П:
О:
Читај ми
План Владе у функцији очувања мултиетничког Косова
Београд,
21. јун 2004.
Саветник председника Владе Републике Србије Војислава Коштунице Александар Симић, вишегодишњи судија и правни стручњак, у интервјуу за данашње издање дневног листа “Вечерње новости” говори о Плану Владе Србије за Косово и Метохију. Званични сајт Владе Републике Србије преноси овај разговор.
Александар Симић
“План Владе Србије за Косово и Метохију не садржи мапе, ни границе. Он је у функцији очувања мултиетничког Косова, опстанка преосталог српског становништва, повратка прогнаних и формирања нових градских центара у покрајини, са већинским српским живљем. Уосталом, територије не долазе као почетак, већ су средство да би се остварио циљ”, рекао је Симић.
Зашто у Плану нема мапа, ни граница области?
“Из једноставног разлога што се сматра да ако се крене од територије и граница, које су већ зацртане, онда се тиме слаби преговарачка позиција Срба, односно Србије. Онда би друга страна могла да приговори да се овде ради само о територијама и цртању нових граница. Намерно у Плану нису нацртане мапе, а све оне које су се појавиле у неким медијама немају никакве везе са Планом Владе Србије. И цео План Владе није због територија, већ су области које се предвиђају начин да Срби опстану и окосница су аутономије у оквиру аутономије Косова и Метохије. Јер и у протеклих пет година, од доласка међународне мисије, показало се да она није способна, и не може да сачува мултиетнички састав становништва без територијалне аутономије”.
Како замишљате стварање нових градских центара у којима би Срби чинили већину?
“Ти градски центри су изнуђено решење за Србе који су морали да напусте своје домове и градове у којима су дотад живели. Тешко да прогнани Срби из Пећи, Приштине, Призрена, или Урошевца, на пример, могу да се врате у те градске средине. Они би се, међутим, вратили у нове градске центре које би врло брзо изградили. Они би били на територијама где Срби чине већину, где постоје економски и други услови за њихову егзистенцију. Подразумева се да би ту била и комплетна инфраструктура која обезбеђује нормалан живот грађана, у којима би живели и стручњаци, лекари, инжењери, просветари... То би била нека врста супституције за градове одакле су Срби протерани. За почетак то би били мањи центри, па би се потом развили у праве градске средине”.
Међу Србима, који нису обухваћени областима садржаним у Плану Владе Србије, постоји бојазан да би могли да остану под албанском управом?
“Границе, понављам, не постоје. Тек у некој завршној фази остаје да се на терену, у разговорима пре свега са УНМИК-ом, расправи о томе. А Срби, по свим критеријумима, имају право да стварају своје градске центре и на оним територијама где нису чинили већину, као надокнаду за територију коју су оставили у градовима из којих су протерани. Могући су уступци, али међународна заједница треба да изврши притисак на Албанце да прихвате наше планове, јер ми и њој чувамо образ. Ипак, питање територије ће се оставити за конкретне преговоре, при чему ће морати да се уважавају и неки критеријуми. То је, најпре, етнички састав Срба, какав је био до њиховог прогона од јуна 1999. године, затим катастарска имовина и непокретности, географска повезаност и компактност српских области, као и поштовање начела правичне надокнаде за Србе који су изгубили своју имовину”.
Какав је став чланица Контакт групе око српског плана за Косово и Метохију?
“Све чланице Контакт групе осећају огромну одговорност за оно што се догодило 17. марта на Косову и Метохији. То је била и својеврсна црвена лампица за њих, који су се дотле уљуљкивали причама о изградњи мултиетничког живота. Што се тиче САД, њихови званичници су у више наврата дали начелну подршку нашем Плану, истичући да је он ‘садржајан, детаљан, да одговара на многобројне изазове на Космету и гарантује безбедност Србима’. Наше заједничко мишљење је да тај план није цементиран, већ је отворен за нове предлоге. Од њих смо добили уверавање да ће код албанских лидера инсистирати да израде план децентрализације. Нисам упознат са наводним плановима САД о косовском статусу, али је приметна ужурбана америчка дипломатска активност”.
А остале чланице Контакт групе?
“Немачка показује интерес за овај регион, што је разумљиво. Али, њу треба подсетити да је у два наврата водила рат против Србије и српског народа, и да због тога треба да има избалансиран став око Космета. Енглеска и Француска, такође, мисле да је наш План добра основа. Али, не треба заборавити ни улогу Италије и очекујемо њено активније укључивање”.
Русија се, судећи према последњим догађајима, “на велика врата” поново враћа на Балкан?
“Русија није никада одлазила са Балкана и њена улога је била незаменљива. Она сада само потврђује своју намеру да игра активнију улогу на Балкану. То је, очигледно, њен стратешки интерес, као што је разумљиво да она има разумевање и поштовање према српским интересима на Косову. Резултати тако ангажованије руске политике на Балкану већ се примећују последњих месеци, а то најбоље илуструје и последњи сусрет Коштунице и Путина”.
План Владе Србије је усвојен у Скупштини Србије. Шта даље, да ли се одмакло од почетка?
“Истина је да предстоји најтежи део посла, а нимало лак задатак јесте да убедимо међународну заједницу да га прихвати и подржи. Од ње очекујемо да убеди албанске политичке прваке да прихвате наш План, јер ми сами у томе нећемо успети. То неће ићи лако, јер наш План уноси битну новину у досадашње ставове међународне заједнице, која није хтела да чује о некој аутономији за Србе. За њих је то била јеретичка помисао. Знамо да неће ићи лако, посебно од оних фактора који су били најодговорнији за српски егзодус јуна 1999. године, и за насиља и злочине који су почињени над Србима. Али, оптимиста сам, јер Србија, по први пут, има добар план, и води активну политику према Космету и за такав однос има разумевање у највећем делу међународне заједнице”.
Преузмите документ:
Зашто у Плану нема мапа, ни граница области?
“Из једноставног разлога што се сматра да ако се крене од територије и граница, које су већ зацртане, онда се тиме слаби преговарачка позиција Срба, односно Србије. Онда би друга страна могла да приговори да се овде ради само о територијама и цртању нових граница. Намерно у Плану нису нацртане мапе, а све оне које су се појавиле у неким медијама немају никакве везе са Планом Владе Србије. И цео План Владе није због територија, већ су области које се предвиђају начин да Срби опстану и окосница су аутономије у оквиру аутономије Косова и Метохије. Јер и у протеклих пет година, од доласка међународне мисије, показало се да она није способна, и не може да сачува мултиетнички састав становништва без територијалне аутономије”.
Како замишљате стварање нових градских центара у којима би Срби чинили већину?
“Ти градски центри су изнуђено решење за Србе који су морали да напусте своје домове и градове у којима су дотад живели. Тешко да прогнани Срби из Пећи, Приштине, Призрена, или Урошевца, на пример, могу да се врате у те градске средине. Они би се, међутим, вратили у нове градске центре које би врло брзо изградили. Они би били на територијама где Срби чине већину, где постоје економски и други услови за њихову егзистенцију. Подразумева се да би ту била и комплетна инфраструктура која обезбеђује нормалан живот грађана, у којима би живели и стручњаци, лекари, инжењери, просветари... То би била нека врста супституције за градове одакле су Срби протерани. За почетак то би били мањи центри, па би се потом развили у праве градске средине”.
Међу Србима, који нису обухваћени областима садржаним у Плану Владе Србије, постоји бојазан да би могли да остану под албанском управом?
“Границе, понављам, не постоје. Тек у некој завршној фази остаје да се на терену, у разговорима пре свега са УНМИК-ом, расправи о томе. А Срби, по свим критеријумима, имају право да стварају своје градске центре и на оним територијама где нису чинили већину, као надокнаду за територију коју су оставили у градовима из којих су протерани. Могући су уступци, али међународна заједница треба да изврши притисак на Албанце да прихвате наше планове, јер ми и њој чувамо образ. Ипак, питање територије ће се оставити за конкретне преговоре, при чему ће морати да се уважавају и неки критеријуми. То је, најпре, етнички састав Срба, какав је био до њиховог прогона од јуна 1999. године, затим катастарска имовина и непокретности, географска повезаност и компактност српских области, као и поштовање начела правичне надокнаде за Србе који су изгубили своју имовину”.
Какав је став чланица Контакт групе око српског плана за Косово и Метохију?
“Све чланице Контакт групе осећају огромну одговорност за оно што се догодило 17. марта на Косову и Метохији. То је била и својеврсна црвена лампица за њих, који су се дотле уљуљкивали причама о изградњи мултиетничког живота. Што се тиче САД, њихови званичници су у више наврата дали начелну подршку нашем Плану, истичући да је он ‘садржајан, детаљан, да одговара на многобројне изазове на Космету и гарантује безбедност Србима’. Наше заједничко мишљење је да тај план није цементиран, већ је отворен за нове предлоге. Од њих смо добили уверавање да ће код албанских лидера инсистирати да израде план децентрализације. Нисам упознат са наводним плановима САД о косовском статусу, али је приметна ужурбана америчка дипломатска активност”.
А остале чланице Контакт групе?
“Немачка показује интерес за овај регион, што је разумљиво. Али, њу треба подсетити да је у два наврата водила рат против Србије и српског народа, и да због тога треба да има избалансиран став око Космета. Енглеска и Француска, такође, мисле да је наш План добра основа. Али, не треба заборавити ни улогу Италије и очекујемо њено активније укључивање”.
Русија се, судећи према последњим догађајима, “на велика врата” поново враћа на Балкан?
“Русија није никада одлазила са Балкана и њена улога је била незаменљива. Она сада само потврђује своју намеру да игра активнију улогу на Балкану. То је, очигледно, њен стратешки интерес, као што је разумљиво да она има разумевање и поштовање према српским интересима на Косову. Резултати тако ангажованије руске политике на Балкану већ се примећују последњих месеци, а то најбоље илуструје и последњи сусрет Коштунице и Путина”.
План Владе Србије је усвојен у Скупштини Србије. Шта даље, да ли се одмакло од почетка?
“Истина је да предстоји најтежи део посла, а нимало лак задатак јесте да убедимо међународну заједницу да га прихвати и подржи. Од ње очекујемо да убеди албанске политичке прваке да прихвате наш План, јер ми сами у томе нећемо успети. То неће ићи лако, јер наш План уноси битну новину у досадашње ставове међународне заједнице, која није хтела да чује о некој аутономији за Србе. За њих је то била јеретичка помисао. Знамо да неће ићи лако, посебно од оних фактора који су били најодговорнији за српски егзодус јуна 1999. године, и за насиља и злочине који су почињени над Србима. Али, оптимиста сам, јер Србија, по први пут, има добар план, и води активну политику према Космету и за такав однос има разумевање у највећем делу међународне заједнице”.
Преузмите документ:
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања