Премијер Албаније Еди Рама најавио је да ће лидери земаља чланица „Отвореног Балкана“ озбиљно размислити о томе да позову у ову регионалну иницијативу и друге земље важне за наш регион, као што су Грчка, Италија, Турска и Мађарска.
Он је навео да су на овај састанак били позвани представници Италије и Грчке, али да су били спречени да присуствују, док су се представници две подједнако важне земље за овај регион – Турске и Мађарске одазвали позиву, као и амбасадор САД у Београду Кристофер Хил.
Према његовим речима, чланице „Отвореног Балкана“ желе да извуку максимум из те иницијативе и зато позивају и друге земље да јој се прикључе.
Иницијативом смо послали јасну поруку свима да је први избор свих нас мир, да радимо за наше народе. Наравно, то не решава све наше проблеме, то не чини питања око којих се не слажемо другачијим, али ово је прави пут, закључио је Рама.
Премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски оценио је да су поменутом иницијативом Северна Македонија, Албанија и Србија направиле кључни корак у кључно време.
Окупили смо се како бисмо промовисали регионалну сарадњу на путу ка Европској унији. Заједно смо се посветили томе да олакшамо слободно кретање људи, робe, услуга. Изградили смо комшијске односе и поверење између пријатељских земаља, подвукао је он.
Министар спољних послова Турске Мевлут Чавушоглу поручио је да је „Отворени Балкан“ мост између Балкана и Европске уније, и изразио наду да ће се још више земаља придружити тој иницијативи.
Он је најавио да ће председник Турске Реџеп Тајип Ердоган од 6. до 8. септембра посетити БиХ, Србију и Хрватску, и уједно потврдио да ће његова земља дати све од себе да помогне својим балканским суседима да обезбеде потребе за гасом ове зиме.
Премијер Црне Горе Дритан Абазовић рекао је да је лепо видети да у тренутку док букти рат у Европи људи седе за истим столом и разговарају о важним темама за грађане региона.
Према његовим речима, време је да изаберемо мир и прогрес и да схватимо да већа флексибилност граница не значи њихово мењање, већ могућност за помирење, бизнис, прогрес, мобилност и уливање новог духа у регију Западног Балкана.
Он је оценио да је „Отворени Балкан“ показао да се за веома кратко време, и поред свих недаћа, могу урадити ствари од круцијалног значаја за грађане, истакавши да би волео да његова земља постане чланица ове иницијативе.
Председавајући Већу министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија поновио је да је потребно да БиХ приступи „Отвореном Балкану“, и захвалио Вучићу, Рами и Ковачевском што не постављају политичке услове за пријем у ову иницијативу.
Министар спољних послова и спољне трговине Мађарске Петер Сијарто оценио је да је актуелна криза у Украјини показала да је Западни Балкан дефинитивно потребан Европској унији и да од Мађарске зависи, регион би већ био део Уније.
Европи је дефинитивно потребан Западни Балкан и интеграција земаља које седе данас за овим столом може да допринесе европској безбедности у три аспекта – физичкој, снабдевању храном и енергентима.
Сијарто је захвалио Турској на посредовању при постизању споразума о извозу украјинског жита, Србији на заштити граница од нових миграторних кретања, док је посебно указао на важну одлуку изградње Турског тока.
Мађарска би била у невољи са снабдевањем гасом да нисмо са Турском, Србијом и Бугарском изградили тај гасовод. То је у овом тренутку једина безбедна и поуздана рута за снабдевање гасом, објаснио је он.
Комесар за суседство и проширење, јачање односа са суседним земљама Европске уније Оливер Вархељи рекао је да је „Отворени Балкан“ регионална сарадња која шаље одличну поруку, оснажује стара пријатељства и залаже се за мир, стабилност и просперитет.
Вархељи је у видео-поруци поручио да подржава ту иницијативу од почетка, и додао да договор Београда и Приштине о слободном кретању даје наду да „Отворени Балкан“ може ускоро да буде примењен у целом региону.