П:
О:
Читај ми
Семинар за запослене у хотелском пословању и финансијском менаџменту у туризму
Београд,
12. март 2007.
Министар трговине, туризма и услуга у Влади Републике Србије Бојан Димитријевић отворио је данас на Факултету за хотелијерство и туризам Универзитета "Сингидунум" осмодневни семинар за запослене у хотелском пословању и финансијском менаџменту у туризму за кластер Београд.
Димитријевић је том приликом оценио да је стално побољшање знања запослених у туризму од изузетног значаја за развој ове делатности и навео да је за курсеве едукације запослених Националним инвестиционим планом предвиђено два милиона евра.
Према његовим речима, курсеви су усмерени на образовање запослених у туризму кроз неколико области, и то кроз хотелијерски менаџмент, пословни туризам, управљање туристичким дестинацијама, едукацију у здравственом туризму и сеоски туризам.
Запослени ће кроз едукацију моћи да споје знања из теорије и праксе, при чему се до сада пријавило више од 2.500 заинтересованих, прецизирао је министар.
Истовремено, он је указао на то да су све институције које организују предавања обавезне да ангажују стране предаваче, литературу и студијска путовања, уз напомену да је курс за све полазнике бесплатан.
Димитријевић је изразио наду да ће ови курсеви постати традиција јер су у наредних 10 година српском туризму потребни такви подстицаји, и подсетио на то да је први курс за едукацију запослених у здравственом туризму одржан у Новом Саду.
Министар је на отварању данашњег семинара представио Стратегију развоја туризма Србије до 2015. године, при чему је оценио да су стратешке предности туризма у Србији људи, геостратешки положај, вода, природа, баштина и српски начин живота.
Он је истакао да су сасвим реална очекивања да Србија до 2015. године оствари девизни приход од туризма од две милијарде долара, с обзиром на то да је прошле године остварено 409 милиона долара, а ове се очекује 500 милиона долара.
Према његовим речима, за развој туризма у Србији потребно је да држава у наредних 10 година улаже у ову област до 50 милиона евра годишње јер ће тако охрабрити и приватне инвеститоре.
Димитријевић је указао на то да је неколико стотина кредита издвојено за приватни сектор за развој малих и средњих предузећа у области туризма, а само из Националног инвестиционог плана је више од 50 предузећа повукло кредитна средства од 200.000 евра и више од те суме.
Србија је, ради лакше маркетиншке кампање, подељена на четири кластера, и то на Београд, Војводину, југоисточну и југозападну Србију, објаснио је министар и оценио да би могло да се направи и приближно 20 региона, али би они били превише мали за међународну промоцију.
Планирано је да до 2015. године српски туризам располаже са 79.000 соба и 170.000 лежајева, а циљ је да нашу земљу годишње посети од 6,4 до 7 милиона туриста који ће остварити 20 милиона ноћења, што ће представљати један одсто европског тржишта, прецизирао је Димитријевић.
Министар је нагласио да би, према плану, садашње учешће странаца у туризму Србије требало да буде повећано за 50 одсто до 2015. године, с циљем да приход од туризма до те године износи две милијарде евра.
Области у којима смо већ конкурентни, или тек треба да будемо, јесу градски одмори, кружна путовања и пословни туризам, које, за разлику од области сеоског, здравственог и наутичког туризма, планина и језера, не захтевају већа улагања, навео је Димитријевић.
Истовремено, министар је указао на то да развој инвестиција подразумева две врсте пројеката, и то браунфилд инвестиције, које се односе на завршетак започете приватизације, и нове гринфилд инвестиције.
Приходи од приватизације великих хотела процењени су на 1,5 милијарди евра јер још нису приватизовани "Генексови" хотели на Копаонику, "Интерконтинентал" и "Славија", истакао је министар и додао да је потребно да се што пре оконча и приватизација агенције "Путник" јер без једног тако јаког туроператера не можемо имати добро развијен туризам.
Могућност гринфилд инвестиција процењена је на 2,5 милијарди евра, али када се узму у обзир мастер планови за Стару планину, Палић и Тару који су завршени, као и потенцијали Дунава, чини ми се да је та могућност потцењена, оценио је Димитријевић.
