Мали је, гостујући на Радио-телевизији Србије (РТС), објаснио да је укупан трошак наведеног повећања минималних зарада 41 милијарда динара, односно 350 милиона евра, као и да ће већи део тих трошкова сносити Влада.
Према његовим речима, неопорезиви део зараде биће увећан са 19.300 на 21.712 динара, док ће за један процентни поен бити умањени доприноси за ПИО на терет послодавца.
Желимо да очувамо животни стандард грађана, а повећање минималне зараде је само део пакета. Важно је да грађани разумеју да се при доношењу једне овако тешке одлуке мора узети у обзир више фактора – да треба да се повећа стандард, али да са друге стране не останемо без тешко стечених радних места, прецизирао је министар.
Он је пренео да су послодавци рекли да они у условима кризе и раста цене енергената немају простора да повећавају плате, наводећи да је Влада уважила тај аргумент тако што је преузела највећи терет повећања плата.
Макроекономска стабилност, одржавање постојеће запослености и повећање зарада били су циљеви којима се Влада водила, навео је Мали и уједно напоменуо да је пре десетак дана Републички завод за статистику саопштио податак да је стопа незапослености у Србији 8,9 одсто, што је историјски најнижа стопа у нашој земљи.
Министар је, на примедбе да минимална зарада не прати минималну потрошачку корпу, рекао да треба имати у виду да минимална зарада није социјална, већ економска категорија, и да она подразумева исплату одређене суме новца у случају да послодавац упадне у тешкоће.
Он је најавио да ће и пензије бити повећане, те ће у новембру бити раст од девет одсто, а од 1. јануара 12,1 одсто, док ће просечна пензија у 2023. години бити за 20,8 одсто већа у односу на 2022. годину.
Дијалог који смо успоставили на Социо-економском савету веома је важан. Ово кризу смо пребродили разговарајући како бисмо заштитили радна места и спасили привреду. Очекује нас тешка зима и важно је да будемо јединствени. За наредну годину остаје да налазимо решења, поручио је Мали.
Он се осврнуо и на договорени кредит са Уједињеним Арапским Емиратима од милијарду долара, оценивши да је реч о веома повољном кредиту.
Узимамо кредит од УАЕ по каматној стопи од три одсто. Ако бисмо данас изашли на тржиште капитала, камата би била између 7 и 7,5 одсто. У јануару нам доспевају стари кредити од милијарду евра и желимо да те скупе кредите рефинансирамо овим повољним кредитом, објаснио је Мали.
Према његовој оцени, нису основане примедбе да се овим кредитом повећава наш јавни дуг, јер ако враћамо скупље кредите јефтинијим задуживањем, мењамо старе кредите новим, проста математика говори да јавни дуг неће расти.
Он је указао на то да неке земље у Европи, као што је Немачка, имају већи јавни дуг од Србије, односно 68 одсто им је учешће јавног дуга у БДП, али то не значи да је та земља нестабилна и слаба.
Јавне финансије Србије су стабилне и јаке и исплаћујемо све своје обавезе на време, поновио је Мали и нагласио да је задатак за наредни период очување привреде, наставак инвестиционих улагања и одржање стабилности и животног стандарда грађана.