Одлуку о упису донео је Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа на 17. заседању које се одржава у Рабату, у Мароку.
Упис знања и вештина потребних за припрему шљивовице у домаћинству и њену употребу у свакодневној и обичајној пракси на Унескову листу значајно доприноси повећању видљивости нематеријалног културног наслеђа на националном и локалном нивоу, као и међународној промоцији „живог наслеђа“ Србије.
Номинација, која обједињује културу гајења шљиве, традиционалне занате, културу исхране и обичаје, као и печење шљивовице и њено коришћење током приватних или јавних догађаја, одражава широку распрострањеност елемента и на најбољи начин показује како се традиционалне вештине и праксе могу развијати у савременом окружењу, чувајући свој значај и у условима развоја модерног друштва.
Министарство je номиновало шљивовицу 2021. године, а номинацију је припремио Центар за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју у Београду, уз учешће носилаца наслеђа, локалних заједница, институција и невладиних организација, удружења, а предлагачи су Етнографски музеј у Београду и Народни музеј Чачак.
Елементи на Репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа Унеска из Србије су породична слава (2014. године), коло - традиционална народна игра (2017. године), певање уз гусле (2018. године) и Злакуско лончарство (2020. године), наводи се у саопштењу.