Према његовим речима, у току је израда седам мастер планова туристичких дестинација, а три су већ завршена, при чему мастер план за Стару планину, као највећи скијашки центар на Балкану, вреди од 400 до 600 милиона евра, мастер план за Тару више од 150 милиона евра, а за Палић од 120 до 150 милиона евра.
Захваљујући Закону о туризму, резервисан је простор на Старој планини, Копаонику и Тари, а формирано је и ЈП "Скијалишта Србије" које је већ пустило у промет десетак жичара, при чему се ове године очекује рад још толико жичара, подсетио је Димитријевић.
Министар је истакао да је прошле године уложено 10 милиона евра подстицајних средстава за кредите с каматом од један одсто, више од 50 кредита уложено је за унапређење угоститељске услуге у приватном сектору, док је ТОС први пут добио приближно три милиона евра за промотивне активности Србије.
Истовремено, Димитријевић је нагласио да је неопходно да се оснује агенција за развој туризма јер је она основ за привлачење инвестиција и развој туристичких дестинација.
Он је објаснио да ће задатак агенције бити договарање с инвеститорима и развој приоритетних десетак туристичких дестинација које су дефинисане и за које се увелико раде мастер планови, а за неке дестинације су већ и завршени.
Према његовим речима, агенција је замишљена по моделу оних у Грчкој, Турској и Египту, које су такође почињале од ниске стартне основе и где је држава морала да има врло активну улогу.
Ових дана се завршава тендер за визуелни идентитет туризма Србије – лого, слоган и знак – при чему ће у избору најбољег решења помоћи и савет стручњака који ће бити конституисан ове недеље, додао је министар.
Жеља нам је да после стварања бренда за Србију створимо и четири подбренда која се односе на четири одговарајућа туристичка кластера, с којима ћемо наступати на међународној сцени и промовисати Србију, закључио је Димитријевић.
Према његовим речима, курсеви су усмерени на образовање запослених у туризму кроз неколико области, и то кроз хотелијерски менаџмент, пословни туризам, управљање туристичким дестинацијама, едукацију у здравственом туризму и сеоски туризам.
Запослени ће кроз едукацију моћи да споје знања из теорије и праксе, при чему се до сада пријавило више од 2.500 заинтересованих, прецизирао је министар.
Истовремено, он је указао на то да су све институције које организују предавања обавезне да ангажују стране предаваче, литературу и студијска путовања, уз напомену да је курс за све полазнике бесплатан.
Димитријевић је изразио наду да ће ови курсеви постати традиција јер су у наредних 10 година српском туризму потребни такви подстицаји, и подсетио на то да је први курс за едукацију запослених у здравственом туризму одржан у Новом Саду.
Министар је на отварању данашњег семинара представио Стратегију развоја туризма Србије до 2015. године, при чему је оценио да су стратешке предности туризма у Србији људи, геостратешки положај, вода, природа, баштина и српски начин живота.
Он је истакао да су сасвим реална очекивања да Србија до 2015. године оствари девизни приход од туризма од две милијарде долара, с обзиром на то да је прошле године остварено 409 милиона долара, а ове се очекује 500 милиона долара.
Према његовим речима, за развој туризма у Србији потребно је да држава у наредних 10 година улаже у ову област до 50 милиона евра годишње јер ће тако охрабрити и приватне инвеститоре.
Димитријевић је указао на то да је неколико стотина кредита издвојено за приватни сектор за развој малих и средњих предузећа у области туризма, а само из Националног инвестиционог плана је више од 50 предузећа повукло кредитна средства од 200.000 евра и више од те суме.
Србија је, ради лакше маркетиншке кампање, подељена на четири кластера, и то на Београд, Војводину, југоисточну и југозападну Србију, објаснио је министар и оценио да би могло да се направи и приближно 20 региона, али би они били превише мали за међународну промоцију.
Планирано је да до 2015. године српски туризам располаже са 79.000 соба и 170.000 лежајева, а циљ је да нашу земљу годишње посети од 6,4 до 7 милиона туриста који ће остварити 20 милиона ноћења, што ће представљати један одсто европског тржишта, прецизирао је Димитријевић.
