П:
О:
Читај ми
Бруто домаћи производ у 2006. години повећан за 5,7 одсто
Београд,
30. март 2007.
Директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић саопштио је данас да је укупан бруто домаћи производ (БДП) у 2006. години износио 1.273.211,9 милиона динара, што је у односу на 2005. годину пораст од 5,7 одсто.
Драган Вукмировић
Вукмировић је на конференцији за новинаре објаснио да је ова вредност добијена као сума четири квартала, при чему је реални раст БДП-а у првом кварталу био 7 одсто, у другом 5,9 одсто, а у трећем кварталу 5,3 одсто.
Он је прецизрао да БДП у четвртом кварталу прошле године износио 352.822,7 милиона динара, што у поређењу с истим периодом претходне године представља раст од 5 одсто.
Посматрано по активностима, највећи раст у четвртом кварталу бележе сектор саобраћаја 8,5 одсто, сектор финансијског посредовања 14 одсто, сектор трговине 10,5 одсто, додао је директор Републичког завода за статистику.
Према његовим речима, расту БДП-а у четвртом кварталу највише су допринели сектор саобраћаја 2,6 процентних поена, сектор финансијског посредовања 0,8 процентних поена и сектор прерађивачке индустрије 0,5 процентних поена.
Према подацима Републичког завода за статистику добијеним путем анкете о потрошњи домаћинстава, која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама ЕУРОСТАТ-а, просечна месечна расположива средства у 2006. години износила су 35.263 динара, рекао је Вукмировић.
Он је указао на то да су у претходној години домаћинства са градског подручја просечно месечно располагала са 37.395 динара, а домаћинства с других подручја са 32.205 динара, при чему од укупно расположивих средстава 93,6 одсто чине приходи у новцу, а 6,4 одсто приходи у натури.
Највећи удео у новчаним приходима свих домаћинстава имали су приходи из редовног радног односа, и то 45,1 одсто и пензије са 24,5 одсто, напоменуо је Вукмировић и навео да су издаци за личну потрошњу износили 33.910 динара, од чега највећи удео издатака за храну и безалкохолна пића и износи 39 одсто.
Када је реч о домаћинствима са градског подручја, издаци за личну потрошњу били су 34.691 динар (37,4 за храну и безалкохолна пића), док су домаћинства са других подручја за ове намене трошила 32.785 динара (41,6 одсто за храну и безалкохолна пића).
Истовремено, директор Завода је рекао да су цене на мало роба и услуга у марту ове године у просеку више за 0,8 одсто у односу на претходни месец, док су у односу на децембар 2006. повећане за 1,2 одсто.
Према његовим речима, трошкови живота у марту 2007. године повећани су у односу на претходни месец за 0,4 одсто, а када се упореде са децембром 2006. за 0,6 одсто.
Вукмировић је прецизирао да су цене пољопривредних производа више за 0,9 одсто, да су цене пића повећане за 0,5 одсто, дувана за 1,2 одсто, док су цене индустријско прехрамбених производа у просеку остале на истом нивоу.
Цене индустријско непрехрамбених производа у марту 2007. године повећане су за 1,1 одсто, рекао је Вукмировић и објаснио да је у овој групи производа забележен раст цена деривата нафте, док се цене осталих производа нису знатније мењале.
Он је предочио да су цене услуга у марту ове године повећане за 0,8 одсто и да је на раст утицало повећање цена поштанских услуга и ТВ претплате.
Кад је реч спољнотрговинској робној размени за период јануар–фебруар 2007. године, Вукмировић је навео да је она укупно износила 3.352,1 милиона долара и да је већа за 47,3 одсто у односу на исти прошлогодишњи период.
Истовремено, он је нагласио да је у овом периоду извезено робе у вредности од 1.106,5 милиона долара, што представља повећање од 50,8 одсто у поређењу с истим периодом претходне године, а увезено је робе у вредности 2.245,6 милиона долара, што је више за 45,6 одсто у односу на исти период прошле године.
Дефицит у периоду јануар–фебруар 2007. године износи 1.139,1 милиона долара, што је више за 40,8 одсто од дефицита у поменутом периоду 2006. године, истакао је Вукмировић и додао да је покривеност увоза извозом, посматрано у доларима, износила 49,3 одсто и нешто је већа у односу на покривеност у истом периоду 2006. кад је износила 47,6 одсто.
Према његовим речима, у извозу, у посматраном периоду, главни спољнотрговински партнери били су Италија (171,1 милион долара), Немачка (114,8 милиона долара) и Босна и Херцеговина (114,3 милиона долара).
