П:
О:
Читај ми
Објављена књига "Списи о Србима" Алфонса де Ламартина
Београд,
21. март 2007.
Министарство рада, запошљавања и социјалне политике Владе Републике Србије саопштило је да је у оквиру библиотеке "Баштина ратника", чији је иницијатор и покровитељ Сектор за борачко-инвалидску заштиту овог министарства, издавачко предузеће "Утопија" из Београда објавило у преводу на српски језик, али и у француском изворнику, "Списе о Србима", дело најзначајнијег француског песника романтизма Алфонса де Ламартина.
У саопштењу се наводи да је превод и обиман предговор Ламартиновом тексту дело шефа Катедре за романистику Филолошког факултета у Београду професора Јелене Новаковић, док је поговор написао историчар Дејан Ристић, саветник у поменутом министарству.
Ламартин је, попут својих бројних претходника, дипломата и путописаца, био опчињен архаичном формом идеализма окренутог слободи коју је уочио код Срба, али и код других балканских народа.
Његов долазак у Београд, прву велику оријенталну варош чији витки минарети, врева и ускомешаност на улицама испуњеним мноштвом људи одевених у најразличитије одоре и међу којима истовремено одзвања више језика, представљао је доживљај по себи.
Такав непосредан сусрет са градом који је на Западу сматран вратницама Оријента, моћним утврђењем око кога и за који су се вековима раније водили крвави ратови и подизале буне, оставио је снажан утисак на Ламартина.
Привлачна и емотивна проза, Ламартинови ставови у односу на "источно питање", а нарочито велика популарност коју је уживао као песник, снажно су окренули јавно мњење у Француској против званичне спољне политике Париза која се заснивала на очувању интегритета Отоманског царства.
Бележећи утиске са путовања по Србији Ламартин се у више махова дирљивим речима, типичним за једног романтичара, осврнуо на слободарство Срба, а посебно на Ћеле-кулу у Нишу која га није оставила равнодушним.
"Српски народ имао је поносито срце које се могло расцепити, али не и савити, као што се не може савити ни срце храста у гори", записао је Ламартин у делу "Историја Турске".
Под утиском прича о славној прошлости које је слушао током боравка у Србији, као и приликом посета средњовековним богомољама, утврђеним градовима и бојиштима, Ламартин је био додатно опчињен јединственошћу српске епске поезије.
Ламартинови текстови о Србима који се сада налазе пред новом генерацијом читалаца могу бити од користи у разумевању савременог Балкана и овдашњих држава које су од времена овог великог француског романтичара учиниле крупан цивилизацијски искорак у правцу стварања слободног, демократског и грађанског друштва.
Збирно објављивање најзначајнијих Ламартинових осврта о Србима, који махом потичу из његовог "Путовања по Оријенту", представља драгоцен и племенит напор да се почетком трећег миленијума припадници двају старих европских народа, српског и француског, из угла његових путописних бележака подсете Ламартина, једног од највећих европских песника романтизма, искреног заговорника права на живот и слободу и заљубљеника у тематски, стилски, језички и симболички бескрајно разнолику и богату српску епску поезију.
Ламартин је, попут својих бројних претходника, дипломата и путописаца, био опчињен архаичном формом идеализма окренутог слободи коју је уочио код Срба, али и код других балканских народа.
Његов долазак у Београд, прву велику оријенталну варош чији витки минарети, врева и ускомешаност на улицама испуњеним мноштвом људи одевених у најразличитије одоре и међу којима истовремено одзвања више језика, представљао је доживљај по себи.
Такав непосредан сусрет са градом који је на Западу сматран вратницама Оријента, моћним утврђењем око кога и за који су се вековима раније водили крвави ратови и подизале буне, оставио је снажан утисак на Ламартина.
Привлачна и емотивна проза, Ламартинови ставови у односу на "источно питање", а нарочито велика популарност коју је уживао као песник, снажно су окренули јавно мњење у Француској против званичне спољне политике Париза која се заснивала на очувању интегритета Отоманског царства.
Бележећи утиске са путовања по Србији Ламартин се у више махова дирљивим речима, типичним за једног романтичара, осврнуо на слободарство Срба, а посебно на Ћеле-кулу у Нишу која га није оставила равнодушним.
"Српски народ имао је поносито срце које се могло расцепити, али не и савити, као што се не може савити ни срце храста у гори", записао је Ламартин у делу "Историја Турске".
Под утиском прича о славној прошлости које је слушао током боравка у Србији, као и приликом посета средњовековним богомољама, утврђеним градовима и бојиштима, Ламартин је био додатно опчињен јединственошћу српске епске поезије.
Ламартинови текстови о Србима који се сада налазе пред новом генерацијом читалаца могу бити од користи у разумевању савременог Балкана и овдашњих држава које су од времена овог великог француског романтичара учиниле крупан цивилизацијски искорак у правцу стварања слободног, демократског и грађанског друштва.
Збирно објављивање најзначајнијих Ламартинових осврта о Србима, који махом потичу из његовог "Путовања по Оријенту", представља драгоцен и племенит напор да се почетком трећег миленијума припадници двају старих европских народа, српског и француског, из угла његових путописних бележака подсете Ламартина, једног од највећих европских песника романтизма, искреног заговорника права на живот и слободу и заљубљеника у тематски, стилски, језички и симболички бескрајно разнолику и богату српску епску поезију.
-
Београд, 11. јануар 2025.Обавезна регистрација припејд бројева до 10. фебруара
-
Београд, 10. јануар 2025.Развојем вештачке интелигенције до модерније државе и друштва у...
-
Београд, 10. јануар 2025.Настављен разговор са представницима репрезентативних...
-
Београд, 10. јануар 2025.Наставак укидања преосталих листи чекања у здравственим...
-
Београд, 10. јануар 2025.Добар еколошки статус воде на реци Дрини
-
Београд, 9. јануар 2025.Интензиван рад МУП-а на спречавању еколошког криминала
-
Београд, 9. јануар 2025.Даљи рад на побољшању материјално-радног статуса запослених у...
-
Београд, 8. јануар 2025.Ухапшен осумњичени за изазивање опште опасности и тешку крађу на...
-
Београд, 8. јануар 2025.Почиње са радом Јединствени информациони систем за...
-
Београд, 7. јануар 2025.Ухапшена и четврта особа у вези са убиством у Инђији