Драшковић је, у говору у седишту ОЕБС-а, рекао да је обавеза међународне заједнице да данас помогне косовским Србима, исто као што је после 10. јуна 1999. године помогла косовским Албанцима и да хитно и без одлагања обнови око 40 хиљада српских кућа, отпочне реконструкцију око 150 цркава и манастира и створи услове за повратак на Косово и Метохију више од 200 хиљада прогнаних косовских Срба и других неалбанаца.
Он је, говорећи о децентрализацији покрајине и плану Владе Републике Србије за решење проблема на Косову и Метохији, објаснио да се ради о највишем степену локалне самоуправе за српске општине, градове, делове градова, села, енклаве, уз максималну безбедност живота, имовине и уживања свих осталих грађанских, националних и културних права.
Драшковић је рекао да се у решавању "косовског питања" мора поштовати принцип непромењивости граница, али те границе морају имати квалитет европских граница - да буду проходне за људе, капитал, културу. Он је истичући да би на тим приципима требало почети дијалог, нагласио да је званични Београд отворен за дијалог између Срба и Албанаца на свим нивоима.
Према његовим речима, међународна заједница требало би да пошаље јасну, одлучну поруку косовским Албанцима да је на њима да одлуче хоће ли бити већина која злоупотребљава ту своју позицију тако што терорише мањину - и да у том случају неће никада бити прихваћени ни од Европе, ни од демократског света - или ће бити већина која ће максимално да поштује и уважава права мањина и европске принципе живота.
Изражавајући наду да ће порука међународне заједнице косовским Албанцима бити јасна и одлучна, Драшковић је упозорио на то да се у том контексту не би смео помињати никакав коначни статус, већ искључиво европски статус покрајине у оквиру постојећих граница.
Драшковић је у говору указао и на потребу доношења закона о реституцији на Косову и Метохији, како би се пре приватизације вратила сва имовина која је отета после 1945. године било ком грађанину и Српској православној цркви у покрајини.