Државни секретар Министарства финансија Гојко Станивуковић разговарао је данас са шефом јединице за Србију и Црну Гору при Генералном директорату Европске комисије за суседство и преговоре о проширењу Мајклом Милером о Програму економских реформи за период 2023 – 2025 (ЕРП) који је Влада Србије недавно усвојила и који је 31. јануара предат Европској комисији.
П:
О:
Читај ми
Србија постигла добре резултате и одржала макроекономску и фискалну стабилност
Београд,
9. фебруар 2023.
Станивуковић је, на састанку који је одржан у Министарству финансија, навео да је, и поред пандемије и светске енергетске кризе, Србија успела да постигне добре резултате и одржи макроекономску и фискалну стабилност.
Он је истакао да се у условима нових ризика услед поремећаја у енергетском сектору, тежи постојаној и континуираној примени мера усмерених ка унапређењу фискалне одрживости, побољшању пословног амбијента, као и даљој подршци интеграцији младих на тржиште рада и реформи енергетског сектора.
Наводећи да Србија остаје посвећена европској перспективи, активностима и пројектима предвиђеним агендом зелене транзиције и процесу дигиталне трансформације, Станивуковић је указао на то да се Програм економских реформи у том контексту сматра једним од најважнијих стратешких докумената Владе.
Како је нагласио, услед кризе у енергетском сектору која проистиче из актуелног међународног окружења, пред фискалну политику постављени су нови изазови који су допринели и новом сету мера, па су редефинисана фискална правила, при чему се водило рачуна и о очувању нивоа капиталних инвестиција, како би се очувала макроекономска стабилност и фискална дисциплина.
Станивуковић је подсетио на то да је економија у Србији током две године пандемије била најбрже растућа у Европи са привредним растом од 6,6 одсто кумулативно, од чега је у 2020. години имала благи пад од 0,9 одсто, а у 2021. години раст од 7,5 одсто БДП.
Према његовим речима, привредни раст у 2022. години износио је између 2,3 и 2,5 одсто.
Он је истакао и да је, упркос светској економској кризи, одржан под контролом јавни дуг и подсетио на то да је прилив страних директних инвестиција у 2022. години износио 4,4 милијарде евра, што потврђује да је задржано поверење инвеститора.
Државни секретар је подвукао да су очувана радна места, да је незапосленост на рекордно ниском нивоу, као и да је раст плата константан, како у приватном, тако и у јавном сектору.
ЕРП 2023 - 2025. ће бити размотрен са министрима финансија и привреде, представницима централних банака држава чланица ЕУ и надлежним европским институцијама током 2023. године, у оквиру економског дијалога на састанку Савета ЕУ за економска и финансијска питања (ECOFIN Council) на коме ће бити усвојене и нове заједничке препоруке за Западни Балкан и Турску.
-
Београд, 11. септембар 2024.Уручени поклони освајачима медаља на међународним такмичењима...
-
Нови Сад, 11. септембар 2024.Вишејезичност у Србији жива пракса у подручју образовања
-
Београд, 11. септембар 2024.Ускоро уговор о сарадњи са Израелом у области телекомуникација
-
Београд, 11. септембар 2024.Јачање социјалне и економске инклузије жена и других рањивих...
-
Нови Сад, 11. септембар 2024.Сарадња са Покрајинском владом на даљем развоју енергетског...
-
Врање, 11. септембар 2024.Мере за даљи развој локалних заједница у Пчињском округу
-
Лесковац, 11. септембар 2024.Подршка развоју општина Јабланичког управног округа
-
Београд, 11. септембар 2024.Потписани документи о сарадњи институција Србије и Израела
-
Београд, 11. септембар 2024.Председник Израела у званичној посети Србији
-
Београд/Москва, 11. септембар 2024.Јачање позиција Србије на тржишту Евроазијске уније