Уговор о донацији за изградњу ове деонице коридора далековода, у дужини од 83 километра, вредан je 8,5 милиона евра, при чему један део иде од Бајине Баште до границе са Црном Гором, а други нас веже са Босном и Херцеговином (БиХ).
Матејић је истакла да тај пројекат има и регионални и европски значај и да би радови на тој деоници требало да почну када се 2026. године заврши трећа деоница од Краљева до Бајине Баште, која ће почети да се гради у првом кварталу следеће године.
Ђедовић је прецизирала да је већ изграђено 120 километара Трансбалканског коридора, од Панчева до границе са Румунијом и од Крагујевца до Краљева.
Тај пројекат враћа Србију на енергетску мапу европских енергетских коридора, истакла је она и додала да је то још један корак ка подизању енергетске стабилности земље и сигурности снабдевања грађана струјом.
Према њеним речима, Министарство рударства и енергетике и ЕМС планирају даља улагања у енергетске системе, попут припреме изградње хидроелектране „Бистрица”, као и Трансевропски коридор кроз Војводину, и у централној Србији, како би се повезали са Бугарском.
Ђедовић је напоменула да се у наредном периоду планира 900 милиона евра нових улагања у енергетику, а до 2050. године додатних 10 милијарди евра.
Мишчевић је констатовала да корист од овог и сличних пројеката имају грађани Србије, и подсетила на то да Европска унија улаже средства за развој соларне енергије, ветропаркова и гасне конекције у Србији.
Хартман је указао на то да се данашњим потписивањем уговора завршава најважнији део Трансевропског струјног коридора, јер ће последња деоница, чија је укупна вредност 30 милиона евра, заокружити читав пројекат.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре истакао је да ће Трансевропски коридор бити ауто-пут за пренос струје у Србији и да представља прекретницу на путу ка ЕУ и за бољитак њених грађана.
Жиофре је рекао да се у овој години креће са грантовима ЕУ од 263 милиона евра за седам нових енергетских зелених пројеката у Србији, а ту је и 165 милиона евра бесповратних средстава како би цена струје за грађане била прихватљивија.
Он је објаснио да ће ЕУ, поред донације КFW банке, дати 10,5 милиона евра за четврту деоницу Трансевропског коридора, а да ће ЕМС учествовати са 4,5 милиона евра.
Амбасадорка СР Немачке у Србији Анке Конрад оценила је да се потписаним уговором још једном потврђују евроинтеграције Србије и даје јасан сигнал за сарадњу на пољу електроенергетике, а да Немачка већ 20 година пружа подршку нашој земљи у развоју енергетског сектора.