Мали је, гостујући на Радио-телевизији Србије (РТС), поменуте процене образложио чињеницом да је инфлација у новембру и децембру изједначена, што је знак да смо достигли пик.
Он је, наводећи да се цене основних животних намирница, струје, гаса, дизела, бензина и даље контролишу, подвукао да је држава преузела на себе терет кризе и да се води рачуна о животном стандарду грађана, те да имамо и стабилне јавне финансије.
Србија је, упркос кризи, прошле године остварила раст бруто домаћег производа између 2,3 и 2,5 одсто, односно вредност свега произведеног у нашој земљи је први пут виша од 60 милијарди евра, што је у односу на 2012. годину готово двоструко бољи резултат, објаснио је Мали.
Према његовим речима, ове резултате остварујемо у годинама када је цео свет у никад већој економској кризи која је започела ковид кризом 2020. године, наставила се проблемима у ланцима снабдевања, а затим и конфликтом у Украјини.
Потпредседник Владе је додао и да је дефицит буџета за прошлу годину 3,3 одсто, што је, како је оценио, изузетан резултат имајући у виду велика издвајања у тој години.
Он је напоменуо и да је удео јавног дуга у БДП-у 55,2 одсто, што је далеко испод нивоа Мастрихта од 60 одсто, али и просека земаља Европске уније који износи око 95 одсто.
Претходну годину завршили смо стабилно, са више од 300 милијарди динара на рачуну, прецизирао је Мали и додао да Србија има никад веће девизне резерве и резерве злата, као и да је девизни курс стабилан.
Потпредседник Владе је подвукао да се сва обећања грађанима испуњавају, те да ће у фебруару бити исплаћене прве увећане плате у јавном сектору за 12,5 одсто, минимална зарада увећана 14,3 одсто, али и пензије са другим узастопним увећањем, кумулативно веће за 20,8 одсто.
У динамици смо остваривања обећања да до краја 2026. године просечне плате износе 1.000, а пензије 430 евра, указао је министар и додао да ћемо прошлу годину памтити по рекордном приливу страних директних инвестиција које су достигле ниво од 4,4 милијарде евра.
То је коначан резултат за 2022. годину, остварен упркос кризи и глобалној неизвесности, при чему инвеститори настављају да долазе и отварају радна места у Србији, нагласио је Мали.
Он је истакао да Србија остварује и рекордно ниске стопе незапослености, будући да је овај индикатор два квартала заредом на нивоу од 8,9 одсто, што је резултат који никада пре није остварен.
Такође, стопа незапослености код младих је са 50 смањена на 25 одсто, нагласио је потпредседник Владе и уједно подсетио на то да је за достизање зацртаних циљева и пролазак кроз кризу са што мање последица држава помогла привреду и грађане са приближно девет милијарди евра.
Мали је, одговарајући на критике да је стопа незапослености мања због смањења броја становника, истакао да апсолутни бројеви запослености то демантују, и напоменуо да је запосленост у Србији од 2001. до 2012. године са 2,26 милиона спала на 1,8 милиона грађана, те да данас она поново износи 2,25 милиона.
Према његовим речима, то значи да смо у том периоду креирали више од 400.000 радних места, односно да је толико људи добило посао.
Он се осврнуо и на планиране капиталне пројекте, рекавши да се у овој години наставља са важним инфраструктурним пројектима, а један од њих је и изградња брзе пруге од Београда до Ниша, за шта ће нам ЕУ доделити грант од преко 600 милиона евра.
Данашње стање српских финансија показало је оправданост реформи, оценио је министар и навео да су услови на светском тржишту капитала све тежи, али да је Србија успела да обезбеди аранжмане који су далеко повољнији, као што је кредитни аранжман са УАЕ и споразум са Међународним монетарним фондом (ММФ).