Селаковић је, обраћајући се на седници Савета безбедности Уједињених нација поводом најновијег шестомесечног извештаја генералног секретара УН о раду УНМИК-а, констатовао да ситуација у нашој јужној покрајини није сасвим у складу са сликом која је представљена у том документу.
Привремене институције самоуправе својим неодговорним понашањем свесно подривају напоре не само Београда, већ и ЕУ и других укључених страна у међународној заједници, а имају очигледно две намере, објаснио је он.
Према његовим речима, први циљ је избегавање спровођења преузетих обавеза, а други, крајњи и далеко алармантнији јесте застрашивање, маргинализација и прогон Срба.
Министар је нагласио да Приштина активно ради и на постављању административних и бирократских препрека, предузимањем потеза и мера који нису усаглашени у дијалогу, као основном механизму за постизање решења.
И даље се, како је упозорио, као и годинама уназад, Срби на различите начине застрашују, подстичу на напуштање својих села и градова у којима су рођени и живе, а они расељени обесхрабрују се да се врате тамо где су рођени и започели своје животе.
Привремене институције плански раде на томе да уклоне и избришу што је више могуће оног културног и националног диверзитета који још опстаје, подвукао је Селаковић.
Истовремено, Приштина свесно потпирује међуетничке тензије користећи све доступне методе, рекао је он и навео пример хапшења и осуђивања Николе Недељковића због наводног „изазивања етничке мржње и нетрпељивости“, а заправо присуствовања прослави поводом обележавања Видовдана.
Сматрам потребним да нагласим да је неопходна истинска политичка воља међународних чинилаца и Приштине како би се створили услови за почетак краја дискриминације на националној основи и заједнички живот у покрајини, поручио је шеф српске дипломатије.
Он је, осврћући се на ток дијалога Београда и Приштине, упозорио на чињеницу да Приштина примењује такозвану политику реципроцитета, која, континуираним инсистирањем на међусобном признању као централном делу дијалога, заправо показује суштинску неспремност њеног тренутног политичког руководства за проналажење било каквог компромисног решења.
Оцењујемо као недопустиве покушаје да се актуелни формат дијалога дезавуише, а договори поништавају, само зато што не одговарају тренутним политичким чиниоцима, рекао је Селаковић.
Такође, министар је подвукао да је неприхватљиво да се тренутне геополитичке околности користе да се, једноставно, једним потезом прецрта оно на чему је годинама мукотрпно рађено.
Београд је, како је поновио, институционално од самог почетка укључен у дијалог, док је посвећеност друге стране варирала и варира у зависности од политичке опције која је на власти.
Шеф српске дипломатије је указао на то да заоштрени политички наступ и наратив актуелног руководства привремених институција самоуправе у Приштини прате и конкретни дестабилишући кораци, попут мера о регистарским ознакама.
Србија, како је објаснио, ни на који начин не може да обузда револт који влада међу неалбанским становништвом Косова и Метохије, јер су протести грађана бунт против дугогодишњег институционалног насиља и обесправљивања.
Према његовим речима, упркос свему, Београд је доследно опредељен за политику мира, помирења, регионалне сарадње коју спроводи српско руководство, вођено визијом изградње заједничке и просперитетне будућности Балкана.
Верујем да је одговорност данашњих лидера да створе јасну заједничку визију за будуће генерације. Такву визију показали су лидери и Београда и Тиране стварајући „Отворени Балкан“, иницијативу из региона за регион, која већ даје конкретне резултате, напоменуо је министар.
Он је подсетио на то да је Србија у више наврата, без разумевања друге стране, испружила руку ка Приштини позивима за укључивање у ову иницијативу, рачунајући да ће постојати свест о важности економског повезивања и напретка за добробит грађана целог Балкана.
Селаковић је категорички одбацио и аргументацију Приштине о наводној противуставности формирања Заједнице српских општина, јер је јасно да став Приштине према овој обавези представља однос према српском народу у покрајини и указује да се она противи томе да се српски народ организује као етничка заједница и тако оствари своја колективна права.
Он је напоменуо да представници Приштине, иако у својим иступањима често понављају да је случај такозваног Косова завршена ствар, већ 14 година нису признати од стране већине чланица УН.
Ако је такозвана независност Косова реалност, зашто онда имамо дијалог? Зашто је онда све више притисака на Београд за потребу обостраног признања? Оно што тренутно политичко руководство Приштине одбија да прихвати јесте да се Београд не може заобићи у потрази за коначним решењем, објаснио је шеф српске дипломатије.
Министар је изразио очекивање да ће УНМИК наставити да делује у неизмењеном и несмањеном обиму и капацитету, a посебно имајући у виду да Мисија још није испунила основни циљ свог мандата – миран и нормалан живот свих грађана наше јужне покрајине.
Селаковић је поновио да је Србија увек била и остаје дубоко посвећена проналажењу одрживог решења мирним путем, а зарад мира, стабилности и заједничке будућности.