Говорећи о увозу, он је указао на то да су у овом периоду главни спољнотрговински партнери били Руска Федерација са 361,8 милиона долара, Европска унија са 241,9 милиона долара, Немачка са 202,2 милиона долара и Италија са 174,8 милиона долара.
Он је прецизрао да БДП у четвртом кварталу прошле године износио 352.822,7 милиона динара, што у поређењу с истим периодом претходне године представља раст од 5 одсто.
Посматрано по активностима, највећи раст у четвртом кварталу бележе сектор саобраћаја 8,5 одсто, сектор финансијског посредовања 14 одсто, сектор трговине 10,5 одсто, додао је директор Републичког завода за статистику.
Према његовим речима, расту БДП-а у четвртом кварталу највише су допринели сектор саобраћаја 2,6 процентних поена, сектор финансијског посредовања 0,8 процентних поена и сектор прерађивачке индустрије 0,5 процентних поена.
Према подацима Републичког завода за статистику добијеним путем анкете о потрошњи домаћинстава, која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама ЕУРОСТАТ-а, просечна месечна расположива средства у 2006. години износила су 35.263 динара, рекао је Вукмировић.
Он је указао на то да су у претходној години домаћинства са градског подручја просечно месечно располагала са 37.395 динара, а домаћинства с других подручја са 32.205 динара, при чему од укупно расположивих средстава 93,6 одсто чине приходи у новцу, а 6,4 одсто приходи у натури.
Највећи удео у новчаним приходима свих домаћинстава имали су приходи из редовног радног односа, и то 45,1 одсто и пензије са 24,5 одсто, напоменуо је Вукмировић и навео да су издаци за личну потрошњу износили 33.910 динара, од чега највећи удео издатака за храну и безалкохолна пића и износи 39 одсто.
Када је реч о домаћинствима са градског подручја, издаци за личну потрошњу били су 34.691 динар (37,4 за храну и безалкохолна пића), док су домаћинства са других подручја за ове намене трошила 32.785 динара (41,6 одсто за храну и безалкохолна пића).
Истовремено, директор Завода је рекао да су цене на мало роба и услуга у марту ове године у просеку више за 0,8 одсто у односу на претходни месец, док су у односу на децембар 2006. повећане за 1,2 одсто.
Према његовим речима, трошкови живота у марту 2007. године повећани су у односу на претходни месец за 0,4 одсто, а када се упореде са децембром 2006. за 0,6 одсто.
Вукмировић је прецизирао да су цене пољопривредних производа више за 0,9 одсто, да су цене пића повећане за 0,5 одсто, дувана за 1,2 одсто, док су цене индустријско прехрамбених производа у просеку остале на истом нивоу.
Цене индустријско непрехрамбених производа у марту 2007. године повећане су за 1,1 одсто, рекао је Вукмировић и објаснио да је у овој групи производа забележен раст цена деривата нафте, док се цене осталих производа нису знатније мењале.
Он је предочио да су цене услуга у марту ове године повећане за 0,8 одсто и да је на раст утицало повећање цена поштанских услуга и ТВ претплате.
Кад је реч спољнотрговинској робној размени за период јануар–фебруар 2007. године, Вукмировић је навео да је она укупно износила 3.352,1 милиона долара и да је већа за 47,3 одсто у односу на исти прошлогодишњи период.
Истовремено, он је нагласио да је у овом периоду извезено робе у вредности од 1.106,5 милиона долара, што представља повећање од 50,8 одсто у поређењу с истим периодом претходне године, а увезено је робе у вредности 2.245,6 милиона долара, што је више за 45,6 одсто у односу на исти период прошле године.
Дефицит у периоду јануар–фебруар 2007. године износи 1.139,1 милиона долара, што је више за 40,8 одсто од дефицита у поменутом периоду 2006. године, истакао је Вукмировић и додао да је покривеност увоза извозом, посматрано у доларима, износила 49,3 одсто и нешто је већа у односу на покривеност у истом периоду 2006. кад је износила 47,6 одсто.
Према његовим речима, у извозу, у посматраном периоду, главни спољнотрговински партнери били су Италија (171,1 милион долара), Немачка (114,8 милиона долара) и Босна и Херцеговина (114,3 милиона долара).
Говорећи о увозу, он је указао на то да су у овом периоду главни спољнотрговински партнери били Руска Федерација са 361,8 милиона долара, Европска унија са 241,9 милиона долара, Немачка са 202,2 милиона долара и Италија са 174,8 милиона долара.
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић