Париводић је, отварајући форум "Финансирање изградње грађевинског земљишта - накнада за уређење као инструмент подршке привредном развоју", објаснио да тај закон као основни принцип успоставља природну реституцију, што значи да ако је стари власник објекта и власник грађевинског земљишта, оно ће му бити враћено.
Он је навео да уколико је стари власник земљишта отуђио објекат изграђен на њему или му је тај објекат експроприсан па је добио накнаду за њега, као и ако је то грађевинско земљиште национализовано али остало у поседу старог власника, актуелни власник објекта постаје и власник земљишта на коме је тај објекат, јер је оригинални власник добио какву-такву накнаду за земљиште.
Министар је оценио да је битан елемент процеса реституције брзина примене и додао да, када закон ступи на снагу, власник објекта на неукњиженом земљишту не може њим да располаже, нити да га издаје у закуп док не укњижи власништво над њим.
Сви они који нису истовремено власници објекта и земљишта имају рок од шест месеци од ступања закона на снагу да поднесу пријаву за земљиште над којим полажу право власништва Дирекцији за реституцију, при чему им после тога остаје још 18 месеци за достављање целокупне документације, указао је Париводић.
Истовремено, он је изразио очекивање да ће повраћај имовине и приватизација градског грађевинског земљишта смањити цену градње у Србији и повећати интерес инвеститора, уз оцену да је цена државног монопола над земљиштем неприхватљива за српско друштво.
Према његовим речима, последица тога је да квадрат стамбеног простора у Софији кошта упола мање него у Београду, као и да инвеститори за објекат од 1.000 квадратних метара плаћају између 400 и 600 хиљада евра за накнаду за земљиште, а у Бечу за исту квадратуру приближно издвајају 200 хиљада.
Он је апеловао на локалне самоуправе да накнада за коришћење градског грађевинског земљишта буде стимулативна, бар када је реч о изградњи производних капацитета и додао да страним предузећима која дођу да граде у Србију земљиште треба дати без накнаде.
Париводић је потврдио да ће вечерас у Београду са замеником министра спољних послова Грчке Еврипидисом Стилијанидисом разговарати о спровођењу "Хеленик плана".
На састанку ће пре свега бити разматране могућности за што скорији почетак изградње аутопута од Лесковца до македонске границе, за који је Грчка из "Хеленик плана" већ издвојила 15 милиона евра за ову годину, истакао је министар.
Грчка је 1. децембра прошле године одобрила продужетак спровођења "Хеленик плана" од 2007. до 2011. године, из кога ће
Србија добити 100 милиона евра помоћи за завршетак Коридора 10 од Лесковца до Македоније.
Представник Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) Татијана Павловић-Крижанић указала је на то да је накнада за уређење земљишта престала да буде цена за комунално опремање и постала капитализована рента за пренос права коришћења земљишта на 99 година.
Павловић-Крижанић је навела да накнада за уређење износи од 10 до 30 одсто укупне цене квадрата изграђеног објекта ван Београда, док у престоници достиже и до 50 одсто.
Она је подсетила на то да су приходи локалних самоуправа од накнада, закупа и пореза на земљиште у 2005. години износили 21,3 одсто њихових укупних прихода, док би тај удео према стандардима ОЕЦД-а био 18 одсто.
Помоћник министра за капиталне инвестиције Александра Дамњановић-Петровић је напоменула да се држава
Законом о планирању и изградњи и
Законом о финансирању локалне самоуправе одрекла одређивања висине накнаде за уређење земљишта и то препустила локалној самоуправи.
Дамњановић-Петровић је оценила да је услов за уређење целе области промена режима својине и усвајање закона о реституцији и о градском грађевинском земљишту.
Форум "Финансирање изградње грађевинског земљишта - накнада за уређење као инструмент подршке привредном развоју" организовала је Национална алијанса за локални економски развој.