П:
О:
Читај ми
Одржана презентација "Виноградарство и винарство у Србији"
Београд,
19. април 2007.
Представници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Владе Републике Србије и твининг пројекта "Јачање капацитета за регулацију винског сектора у Србији" одржали су данас презентацију под називом "Виноградарство и винарство у Србији".
Шеф Одељења за примарну производњу и прераду у Министарству и саветник на поменутом твининг пројекту Дарко Јакшић истакао је том приликом да се у Србији годишње произведе више од два милиона хектолитара вина, што је, кад се посматра регион, на нивоу Хрватске и Македоније, док је мање од количине која се произведе у Румунији, Молдавији и Бугарској.
Србија је на зачељу европских земаља с просечном потрошњом вина по становнику од 1,6 литара, указао је он и прецизирао да је просечна потрошња стоног грожђа по глави становника у Србији 1,3 килограма, уз напомену да је производња грожђа у прошлој години износила 360.000 тона.
Према његовим речима, Србија је имала већи увоз него извоз вина, при чему у структури увоза свих пића из иностранства вино заузима две трећине, односно приближно 70 одсто, а преостали део чине остала алкохолна, безалкохолна пића и сокови.
Јакшић је навео да се највише вина увози из Македоније, и то више од 85 одсто, а извози у Босну и Херцеговину, Немачку и Аустрију.
Он је потврдио да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде припрема више уредби у циљу подстицања развоја виноградарства и додао да ће за десет дана ступити на снагу уредба о подстицању ревитализације запуштених и старих винограда, као и уредба за подстицај матичних засада, док ће примена уредбе о дугорочним кредитима и мерама за унапређење села сачекати формирање нове владе Србије.
У Европи проценат пада површина засађених виновом лозом износи 19,8 одсто, прецизирао је Јакшић и навео да је слична ситуација и у Србији, где се укупна површина под виноградима од 1995. године стално смањује, а сада се процењује на 64.350 хиљада хектара.
Презентација "Виноградарство и винарство у Србији" одржава се у оквиру Четвртог међународног фестивала вина који је отворен данас у Центру ”Сава", где је 130 винарија из 13 земаља представило више од 400 врста вина.
Поред винарија из Србије, Хрватске, Македоније, Босне и Херцеговине, Словеније, Француске, Италије и Јужне Америке, на сајму су се својим вештинама представили и Италијанска куварска федерација и Кулинарска асоцијација Србије. Фестивал ће трајати до 21. априла, а биће пропраћен стручним предавањима из области производње вина, на којима ће учествовати еминентни домаћи и светски стручњаци.
Србија је на зачељу европских земаља с просечном потрошњом вина по становнику од 1,6 литара, указао је он и прецизирао да је просечна потрошња стоног грожђа по глави становника у Србији 1,3 килограма, уз напомену да је производња грожђа у прошлој години износила 360.000 тона.
Према његовим речима, Србија је имала већи увоз него извоз вина, при чему у структури увоза свих пића из иностранства вино заузима две трећине, односно приближно 70 одсто, а преостали део чине остала алкохолна, безалкохолна пића и сокови.
Јакшић је навео да се највише вина увози из Македоније, и то више од 85 одсто, а извози у Босну и Херцеговину, Немачку и Аустрију.
Он је потврдио да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде припрема више уредби у циљу подстицања развоја виноградарства и додао да ће за десет дана ступити на снагу уредба о подстицању ревитализације запуштених и старих винограда, као и уредба за подстицај матичних засада, док ће примена уредбе о дугорочним кредитима и мерама за унапређење села сачекати формирање нове владе Србије.
У Европи проценат пада површина засађених виновом лозом износи 19,8 одсто, прецизирао је Јакшић и навео да је слична ситуација и у Србији, где се укупна површина под виноградима од 1995. године стално смањује, а сада се процењује на 64.350 хиљада хектара.
Презентација "Виноградарство и винарство у Србији" одржава се у оквиру Четвртог међународног фестивала вина који је отворен данас у Центру ”Сава", где је 130 винарија из 13 земаља представило више од 400 врста вина.
Поред винарија из Србије, Хрватске, Македоније, Босне и Херцеговине, Словеније, Француске, Италије и Јужне Америке, на сајму су се својим вештинама представили и Италијанска куварска федерација и Кулинарска асоцијација Србије. Фестивал ће трајати до 21. априла, а биће пропраћен стручним предавањима из области производње вина, на којима ће учествовати еминентни домаћи и светски стручњаци.
-
Београд, 28. јул 2024.Обележена 110-годишњица почетка Првог светског рата
-
Суботица, 28. јул 2024.У Суботици отворен летњи камп за децу из дијаспоре и региона
-
Београд, 28. јул 2024.Мацура отворила Малозворничку регату на Зворничком језеру
-
Београд/Дрвар, 27. јул 2024.Стварање бољих услова за опстанак српског народа ван граница...
-
Топола, 27. јул 2024.У Тополи отворен тематски летњи камп за младе из региона и...
-
Београд/Париз, 27. јул 2024.Отворена „Српска кућа“ у Паризу
-
Смедеревска Паланка, 27. јул 2024.Економски снажна породица гарант будућности Србије
-
Београд/Требиње, 27. јул 2024.Размена искустава у циљу боље подршке и заштите жртава насиља
-
Београд/Баку, 26. јул 2024.Проширење сарадње са Азербејџаном у области културе
-
Ваљево, 26. јул 2024.Реконструкција Опште болнице Ваљево по светским стандардима