П:
О:
Читај ми
Долазак мисије СБ први корак у процени стварне ситуације на Космету
Београд,
25. април 2007.
Координатор државног тима за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије Слободан Самарџић изјавио је данас да Србија са задовољством прихвата и очекује долазак мисије Савета безбедности чији је циљ да утврди чињенично стање на Космету, као и начин и обим испуњености Резолуције 1244.
Санда Рашковић-Ивић и Слободан Самарџић
Самарџић је на конференцији за новинаре навео да је став српске стране да чланови мисије, која ће сутра боравити у Београду а прекосутра и у суботу на Космету, треба што мање да разговарају с представницима институција, партија, политичких и међународних организација, већ то треба да учине са људима на терену, чија су људска права угрожена.
Према његовим речима, програм посете мисије СБ достављен је јутрос и у њему се види да није уважен већи део сугестија српске стране у погледу обима и програма посете мисије, али ће Београд наставити да инсистира на томе да чланови мисије што више времена проведу на терену.
Он је изразио очекивање да ће та мисија практично започети деблокирање процеса решавања питања Космета и додао да је њен циљ да започне једну нову фазу, која би се могла наставити преговарачким процесом да би се дошло до компромисног решења.
Истовремено, он је навео да би ова мисија требало да буде само први корак у процени стварне ситуације у покрајини и да Београд не очекује да ће делегација СБ након посете сачинити финални извештај.
Координатор државног тима рекао је да ће члановима мисије предложити да после њих на Косово дође мисија нижег дипломатског ранга, која би детаљније истражила прилике у покрајини у циљу што веродостојнијег и валиднијег извештаја.
Самарџић је подсетио на то да је предлог да се формира мисија СБ која ће посетити Космет потекао је од амбасадора Русије Виталија Чуркина у СБ пре неких месец дана и да је тај предлог наша страна оберучке прихватила.
Већ годинама представници УНМИК-а два пута годишње дају извештај о стању у покрајини у смислу испуњавања Резолуције 1244, као и о стању стандарда од 2003. године када је политика стандарда утврђена, рекао је Самарџић, уз оцену да у тим извештајима није приказано стварно стање ствари.
Он је указао на то да је од доласка Мисије УН на Космету извршено право етничко чишћење и да је приближно две трећине српског и осталог неалбанског становништва протерано.
Према његовим речима, програм посете мисије СБ достављен је јутрос и у њему се види да није уважен већи део сугестија српске стране у погледу обима и програма посете мисије, али ће Београд наставити да инсистира на томе да чланови мисије што више времена проведу на терену.
Он је изразио очекивање да ће та мисија практично започети деблокирање процеса решавања питања Космета и додао да је њен циљ да започне једну нову фазу, која би се могла наставити преговарачким процесом да би се дошло до компромисног решења.
Истовремено, он је навео да би ова мисија требало да буде само први корак у процени стварне ситуације у покрајини и да Београд не очекује да ће делегација СБ након посете сачинити финални извештај.
Координатор државног тима рекао је да ће члановима мисије предложити да после њих на Косово дође мисија нижег дипломатског ранга, која би детаљније истражила прилике у покрајини у циљу што веродостојнијег и валиднијег извештаја.
Самарџић је подсетио на то да је предлог да се формира мисија СБ која ће посетити Космет потекао је од амбасадора Русије Виталија Чуркина у СБ пре неких месец дана и да је тај предлог наша страна оберучке прихватила.
Већ годинама представници УНМИК-а два пута годишње дају извештај о стању у покрајини у смислу испуњавања Резолуције 1244, као и о стању стандарда од 2003. године када је политика стандарда утврђена, рекао је Самарџић, уз оцену да у тим извештајима није приказано стварно стање ствари.
Он је указао на то да је од доласка Мисије УН на Космету извршено право етничко чишћење и да је приближно две трећине српског и осталог неалбанског становништва протерано.
Самарџић је прецизирао да је реч о 250.000 људи и да се у покрајину вратио јако мали број, свега неколико процената, иако званични УНМИК-ови подаци говоре о знатно већем броју од приближно десет процената.
Координатор државног тима је истакао да је на Космету ограничена слобода кретања за Србе, да је безбедносна ситуација катастрофална, као и да је спаљено 156 српских цркава, а да се те чињенице прикривају оптимистичним причама да се стање побољшава и да се стандарди полако испуњавају, због чега се приступило преговорима о статусу.
С обзиром на то да су преговори завршени и да је у СБ јасно да се не може донети резолуција која би заменила Резолуцију 1244, дошло се до закључка, на основу руске иницијативе, да је потребно преиспитивање стања и испуњености стандарда и поменуте резолуције.
Поставља се питање зашто би се нова резолуција доносила ако претходна није извршена у својим главним тачкама, а то су стабилизација стања на Космету, повратак прогнаних, обезбеђење људских права, рекао је Самарџић.
Председник Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић навела је да ће мисија СБ боравити у нашој земљи веома кратко, уз напомену да је требало да остане само два дана, али се српска страна потрудила да продужи њен боравак бар за још један дан како то не би била само канцеларијска посета.
Она је истакла да нисмо задовољни тиме што мисија неће обићи ниједну од 156 разрушених цркава, као ни Призрен и Гораждевац, али је оценила да је добро што ће обићи Ораховац како би видели како ту живи српска заједница.
Мисија ће обићи и повратничку заједницу у Брестовику, која не осликава праву слику расположења српског народа, навела је председник Координационог центра и додала да ће Београд предложити да мисија обиђе још неке повратничке заједнице.
У петак ће мисија посетити и владику Артемија у Грачаници, а наша идеја је да тамо виде и колективни центар, односно контејнерско насеље у којем су смештени људи који су страдали у погрому 17. и 18. марта, додала је Рашковић-Ивић.
Координатор државног тима је истакао да је на Космету ограничена слобода кретања за Србе, да је безбедносна ситуација катастрофална, као и да је спаљено 156 српских цркава, а да се те чињенице прикривају оптимистичним причама да се стање побољшава и да се стандарди полако испуњавају, због чега се приступило преговорима о статусу.
С обзиром на то да су преговори завршени и да је у СБ јасно да се не може донети резолуција која би заменила Резолуцију 1244, дошло се до закључка, на основу руске иницијативе, да је потребно преиспитивање стања и испуњености стандарда и поменуте резолуције.
Поставља се питање зашто би се нова резолуција доносила ако претходна није извршена у својим главним тачкама, а то су стабилизација стања на Космету, повратак прогнаних, обезбеђење људских права, рекао је Самарџић.
Председник Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић навела је да ће мисија СБ боравити у нашој земљи веома кратко, уз напомену да је требало да остане само два дана, али се српска страна потрудила да продужи њен боравак бар за још један дан како то не би била само канцеларијска посета.
Она је истакла да нисмо задовољни тиме што мисија неће обићи ниједну од 156 разрушених цркава, као ни Призрен и Гораждевац, али је оценила да је добро што ће обићи Ораховац како би видели како ту живи српска заједница.
Мисија ће обићи и повратничку заједницу у Брестовику, која не осликава праву слику расположења српског народа, навела је председник Координационог центра и додала да ће Београд предложити да мисија обиђе још неке повратничке заједнице.
У петак ће мисија посетити и владику Артемија у Грачаници, а наша идеја је да тамо виде и колективни центар, односно контејнерско насеље у којем су смештени људи који су страдали у погрому 17. и 18. марта, додала је Рашковић-Ивић.
Такође, она је нагласила да је добро што ће чланови мисије обићи север Космета и што ће у Косовској Митровици разговарати с Албанцима и Србима, као и село Свињаре где ће се уверити због чега се Срби ту не враћају.
Ми ћемо уложити сав напор да понудимо мисији да оду до граничног прелаза Рудница где ће бити окупљени интерно расељени са Космета, који ће на тај начин показати да желе да се врате у покрајину.
Према њеним речима, повратак расељених је кључни стандард који није испуњен, а од великог значаја је показати да Срби желе да се врате.
Рашковић-Ивић је напоменула да ће представнике мисије упознати с чињеницом да представници УНМИК-а обилазе српске заједнице и врше један непримерен притисак обећањима и благим претњама да се УНМИК-у и Ахтисаријевом плану дâ подршка.
Ми ћемо уложити сав напор да понудимо мисији да оду до граничног прелаза Рудница где ће бити окупљени интерно расељени са Космета, који ће на тај начин показати да желе да се врате у покрајину.
Према њеним речима, повратак расељених је кључни стандард који није испуњен, а од великог значаја је показати да Срби желе да се врате.
Рашковић-Ивић је напоменула да ће представнике мисије упознати с чињеницом да представници УНМИК-а обилазе српске заједнице и врше један непримерен притисак обећањима и благим претњама да се УНМИК-у и Ахтисаријевом плану дâ подршка.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања