Брнабић је, обраћајући се на посебној седници Скупштине Србије, на чијем је дневном реду избор Владе и полагање заклетве председника и чланова Владе, подсетила на све изазове са којима се суочила претходна влада, нагласивши да су, упркос свему, испуњени сви тада постављени циљеви.

Свакако ће се наредна влада, како је оценила, суочити са изазовима много већим и много захтевнијим него било шта што смо могли да замислимо пре две године.

Према њеним речима, од 24. фебруара ове године, када је започео рат у Украјини, променило се све у свету, а посебно на европском тлу. Готово једина спољнополитичка тема је Украјина и однос према Руској Федерацији. Две искључиве економске теме постале су енергетика и инфлација.

У политичком смислу, како је навела, све више делује да су емоције надвладале разум, а да ће највећа јагма у будућности бити јагма за енергентима и храном.

Брнабић је истакла да никога зато неће чудити што ће нам апсолутни приоритет у мандату ове владе бити енергетика, односно, нова енергетска политика Србије.

У енергетици, након деценија стагнација, већ смо кренули да мењамо ствари, тако да следеће године можемо да рачунамо на нове енергетске капацитете. Завршавамо изградњу блока Б3 термоелектране Костолац Б, што значи додатних 350 MW за наш енергетски систем. Завршавамо изградњу гасне интерконекције до Бугарске који ће нам обезбедити алтернативну руту за доток гаса и спојити нас са терминалима за течни природни гас у Грчкој. Настављамо са изградњом хидроелектране Бук–Бијела у БиХ, заједно са Електропривредом Републике Српске, што ће за наш електроенергетски систем значити додатни капацитет до 115 MW, указала је мандатарка.

Мораћемо да кренемо у изградњу реверзибилних хидроелектрана Бистрица и Ђердап 3, како бисмо обезбедили балансирање за неколико хиљада мегавата из обновљивих извора енергије у будућности, као и да радимо и на изградњи нафтовода, како бисмо и ту диверсификовали извор и руте снабдевања, навела је Брнабић.

Све у свему, како је истакла, у нову енергетску политику Републике Србије уложићемо око 12 милијарди евра у наредним годинама у оквиру развојног плана „Србија 2025“.

Према њеним речима, треба да имамо у виду да ће климатске промене бити све драстичније и да ће њихове последице бити све веће и морамо да се припремимо за то. Ово је посебно осетљиво питање за нашу пољопривреду, али и питање које ће утицати на формирање нове енергетске политике Србије.

Питање је како да, у овако тешким околностима, наставимо капиталне инвестиције у путну и железничку инфраструктуру, увећамо инвестиције у енергетску инфраструктуру, и задржимо тренд континуираног раста плата и пензија, а да све то урадимо на фискално одговоран начин, држећи јавни дуг испод 60 одсто нашег БДП-а и постепено смањујући буџетски дефицит, прецизирала је Брнабић.

Она је истакла да је једини одговор на то - додатним повећањем наше конкурентности и продуктивности наше привреде, уз оцену да и у једној и у другој области имамо простора за додатни раст.

Тај раст, пре свега, треба да буде резултат додатног унапређења нашег образовног система, већег улагања у науку и иновације и употребе савремених технологија, као што је вештачка интелигенција. Зато нам је толико важна имплементација једног од најамбициознијих пројеката у мандату будуће владе – БИО4 кампуса. Са дигитализацијом смо урадили много, али сада морамо да идемо даље, а даље значи биотехнологија, поручила је мандатарка.

Морамо да наставимо да будемо једна од најнапреднијих земаља на европском континенту по квалитету и иновацијама у нашем наставном програму, нагласила је она и поновила да морамо више да уложимо у науку јер то значи иновације и бољу конкурентност.

Ми смо, како је подсетила, 2019. основали Фонд за науку, почели да запошљавамо младе научнике и докторанде, и данас видимо резултате тога.

Почињемо реконструкцију и изградњу објеката „Ложионице“ у Београду, у склопу пројекта успостављања креативног мултифункционалног центра.

Када смо отворили Центар за секвенцирање генома на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и завршили идејни пројекат, направили смо прве конкретне кораке ка оснивању и изградњи БИО4 кампуса, указала је она и потврдила да ово остаје један од наших најважнијих задатака за даљи раст и развој.

Влада мора да настави да ради и на имплементацији програма „Србија 2025“.

Наш план је да у наредних годину дана завршимо пет ауто-путева и брзих саобраћајница, укључујући: деоницу Моравског коридора до Крушевца, Сурчин–Нови Београд на ауто-путу Милош Велики, обилазницу око  Београда до Бубањ потока, брзу саобраћајницу Ваљево–Лајковац и ауто-пут од Руме до Шапца, прецизирала је Брнабић.

Она је оценила да је све наведено начин да дођемо до зацртаног циља да до 2026. године просечна плата у Србији буде 1.000 евра, а просечна пензија 500 евра.

Да бисмо ово остварили, предуслов је да учинимо све да сачувамо мир и стабилност на овим просторима, поручила је мандатарка.

