нас, примарно зависи од политичке стабилности, као и од активног уплива државе и Владе Републике Србије у обезбеђивање комфорних услова за бржи прилив ФДИ. Најновији конкретан помак у овом смислу представља Акциони план за уклањање административних препрека приликом оснивања нових предузећа. Њиме се уређују и убрзавају поступци оснивања предузећа са страним улогом, развој инфраструктуре, рад предузећа и остале системске мере, реформа државне управе и реформа судства.
Тржишта на која би српска привреда требало да се фокусира:
- Неопходно је извршити редефинисање тих тржишта, кроз уважавање промењених околности. У првом реду, треба се фокусирати на тржишта земаља у окружењу, са којима имамо потписане уговоре о слободној трговини, услед значајних предности које такви услови размене пружају домаћој производњи. Затим, то је тржиште Руске Федерације, са којом, такође, имамо потписан Уговор о слободној трговини, као и тржиште Кине. Такође, ту су земље ЕУ, као најјачи партнер и коначно тржишта САД и Канаде, из неколико разлога: после нормализације трговинских односа, на јесен очекујемо повратак у ГПРС (опште шеме преференцијала у трговини), а ту је и чињеница да су највеће инвестиције до сада направиле управо компаније са овог тржишта.
Привредне гране које би требало да "повуку" извоз из наше земље:
- На кратак рок то су производи сектора који већ генеришу извоз, у првом реду агро комплекс, односно развој прерађивачке индустрије наслоњене на овај сектор (прехрамбена и месна индустрија, кондиторска и индустрија прераде млека), машинска, металска, фармацеутска, дрвна индустрија и туризам. На дужи рок то би могла бити валуе аддед производња, ИТ технологија, као и терцијарне делатности, односно извоз услуга.
Производи намењени иностраном тржишту који би се могли дефинисати као српски бренд:
- У контексту претходне поделе и стварања новог српског производа, то значи напуштање улоге сировинске базе за развијене земље, односно стварање и заштиту домаћег бренда, уз поштовање свих норми стандарда квалитета, са унапред обезбеђеним пласманом на кратак рок, што укључује и редефинисање постојећих производа и њихово уређење у овом смислу. На дужи рок подразумева се оснивање потпуно нових производних активности и стварање нових производа.
О постојању производних капацитета и образоване радне снаге у Србији која може одмах да се укључи у производњу робе намењене западном тржишту:
- Протеклу деценију и по изостали су озбиљнији инвестициони подухвати у нове технологије, нову и савремену опрему, а у том периоду нам је истовремено "остарила и помало технолошки заостала и радна снага". Ово је чињеница од које се мора поћи. Међутим, чињеница је да ми и у овим условима имамо одређени, не велики број успешних произвођача робе која завршава на наведеном тржишту.
Пресудни фактори за успостављање пословне сарадње са иностраним партнерима:
- У иностранству сам боравио представљајући Ливницу Кикинда, фирму у којој сам радио готово 27 година. У пословној политици тог предузећа, где сам скромни удео својим радом дао и ја, опредељујућа је потпуна посвећеност извозу. У том опредељењу смо схватили да је од непроцењиве важности присуство наших људи у иностранству, тако да смо увек имали развијену нашу спољнотрговинску мрежу. За успешно представљање фирме у иностранству, у смислу пословних обичаја, начина одлучивања и слично потребно је, пре свега, добро познавање производних могућности привредног субјекта који представљате, као и познавање прилика у земљи у којој радите, и на крају, у техничком смислу, познавање самог производа који продајете. Од изузетне важности су и личне карактеристике, тј. способности привредног представника, брзина успостављања контаката, рационалност у раду и понашању и потпуна посвећеност послу.
Значај дијаспоре за повратак Србије у светске пословне токове:
- Дијаспора може бити од непроцењиве важности за даљи развој економије наше земље. Она треба да буде мост у односима са другим земљама, "трансформатор" нових технологија, пословних искустава и гарант поверења за стране инвеститоре. Капитал којим располажу чланови наше дијаспоре процењује се на између 50 и 60 милијарди долара, а само 10 одсто тог износа инвестирано у нашу земљу препородило би нашу привреду. Међутим, оно што важи за потребу стварања повољног миљеа за стране инвеститоре, важи и за људе из наше дијаспоре.
Имиџ Србије данас у светским пословним круговима:
- Имиџ који имамо у пословном свету у овом моменту је недовољно добар. Тај имиџ своди се на слику да се наша земља налази у недовољно безбедном региону и да наше политичке прилике нису довољно стабилне, а важна је и чињеница да квалитет наших производа не показује сталност и поузданост квалитета. Да би се то променило, потребно је предузети читав низ системских и институционалних мера. На жалост, морамо бити свесни тога да се имиџ, и поред бројних активности, доста споро мења. То треба да нас мотивише на још веће ангажовање у предузимању свега што је потребно како би се тај имиџ изменио.
Резултати којима би Министарство било задовољно после четири године:
- Четири године су у нашим условима значајан период, довољно дуг за постизање бројних резултата. Ја бих био задовољан уколико би у нашој земљи у том периоду био окончан процес приватизације, укључујући и оне велике системе који пролазе кроз поступак реструктурирања. То би значило и веће присуство страног капитала, нових технологија у процесу производње, савремени менаџмент и повратак на светска тржишта. Европске интеграције за нас би тада биле сасвим извесне и сигурно не би било речи о негативном имиџу наше земље у пословном свету. То није лако, али је то ипак могуће остварити за четири године.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања