Критика приметних и конкретних резултата на темељном и стратешком унапређењу културе представља покушај подривања тешко избореног и дуго очекиваног бољитка на културној сцени Србије.
Насупрот паушалним тврдњама како је све у области културе засновано само на обећањима, Министарство културе истиче да конкретни показатељи демантују овакве ставове.
Не само да је отворен Музеј савремене уметности и Народни музеј Србије, након читаве деценије колико су били недоступни нашој јавности и посебно младима који су одрастали у том периоду, обнове позориште "Бора Станковић" у Врању, пројектовања Концертне дворане, Министарство културе и Влада Републике Србије озбиљно раде на унапређењу ове друштвене области у целини.
Министарство културе подсећа да је само у 2022. години средствима Владе Србије започета потпуна реконструкција и адаптација мултифункционалног културног центра Пирот, некадашњег Дома војске, за шта је издвојено три милиона евра, а започети су и радови на изградњи потпуно нове сцене Народног позоришта Ниш и адаптацији постојеће, за шта је намењено милион евра.
Чињеницe јасно показују да је само у последње две године реконструисано укупно 48 културних центара и домова културе у Србији, кроз програм “Градови у фокусу” са 700 милиона динара, који је важан део културне политике и концепта који је усмерен управо на стварање услова за настанак нових младих уметника.
Само у прошлој години, захваљујући таквој политици, обновљене су 22 мултифункционлане установе културе, међу којима реконструкција Културног центра у Смедеревској Паланци, адаптација Културног центра у Мионици, реконструкција и адаптација дела Дома Стаке Пејић у Бањи Ковиљачи, обнова Културног центра и Завичајног музеја у Руми, као и успостављање мале отворене сцене у Пироту и набавка дигиталног пројектора за биоскоп у Дољевцу.
Обезбеђена су средства за обнову Градског позоришта у Бечеју и финансирани су пројекти пет библиотека широм Србије, међу којима је пројекат обнове библиотеке „Диша Антић“ у Владимирцима, као и реконструкција библиотеке „17. септембар“ у Малом Зворнику.
Опредељена су средства за седам пројеката музеја, којима је обухваћена реконструкција Народног музеја у Кикинди, реконструкција и санација објекта Дом Слободиште, Спомен комплекс Слободиште у Крушевцу, адаптација родне куће Рада Драинца у Блацу, реконструкција Карађорђевог дома у Рачи, а такође су обезбеђена средства за прву фазу изградње нове институције културе, Музеја стакларства у Параћину.
Насупрот злонамерним оценама да не постоји културна политика и концепт, илустрације ради, подсећамо на то да се само кроз програмску активност „Престоница културе Србије“, прво у Чачку током ове године, а потом у Ужицу следеће године, преко републичког буџета додатно финансирају програми културе, нови садржаји и стратегије у култури са 300 милиона динара за сваки град, чиме је више него јасна намера Министарства да се у значајној мери ојачавају културни капацитети градова и општина.
Чињенице показују да је буџет у области културе у 2023. години, и поред тешких глобалних околности, развојни.
Оно што се прећуткује је податак да предвиђени укупни буџет Министарства културе за 2023. годину износи нешто више од 14 милијарди динара, а у односу на буџет за културу за 2022. годину, већи је за око 753,7 милиона динара или за 5,66 одсто.
Овим путем наглашавамо и да овде нису укључена средства преосталих неповучених средстава кредита за обнову инфраструктуре у култури, као ни издвајања других нивоа власти - покрајинске и локалних самоуправа.
Ово су само неки од примера који показују да се за област културе у Републици Србији издваја далеко већи износ од „промила“, наводи се у саопштењу.