Зато ћемо, како је истакла, без обзира на све проблеме и многа неслагања око значајних питања, наставити да радимо на европским интеграцијама Србије.

Србија ће наставити свој европски пут јер припада породици европских народа и земаља. Више од 65 одсто страних инвестиција у Србији су инвестиције из земаља чланица ЕУ. Преко 70 одсто нашег извоза се пласира у ЕУ. Уз подршку ЕУ градимо многе инфраструктурне пројекте и реализујемо јавна улагања у школе, болнице, геронтолошке центре и слично, подсетила је она.

Дуго смо слушали о томе да је за наше интеграције најважније да остваримо значајан напредак у области владавине права. Данас потпуно јасно разумемо поруке из ЕУ да даљи напредак зависи од два питања: (1) да ли ћемо се већ сада усагласити са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, односно да ли ћемо увести санкције Русији; (2) колико брзо и на који начин је могуће доћи до финалног споразума о нормализацији са Приштином – што је по себи прилично цинично јер Приштина ни данас, скоро 10 година након потписивања Бриселског споразума, чију имплементацију гарантује ЕУ, није имплементирала саму срж тог споразума – Заједницу српских општина.

У сваком случају, у интересу наше земље и нашег народа јесте да ми са реформама на европском путу наставимо, на првом месту зато што су те реформе добре за нас, снаже нашу економију и привреду, нашу јавну управу чине ефикаснијом и транспарентнијом и зато што је владавина права важна за нас. Ми градимо европску Србију, а само чланство свакако не зависи само од нас, поручила је Брнабић.

Србија ће, такође, наставити да улаже у своја пријатељства и партнерства и са осталим државама, истакла је она и поновила да ми тражимо да се принципи међународног права поштују неселективно, као и Повеља УН, и да се доследно поштују и примењују све резолуције Савета безбедности УН.

Остајемо земља која по овим питањима има принципијелан и непоколебљив став.

И сви министри у Влади Републике Србије морају то да поштују, и да на сваком кораку и у свакој ситуацији бране такав став наше земље.

Наше црвене линије су сасвим јасне. Светиња су нам:

• интерес Републике Србије,
• пуна самосталност Србије у одлучивању о свим питањима унутрашње и спољне политике, у складу са сопственим националним интересима и принципима међународног права, и
• очување виталних интереса и безбедност нашег народа на Косову и Метохији.

Уложићемо максималне напоре да сачувамо мир и даћемо све од себе да наставимо да градимо боље повезан, економски отворен, стабилан и просперитетан регион. Наставићемо да радимо на иницијативи „Отворени Балкан“ и надамо се да ће нам се ускоро придружити и Црна Гора и БиХ. Иницијатива је отворена и за Приштину, јер ће обезбедити дијалог о најважнијим темама за квалитет живота свих људи на овим просторима, а самим тим и безбедност Срба на КиМ.

Брнабић је нагласила да остајемо посвећени дијалогу са Приштином, али да пре било каквих договора о даљим споразумима о нормализацији, Први споразум о нормализацији, Бриселски споразум, мора бити у потпуности имплементиран.

Она је поновила да ћемо наставити борбу за наш територијални интегритет и да ће Влада Републике Србије наставити да помаже и подржава наш народ у земљама региона, при чему ћемо још више радити на враћању наших људи из иностранства.

Због тога очекујем од министара да дају све од себе, да се у потпуности посвете свом послу који треба да схвате као највећу дужност према својој земљи и свом народу. Очекујем да покажу, у сваком тренутку, сваког дана, дужно поштовање према свим грађанима Републике Србије, у чијем интересу, и за чији интерес искључиво треба да радимо.

Поштовани народни посланици, тим који ово треба да изнесе је:

1. Први потпредседник Владе, задужен за спољну политику и безбедност, министар спољних послова, Ивица Дачић

2. Потпредседник Владе, министар финансија, Синиша Мали

3. Потпредседник Владе, министар одбране, Милош Вучевић

4. Потпредседник Владе, министар културе, Маја Гојковић

5. Министар унутрашње и спољне трговине, Томислав Момировић

6. Министар привреде, Раде Баста

7. Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Јелена Танасковић

8. Министар за заштиту животне средине, Ирена Вујовић

9. Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Горан Весић

10. Министар рударства и енергетике, Дубравка Ђедовић

11. Министар правде, Маја Поповић

12. Министар за државну управу и локалну самоуправу, Александар Мартиновић

13. Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Томислав Жигманов

14. Министар унутрашњих послова, Братислав Гашић

15. Министар за европске интеграције, Тања Мишчевић

16. Министар просвете, Бранко Ружић

17. Министар за науку, иновације и технолошки развој, Јелена Беговић

18. Министар здравља, Даница Грујичић

19. Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Никола Селаковић

20. Министар за бригу о породици и демографију, Дарија Кисић

21. Министар за туризам и омладину, Хусеин Мемић

22. Министар спорта, Зоран Гајић

23. Министар за бригу о селу, Милан Кркобабић

24. Министар за телекомуникације и информисање, Михаило Јовановић

25. Министар за јавна улагања, Марко Благојевић

26. Министар без портфеља, Новица Тончев

27. Министар без портфеља, Ђорђе Милићевић

28. Министар без портфеља, Един Ђерлек

Поштовани кандидати за министре, увек, у сваком тренутку, имајте на уму да нема веће части од тога да служите својој земљи и својим грађанима.

