Професор Александар Опра истакао је том приликом да је на данашњи дан 1967. године у селу Јагњило код Младеновца испаљена прва противградна ракета под окриљем Хидрометеоролошког завода, иако се одбрана од града у Србији спроводила од 1953. године на иницијативу појединих пољопривредних организација, месних заједница, општина, или осигуравајућих завода.
Опра је подсетио на то да је прекретница настала 1967. године, када су општине Младеновац, Аранђеловац, Топола, Смедеревска Паланка и Велика Плана повериле спровођење одбране од града стручној надлежној организацији, то јест Хидрометеоролошком заводу.
Он је објаснио да је иницијатива за укључивање те институције у послове одбране од града потекла од ових општина због тога што су претходне године причињене велике штете од града на подручју Шумадије и Поморавља.
Помоћник директора овог завода Ђорђе Кардум навео је да је први Центар за радарско вођење одбране од града у Србији основан 1968. на Букуљи и прецизирао да је за само годину дана формирано 13 радарских центара и мрежа, као и више од 1.300 противградних станица.
Кардум је указао на то да се данас одбрана од града спроводи на 77.498 квадратних километара, од чега 51.065 чини пољопривредно земљиште, при чему се оперативни систем састоји из мреже од 13 радарских центара, 1.800 лансирних станица, система радио-веза са 50 репетитора и 1.800 радио-станица и оперативно-методолошког центра у Београду.
Противградна заштита могла би да буде још делотворнија, али је потребно да се посебним законом о сузбијању града уреди и дефинише ова област, оценио је он и додао да за то постоје две могућности – да се поред буџетског ова област финансира и из наменског фонда, или да се на основу важеће законске регулативе формира републичка агенција за сузбијање града.
Почетком прошлог века у појединим деловима Србије из наменски прављених топова испаљиване су честице земље, односно истуцане цигле у градоносне облаке.
Ови пројекти вештачког утицаја на време доживели су пуну научну афирмацију пола века касније, када је захваљујући низу научних и техничких открића дефинисана научна метода конкуренције.
У природним условима у облаку постоји мали број језгара кристализације, због чега настају крупна зрна града која, падајући ка тлу, достижу велику кинетичку енергију, правећи огромну штету на пољопривредним културама.
Метод конкуренције подразумева убацивање вештачких језгара кристализације у радаром дефинисане делове облака са негативном температуром, чиме се расположива вода расподељује на много већи број језгара кристализације.
Резултат ове људске интервенције је много већи број ситних зрна града која, падајући ка тлу, пролазе кроз топлији део атмосфере, топе се и на земљу стижу у виду ситне суградице и кише.