П:
О:
Читај ми
Приоритет јачање економских односа са Русијом
Београд,
23. април 2007.
Државни секретар Министарства за економске односе са иностранством Владе Републике Србије Влатко Секуловић изјавио је данас да приоритет будуће владе Србије мора бити јачање економских односа са Русијом кроз привлачење инвестиција не само приватизацијом већ и преко гринфилд улагања.
Секуловић је на традиционалном сусрету амбасадора Русије у Србији Александра Алексејева са привредницима Београда навео да је највећи проблем у трговини са Русијом дефицит од 1,8 милијарди долара, који је настао због великог увоза нафте и гаса из ове земље у износу од 2,15 милијарди долара.
Он је објаснио да је трговинска размена двеју земаља повећана са 300 милиона долара 2000. године на више од две милијарде долара у 2006, уз напомену да приближно 20 одсто укупног спољнотрговинског дефицита Србије отпада на Русију.
Истовремено, Секуловић је оценио да наша земља због дефицита у трговини са Русијом мора много да ради како би побољшала економске односе са том земљом и нашла могућности да тај дефицит смањи.
Према његовим речима, за прва два месеца ове године извоз из Србије износио је 50 милиона долара и већи је за приближно 50 одсто него у истом периоду прошле године, док је увоз из Русије био 360 милиона долара, што значи да се тенденција високог дефицита наставља.
Када је реч о руским инвестиција у Србији, Секуловић је подсетио на то да од 2001. године оне износе више од 550 милиона долара, од чега се највећи део односи на приватизацију "Беопетрола", док је улагано и у металопрерађивачку индустрију.
Интересовање руских компанија може се очекивати за приватизацију енергетског сектора, првенствено НИС-а, а од интереса за руску привреду могу бити и машиноградња и производња артикала за потрошњу, оценио је он.
Такође, државни секретар је објаснио да су ЦЕФТА споразум и Споразум о слободној трговини са Русијом предности Србије у преференцијалним мерама Европске уније, које омогућавају извоз из наше земље по повлашћеним тарифама. Он је указао на то да иако се Споразум о слободној трговини Србије и Русије примењује, било би добро да се што пре ратификује јер би након тога могло да се крене у нову рунду преговора са циљем да се прошири листа бесцаринских производа у међусобној трговини.
Заменик министра рударства и енергетике Ђорђе Михаиловић истакао је да Србија очекује учешће руских компанија у приватизацији НИС-а, уз оцену да значајне руске компаније имају озбиљне шансе да понуде најбоље услове на тендеру за куповину дела овог предузећа.
Михаиловић је подсетио на то да ће магистрални гасовод од Димитровграда до Ниша радити компанија са већинским руским капиталом "Југоросгаз" и изразио очекивање да ће Русија, као сигуран правац за транспорт руске нафте до западне Европе, подржати изградњу нафтовода Констанца -Трст.
Том приликом Алексејев је најавио да ће крајем ове недеље у Београду Србија и Русија потписати споразум о старом, клириншком дугу Совјетског Савеза, у износу од 288 милиона долара.
Он је изразио очекивање да ће споразум, чија је припрема завршена, бити потписан 26. или 27. априла током посете министра за ванредне ситуације Руске Федерације Сергеја Шојгуа Србији.
Амбасадор је подсетио на то да поменути споразум предвиђа намирење дугова отписом дела српског дуга за гас насталог између 1994. и 2000. године у износу од 188 милиона долара, као и да Русија финансира реконструкцију хидроцентрале "Ђердап" и нуклеарног института у Винчи.
Алексејев је изразио задовољство развојем економске сарадње и повећањем спољнотрговинске размене Србије и Русије, која је у прошлој години достигла 2,5 милијарди долара.
Руски инвеститори су у Србију у 2006. години уложили 40 милиона долара, прецизирао је он и додао да за интензивирање инвестирања руског капитала нема ни политичких, ни економских, као ни правних препрека.
Према његовим речима, Русија је заинтересована за улагање у све секторе српске привреде, али највише у енергетику, уз напомену да је највећа досадашња инвестиција у Србији управо улагање у нафтну компанију "Беопетрол", коју је купио "Лукоил".
Русија је веома заинтересована и за гринфилд инвестиције у Србију, нарочито у банкарство, указао је Алексејев и најавио да ће Московска банка отворити представништво у нашој земљи.
Уз оцену да се економска сарадња двеју земаља развија, он је истакао да је за већи раст инвестиција и још бољу сарадњу неопходна боља размена информација и организовање сусрета привредника Србије и Русије.
Сусрет амбасадора Алексејева и привредника Београда организовала је Привредна комора Београд.
Он је објаснио да је трговинска размена двеју земаља повећана са 300 милиона долара 2000. године на више од две милијарде долара у 2006, уз напомену да приближно 20 одсто укупног спољнотрговинског дефицита Србије отпада на Русију.