Коначно, желим да нагласим и да је ова, 2022. година, година у којој подвлачимо црту након 10 година промена у Србији.

Брнабић је подсетила на то да је пре 10 година, Србија била економски уништена и поражена. Пољопривреда је била запуштена, индустрија распродата у бесцење. Инфраструктурни развој није постојао. Незапосленост је била већа од 25 одсто, а незапосленост младих преко 51 одсто.

У то време, како је навела, наша земља се, по свим критеријумима, налазила на зачељу Западног Балкана. Јавни дуг је растао, а БДП падао. Напредни сектори попут развоја информационих технологија нису ни постојали, а чак и када смо ми рекли да је управо то наша развојна шанса, они који су раније водили Србију су се на то смејали.

Грађани Србије су те 2012. године тражили промене и излаз из кризе. Грађани су тражили политичку и економску стабилност. Грађани су тражили од својих изабраних представника принципијелне ставове и национално одговорну политику, тражили су да се заштите национални интереси и стабилизује економија. Тражили су да се Србија спаси од пропадања, подсетила је Брнабић.

Она је истакла да је посвећеношћу, одлучношћу и вредним радом, Србија кренула напред и од земље краха, на корак од банкрота, дошли смо до друштва могућности.

Спровели смо реформе које су стабилизовале јавне финансије, привукле инвестиције и отвориле радна места.

У последњих 10 година, изградили смо и реконструисали 135 здравствених установа. КЦ Ниш, који смо отворили 2017. године, први је икада комплетно завршен клинички центар у историји Србије.

Изградили смо око 350 километара ауто-путева – завршили изградњу Коридора 10, изградили ауто-пут до Паковраћа, започели изградњу Моравског коридора.

Реконструисали смо и изградили 856 километара пруга – укључујући и прву брзу пругу у Србији, Београд–Нови Сад.

Отворили смо четири научно-технолошка парка – у Београду, Новом Саду, Чачку и Нишу.

Основали смо три нова научна института – и то су први новоосновани научни институти након времена СФРЈ.

Након 10 година од затварања, поново смо отворили Музеј савремене уметности у Београду, а након 15 година Народни музеј.

Увели смо програмирање у школе, повезали све школе на интернет; основали Фонд за науку; више од 100 пута (104 пута да будемо прецизни) увећали смо буџет за филмску продукцију у Србији.

Променили Устав Србије како бисмо обезбедили деполитизацију судства, како нам се никада више не би поновила 2009. година.

Увели смо електронску управу; изградили Државни дата центар, и много тога још.

Без политичке стабилности били бисмо још једна држава у проблемима, држава у којој не одлучују грађани те државе, већ стране силе, сходно својим интересима.

Пре 10 година, просечна зарада у Републици Србији била је 330 евра. До краја ове године, просечна зарада прећи ће 700 евра. У 10 година, више смо него дуплирали просечне плате у нашој земљи.

Пре 10 година, у Србији је било 1,86 милиона запослених. Данас у Србији имамо 2,3 милиона запослених, што значи да смо у само 10 година отворили око 440.000 нових радних места.

Незапосленост је пре 10 година била 25,9 одсто. Данас је 8,9 одсто.

Минимална зарада је пре 10 година износила 19.447 динара, уз рекордну незапосленост од 25,9 одсто. Од 1. јануара 2023, минимална зарада ће износити 40.020 динара.

Просечна пензија у Републици Србији ће, од 1. јануара 2023, са планираним повећањима од 1. новембра ове године и 1. јануара следеће године (кумулативно 20,8 одсто) бити око 320 евра. Просечна пензија пре 10 година, износила је 203 евра.

Извоз нашег ИКТ сектора ће ове године бити преко 2,6 милијарди евра, а 2012. године је био 375 милиона евра. За само 10 година, ми смо седам пута повећали извоз наше памети, знања и иновативности.

Ове године, наш БДП ће бити око 60 милијарди евра. Пре само 10 година, био је 33,7 милијарди евра, што значи да смо за непуних 10 година створили близу 30 милијарди евра додатне, нове вредности за наше грађане. Ми смо, практично, за 10 година готово дуплирали наш БДП!

Све ово је показатељ колико се Србија променила и напредовала у последњих 10 година, упркос свим проблемима са којима се суочавала: миграторном кризом, поплавама, пандемијом коронавируса и сукобом светских размера у Украјини.

Ова влада и сви њени чланови морају да схвате тежину свог задатка и бреме одговорности коју морају да понесу.

У годинама пред нама, упркос свему, морамо да нађемо снаге и начина да сачувамо све оно што смо подизали и градили последњих година, и морамо да нађемо простор за Србију да настави да напредује и убеђена сам да ће модерна, јака и слободна Србија наставити да побеђује, нагласила је Брнабић.

Комплетан говор мандатарке Ане Брнабић у Скупштини Србије, можете погледати овде.