Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да буџет предложен за следећу годину прати приоритете који су изнети у експозеу за период до 2024. године, а један од њих јесте одржавање фискалне стабилности.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да буџет предложен за следећу годину прати приоритете који су изнети у експозеу за период до 2024. године, а један од њих јесте одржавање фискалне стабилности.
Брнабић је, образлажући пред посланицима Предлог закона о буџету за 2023. годину, навела да је планиран дефицит од 3,3 одсто бруто друштвеног производа, уз напомену да је дефицит у ребалансу за ову годину износио 3,9 одсто, што значи да се враћамо у преткризне године када је реч о овом параметру.
Имамо никада већи буџет за капиталне инвестиције, улажемо у енергетику, просвету, науку, иновације, културу. Јавни дуг ће бити испод 60 одсто БДП-а, односно 56,1 одсто, што је веома важно. Имамо простор и даље ћемо се борити да стално повећавамо плате и пензије, рекла је она.
Премијерка је истакла да ће пензије кумулативно, са повишицом од новембра и јануара, порасти за 20,8 одсто и да је Србија међу ретким земљама у Европи које, упркос разним кризама и рату у Украјини, планирају повећање плата и пензија.
Према њеним речима, плате у јавном сектору ће од јануара бити веће за 12,5 одсто, у војсци за 25 одсто, док ће минималац бити повећан за 14,3 одсто и износиће 40.022 динара.
Такође, како је додала, предвиђено је и додатно пореско растерећење зарада кроз повећање неопорезивог дела зараде и смањење стопе доприноса за пензијско и инвалидско осигурање на терет послодаваца, уз напомену да ће држава због тога бити ускраћена за 41 милијарду динара.
Премијерка је предочила да је планиран економски раст од 2,5 одсто за следећу годину, што је, због свих проблема који су се у свету догодили, мање него што се раније предвиђало.
Према подацима ММФ-а, кумулативни раст унутар четири кризне године у Србији биће други највећи у Европи, после Ирске. Та стопа раста ће износити 13,1 одсто, што је готово четири пута више од просека Европске уније, где износи 3,4 одсто, прецизирала је Брнабић.
Она је објаснила да је буџет за следећу годину прављен тако да се позитивна кретања у земљи наставе и да се за разлику од 19 земаља ЕУ, где се очекује рецесија, у Србији планира раст.
У том смислу, како је поручила, наставиће се са капиталним инвестицијама, за које је издвојено 423,9 милијарди динара или 5,3 одсто БДП-а, док издвајања за пољопривреду износе 79,9 милијарди динара, што је повећање од приближно 1,1 милијарду динара у односу на ову годину.
Према њеним речима, највећи део буџета за пољопривреду намењен је за субвенције, а потом за подстицај за директна плаћања у износу од 46,9 милијарди динара, што је за 17,6 одсто више у поређењу са 2022. годином.
Већ до краја првог квартала 2023. направићемо систем е-аграр, како бисмо помогли нашим пољопривредницима да се лакше и брже пријаве за субвенције, али и да бисмо били транспарентнији и имали већу контролу над утрошеним средствима, објаснила је председница Владе.
Она је указала на то да је предлогом буџета обезбеђено 31,5 милијарди динара за заштиту животне средине, односно за ресорно министарство, док је у оквиру Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за те намене опредељено још додатних 13,3 милијарде динара, што је за 4,1 милијарду динара више у поређењу са овом годином.
Као један од најважнијих пројеката у области заштите животне средине, Брнабић је навела изградњу канализационе мреже на 93 локације, а настављају се и субвенције за куповину електричних возила, што утиче на побољшање квалитета ваздуха.
Премијерка је изразила уверење да ће предлог буџета обезбедити да се спроведу они пројекти за које је Влада добила подршку посланика и грађана и да ће напорним радом успети да утиче на пораст животног стандарда, без обзира на све изазове и околности.