Михајловић је на конференцији „Дијалог о зеленој енергетској транзицији“, у организацији Српско-немачког климатског партнерства и Немачко-српске иницијативе за одрживи раст и запошљавање, подсетила на то да је Србија започела процес енергетске транзиције доношењем новог законодавног оквира прошле године и да смо одлучно кренули тим путем.
Према њеним речима, чврста опредељеност ка чистим, зеленим изворима енергије, поред потписаног Париског споразума и Софијске деклерације, потврђена је и доношењем потпуно новог регулаторног оквира 2021. године.
Измењена су три закона – о енергетици, енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије и о рударству, а донет је потпуно нови закон о коришћењу обновљивих извора енергије, који је оцењен као један од најмодернијих у Европи, навела је потпредседница Владе.
Она је рекла да следе јавне консултације, јавно слушање и прекограничне консултације нацрта Интегрисаног националног плана за енергетику и климу, који би требало да буде усвојен до краја године, као и нова стратегија развоја енергетике Републике Србије, која ће садржати и посебан део који се тиче развоја производње зеленог водоника.
Михајловић је истакла да је енергетска транзиција и одрживост од посебног значаја за читаву економију и друштво и има за циљ да енергетику учини стабилним и модерним сектором, као и да омогући стварање подстицајног инвестиционог амбијента за све инвеститоре.
Према њеним речима, с тим у вези предвиђене су значајне инвестиције у енергетски сектор Србије како би се обезбедила сигурност снабдевања енергијом, енергетска независност и побољшање стања животне средине.
У овом тренутку, угаљ је основни домаћи енергетски ресурс на који се Србија значајно ослања. Око 70 одсто електричне енергије произведи се из угља, те је ово кључни тренутак када морамо да делујемо како би се то променило, и то кроз конкретне пројекте и инвестиције, напоменула је потпредседница Владе.
Циљ Србије је потпуна карбонска неутралност до 2050. године, тј. повлачење из рада свих постројења која користе угаљ, истакла је она, уз напомену да је актуелна енергетска криза у целом свету још једном указала на то да је енергетска безбедност еквивалент националној безбедности.
Солидарност држава, флексибилност и брзина реакција држава у ублажавању последица и окретање ка чистој енергији и обновљивим изворима енергије једини су начин опстанка савремене енергетике, а тиме и економије, закључила је Михајловић.