Министар је нагласио да би, према плану, садашње учешће странаца у туризму Србије требало да буде повећано за 50 одсто до 2015. године, с циљем да приход од туризма до те године износи две милијарде евра.
Области у којима смо већ конкурентни, или тек треба да будемо, јесу градски одмори, кружна путовања и пословни туризам, које, за разлику од области сеоског, здравственог и наутичког туризма, планина и језера, не захтевају већа улагања, навео је Димитријевић.
Истовремено, министар је указао на то да развој инвестиција подразумева две врсте пројеката, и то браунфилд инвестиције, које се односе на завршетак започете приватизације, и нове гринфилд инвестиције.
Приходи од приватизације великих хотела процењени су на 1,5 милијарди евра јер још нису приватизовани "Генексови" хотели на Копаонику, "Интерконтинентал" и "Славија", истакао је министар и додао да је потребно да се што пре оконча и приватизација агенције "Путник" јер без једног тако јаког туроператера не можемо имати добро развијен туризам.
Могућност гринфилд инвестиција процењена је на 2,5 милијарди евра, али када се узму у обзир мастер планови за Стару планину, Палић и Тару који су завршени, као и потенцијали Дунава, чини ми се да је та могућност потцењена, оценио је Димитријевић.
Према његовим речима, у току је израда седам мастер планова туристичких дестинација, а три су већ завршена, при чему мастер план за Стару планину, као највећи скијашки центар на Балкану, вреди од 400 до 600 милиона евра, мастер план за Тару више од 150 милиона евра, а за Палић од 120 до 150 милиона евра.
Захваљујући Закону о туризму, резервисан је простор на Старој планини, Копаонику и Тари, а формирано је и ЈП "Скијалишта Србије" које је већ пустило у промет десетак жичара, при чему се ове године очекује рад још толико жичара, подсетио је Димитријевић.
Министар је истакао да је прошле године уложено 10 милиона евра подстицајних средстава за кредите с каматом од један одсто, више од 50 кредита уложено је за унапређење угоститељске услуге у приватном сектору, док је ТОС први пут добио приближно три милиона евра за промотивне активности Србије.
Истовремено, Димитријевић је нагласио да је неопходно да се оснује агенција за развој туризма јер је она основ за привлачење инвестиција и развој туристичких дестинација.
Он је објаснио да ће задатак агенције бити договарање с инвеститорима и развој приоритетних десетак туристичких дестинација које су дефинисане и за које се увелико раде мастер планови, а за неке дестинације су већ и завршени.
Према његовим речима, агенција је замишљена по моделу оних у Грчкој, Турској и Египту, које су такође почињале од ниске стартне основе и где је држава морала да има врло активну улогу.
Ових дана се завршава тендер за визуелни идентитет туризма Србије – лого, слоган и знак – при чему ће у избору најбољег решења помоћи и савет стручњака који ће бити конституисан ове недеље, додао је министар.
Жеља нам је да после стварања бренда за Србију створимо и четири подбренда која се односе на четири одговарајућа туристичка кластера, с којима ћемо наступати на међународној сцени и промовисати Србију, закључио је Димитријевић.
-
Београд, 28. јул 2024.Обележена 110-годишњица почетка Првог светског рата
-
Суботица, 28. јул 2024.У Суботици отворен летњи камп за децу из дијаспоре и региона
-
Београд, 28. јул 2024.Мацура отворила Малозворничку регату на Зворничком језеру
-
Београд/Дрвар, 27. јул 2024.Стварање бољих услова за опстанак српског народа ван граница...
-
Топола, 27. јул 2024.У Тополи отворен тематски летњи камп за младе из региона и...
-
Београд/Париз, 27. јул 2024.Отворена „Српска кућа“ у Паризу
-
Смедеревска Паланка, 27. јул 2024.Економски снажна породица гарант будућности Србије
-
Београд/Требиње, 27. јул 2024.Размена искустава у циљу боље подршке и заштите жртава насиља
-
Београд/Баку, 26. јул 2024.Проширење сарадње са Азербејџаном у области културе
-
Ваљево, 26. јул 2024.Реконструкција Опште болнице Ваљево по светским стандардима