Дачић је, на заједничкој конференцији за новинаре са министром иностраних послова и спољне трговине Мађарске Петером Сијартом, пренео да је током данашњег разговора било речи о обезбеђивању довољно енергената за грађане и привреду Србије, али и о другим политичким, спољнополитичким и регионалним темама.
Oн је рекао да је Србија чврсто опредељена за то да се сачувају мир и стабилност на Косову и Метохији и да жели политички договор за сва отворена питања.
Сматрамо да питање Косова и Метохије може да се реши само компромисом и веома смо осетљиви на то да се приступа у складу са политиком двоструких стандарда када се ради о територијалном интегритету.
Према његовим речима, док се не постигне политичко решење апсолутно је неприхватљив пријем „Косова” у СЕ, јер се ту примају само државе.
Дачић је подсетио на то да је 2013. године он потписао Бриселски споразум, као и да девет година тај споразум није спроведен.
Он је указао на то да је Мађарска пети спољнотрговински партнер Србије, са изузетним повећањем робне размене.
Спремни смо да уложимо максимум напора да решавамо проблеме као што су гужве на граничним прелазима, реконструкција тих прелаза са обе стране како би се скратило време чекања, питање изградње железничких пруга и путева у Србији, навео је шеф српске дипломатије, посебно указвши на то да две земље морају да се помажу у снабдевању енергентима.
Ми не спадамо у земље које имају нафту и гас из домаћих извора. Да нисмо завршили Турски ток, а да није било Мађарске верујем да не бисмо били тако упорни у његовој изградњи, не бисмо могли да затворимо тај посао, истакао је Дачић.
Према његовим речима, Србија је завршила део гасовода од 403 километара, колико има од Бугарске до мађарске границе, а који пролази кроз Србију и којим се допрема гас у Мађарску, а могуће и даље у земље ЕУ.
Заинтересовани смо да направимо конекцију и за нафту, јер ми нисмо изузети од санкција према руској нафти, рекао је Дачић.
Први потпредседник Владе је истакао да два озбиљна безбедносна изазова са којима се ЕУ суочава истовремено погађају и Србију и Мађарску, а то су последице рата у Украјини и илегалне миграције и да су обе стране заинтересоване за то да у Украјини што пре дође до мира.
Сијарто је напоменуо да Мађарска неће подржати чланство „Косова“ у телима ЕУ док се не постигне свеобухватни споразум.
Што се „Косова“ тиче и ми смо заинтересовани да се на основу дијалога дође до решења. И због тога смо прихватили руководство снагама Кфора јер смо сматрали да на тај начин можемо допринети обезбеђивању мира, додао је он.
Желимо да се што пре дође до компромиса. Ако би одређене европске институције примиле „Косово“ пре постизања споразума, то би довело у опасност постизање компромиса и због тога ће Мађарска гласати против чланства „Косова“ у европским телима, рекао је Сијарто.
Према његовим речима, једино у Европи са 100 одсто капацитета функционише доток гаса са Истока према Западу гасоводом кроз Србију, и на овај начин су у Мађарску стигле четири милијарде кубних метара гаса, што је готово половина количине коју Мађарска годишње користи.
Добили смо тај гас кроз Турски ток и зато захваљујемо Србији што се понаша као поверљива транзитна земља и обезбеђује снабдевање гаса, нагласио је Сијарто и поручио је да је Мађарска спремна да додатно помогне Србији када је реч о енергентима, додавши да је Србија купила 438 милиона кубика гаса преко Мађарске за своје потребе.
Према његовим речима, на тај начин је такође обезбеђено да се у Мађарској спроведе инвестиција у нафтовод која би у току од пет година, до 2028. године, довела и до развоја сарадње на енергетском нивоу, односно удвостручавањем капацитета размене електричне енергије.
Сијарто је додао да је трговинска размена између две земље порасла 75 одсто и да је прошле године достигла ниво од шест милијарди евра.