Министарство финансија Владе Републике Србије саопштило је да је Република Србија данас емитовала еврообвезнице деноминоване у доларима рочности пет и десет година, при чему је прикупљено 1,75 милијарди долара, уз највеће интересовање инвеститора за српске обвезнице у историји.
П:
О:
Читај ми
Велико интересовање инвеститора за српске обвезнице
Београд,
19. јануар 2023.
Потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је тим поводом да је Србија постигла огроман успех јер су инвеститори показали велико интересовање за куповину српских државних хартија од вредности, те да је тражња била шест пута већа од понуде.
Мали је навео да је укупна тражња инвеститора износила 11 милијарди долара, oценивши да је ово потврда економских резултата које је наша земља остварила у претходном периоду.
Инвеститори и даље имају велико поверење у Србију и нашу економску будућност. Више од 500 инвеститора из целог света је показало интересовање за наше хартије од вредности, рекао је министар и додао да је реч о највећој тражњи од када Србија емитује обвезнице на међународном тржишту.
Након представљања макроекономских резултата Србије пред међународном инвестиционом јавношћу у претходних неколико дана, данас се приступило прикупљању понуда за нову емисију обвезница у вредности од 1,75 милијарди долара, у две транше на рок од пет и десет година.
Током процеса емисије, услед велике тражње, Министарство финансија је успело да смањи принос у односу на почетно понуђени.
Нове обвезнице рочности пет година емитоване су у износу од 750 милиона долара по купонској стопи од 6,25 одсто и финалној каматној стопи у еврима која, након реализације хеџинг трансакције, износи шестомесечни еурибор увећан за 2,9 одсто.
Обвезнице рочности десет година емитоване су у износу од милијарду долара по купонској стопи од 6,5 одсто и финалној каматној стопи у еврима која износи шестомесечни еурибор увећан за 3,1 одсто.
Министар је истакао да је Србија постигла одличну каматну стопу, поготово узимајући у обзир да је наша земља на тржишту капитала прошла слично као Мађарска, која је чланица ЕУ и има инвестициони рејтинг, а боље од Румуније, која такође има инвестициони рејтинг и чланица је Уније.
Према његовим речима, у Бугарској, Румунији и Хрватској, приноси на обвезницама су у протеклом периоду порасли услед глобалне економске кризе и конфликта у Украјини, чак дванаест, четири, односно пет пута.
Он је напоменуо да је, с обзиром на то да се очекује даљи раст стопа приноса на међународном тржишту, Србија одлучила да користи тренутно најповољније услове на тржишту како би прикупила неопходна средства за даљу финансијску стабилност и раст привреде, те спремно дочекала ову годину.
Водећи се најбољом међународном праксом активног управљања јавним дугом, Министарство финансија је закључило унакрсну валутну своп трансакцију којом обавезе по основу емитованих обвезница конвертује у евре по значајно нижој финалној каматној стопи, објаснио је министар.
Мали је указао на то да је на овај начин искоришћен повољни однос курса евра и долара у овом тренутку, као и тренутна дивергенција између доларских и каматних стопа у еврима на међународном тржишту капитала и постигнута најповољнија цена задуживања.
При томе, Србија користи хеџинг, тј. коришћења финансијских деривата у сврху заштите од девизног и каматног ризика, у складу са међународно препознатим ИСДА стандардима.
Тиме се даје снажан подстицај развоју домаћег финансијског тржишта кроз пример активног управљања финансијским ризицима од стране Владе Србије.
У протекле три године, Министарство финансија активно хеџује свој портфолио, те смо забележили и значајне уштеде како на каматним стопама, тако и на разлици у девизном курсу приликом отплате дуга, рекао је Мали.
Он је додао да глобална криза, сукоб у Украјини и енергетска нестабилност подижу цену новца на тржишту, тако да ћемо морати да сачекамо крај ове кризе како бисмо опет дошли до каматних стопа од два одсто које су нам биле доступне 2021. године.
Министар је додао да су знатан пораст каматних стопа и ситуација у глобалној економији појачале притисак чак и на Немачку, која има највиши кредитни рејтинг у Европи – ААА и иначе служи као бенчмарк за издавање обвезница у еврима, као и да су приноси на немачким обвезницама порасли чак шест пута за последњих годину дана.
Мали је истакао да се користило време ниских каматних стопа да се превремено отплате стари дугови и фиксирају камате на кредите, тако да је сада просечна стопа задуживања на портфолио јавног дуга крајем године износила 2,8 одсто, те ће српске јавне финансије моћи да изнесу нове цене на тржишту.
Он је поручио да је 2023. година у којој ће бити много изазова, али да су српске јавне финансије стабилне и спремне за преливање светских економских турбуленција.
Србија има новца на рачуну и имамо подршку међународних институција, што нам је у оваквим годинама неопходно како бисмо очували стабилност, уз све до сада постигнуте економске резултате, поручио је министар.
Мали је закључио да је један од приоритета наше економске политике ефикасно управљање и контрола јавног дуга, те да ће крајем месеца јануара удео јавног дуга у БДП-у износити 50,2 одсто.
-
Београд, 5. септембар 2024.Србија предала Досије за признање специјализоване изложбе ЕКСПО...
-
Београд, 5. септембар 2024.Унапређење економских односа и сарадње Србије и Северне...
-
Београд, 5. септембар 2024.Ширење трговинских, економских и инвестиционих веза са...
-
Београд, 5. септембар 2024.Значајан простор за унапређење сарадње са Казахстаном
-
Београд, 5. септембар 2024.Ухапшени осумњичени за кријумчарење припадника криминалних...
-
Београд, 4. септембар 2024.Дачић честитао Ристићу освајање злата на Параолимпијским играма
-
Београд, 4. септембар 2024.Саучешће Дачића поводом смрти Раде Ђуричин
-
Београд/Владивосток, 4. септембар 2024.Јачање српско-руског свеобухватног стратешког пријатељства
-
Београд, 4. септембар 2024.Добра сарадња са ИОМ-ом у области миграција и борбе против...
-
Београд, 4. септембар 2024.Дачић упутио саучешће поводом смрти Боре Ђорђевића