Истовремено, Секуловић је оценио да наша земља због дефицита у трговини са Русијом мора много да ради како би побољшала економске односе са том земљом и нашла могућности да тај дефицит смањи.
Према његовим речима, за прва два месеца ове године извоз из Србије износио је 50 милиона долара и већи је за приближно 50 одсто него у истом периоду прошле године, док је увоз из Русије био 360 милиона долара, што значи да се тенденција високог дефицита наставља.
Када је реч о руским инвестиција у Србији, Секуловић је подсетио на то да од 2001. године оне износе више од 550 милиона долара, од чега се највећи део односи на приватизацију "Беопетрола", док је улагано и у металопрерађивачку индустрију.
Интересовање руских компанија може се очекивати за приватизацију енергетског сектора, првенствено НИС-а, а од интереса за руску привреду могу бити и машиноградња и производња артикала за потрошњу, оценио је он.
Такође, државни секретар је објаснио да су ЦЕФТА споразум и Споразум о слободној трговини са Русијом предности Србије у преференцијалним мерама Европске уније, које омогућавају извоз из наше земље по повлашћеним тарифама. Он је указао на то да иако се Споразум о слободној трговини Србије и Русије примењује, било би добро да се што пре ратификује јер би након тога могло да се крене у нову рунду преговора са циљем да се прошири листа бесцаринских производа у међусобној трговини.
Заменик министра рударства и енергетике Ђорђе Михаиловић истакао је да Србија очекује учешће руских компанија у приватизацији НИС-а, уз оцену да значајне руске компаније имају озбиљне шансе да понуде најбоље услове на тендеру за куповину дела овог предузећа.
Михаиловић је подсетио на то да ће магистрални гасовод од Димитровграда до Ниша радити компанија са већинским руским капиталом "Југоросгаз" и изразио очекивање да ће Русија, као сигуран правац за транспорт руске нафте до западне Европе, подржати изградњу нафтовода Констанца -Трст.
Том приликом Алексејев је најавио да ће крајем ове недеље у Београду Србија и Русија потписати споразум о старом, клириншком дугу Совјетског Савеза, у износу од 288 милиона долара.
Он је изразио очекивање да ће споразум, чија је припрема завршена, бити потписан 26. или 27. априла током посете министра за ванредне ситуације Руске Федерације Сергеја Шојгуа Србији.
Амбасадор је подсетио на то да поменути споразум предвиђа намирење дугова отписом дела српског дуга за гас насталог између 1994. и 2000. године у износу од 188 милиона долара, као и да Русија финансира реконструкцију хидроцентрале "Ђердап" и нуклеарног института у Винчи.
Алексејев је изразио задовољство развојем економске сарадње и повећањем спољнотрговинске размене Србије и Русије, која је у прошлој години достигла 2,5 милијарди долара.
Руски инвеститори су у Србију у 2006. години уложили 40 милиона долара, прецизирао је он и додао да за интензивирање инвестирања руског капитала нема ни политичких, ни економских, као ни правних препрека.
Према његовим речима, Русија је заинтересована за улагање у све секторе српске привреде, али највише у енергетику, уз напомену да је највећа досадашња инвестиција у Србији управо улагање у нафтну компанију "Беопетрол", коју је купио "Лукоил".
Русија је веома заинтересована и за гринфилд инвестиције у Србију, нарочито у банкарство, указао је Алексејев и најавио да ће Московска банка отворити представништво у нашој земљи.
Уз оцену да се економска сарадња двеју земаља развија, он је истакао да је за већи раст инвестиција и још бољу сарадњу неопходна боља размена информација и организовање сусрета привредника Србије и Русије.
Сусрет амбасадора Алексејева и привредника Београда организовала је Привредна комора Београд.
-
Београд, 28. јул 2024.Обележена 110-годишњица почетка Првог светског рата
-
Суботица, 28. јул 2024.У Суботици отворен летњи камп за децу из дијаспоре и региона
-
Београд, 28. јул 2024.Мацура отворила Малозворничку регату на Зворничком језеру
-
Београд/Дрвар, 27. јул 2024.Стварање бољих услова за опстанак српског народа ван граница...
-
Топола, 27. јул 2024.У Тополи отворен тематски летњи камп за младе из региона и...
-
Београд/Париз, 27. јул 2024.Отворена „Српска кућа“ у Паризу
-
Смедеревска Паланка, 27. јул 2024.Економски снажна породица гарант будућности Србије
-
Београд/Требиње, 27. јул 2024.Размена искустава у циљу боље подршке и заштите жртава насиља
-
Београд/Баку, 26. јул 2024.Проширење сарадње са Азербејџаном у области културе
-
Ваљево, 26. јул 2024.Реконструкција Опште болнице Ваљево по светским стандардима