П:
О:
Читај ми
Повећање запослености и раст извоза приоритети Министарства економије и регионалног развоја
Београд,
6. јун 2007.
Министар економије и регионалног развоја у Влади Републике Србије Млађан Динкић саопштио је данас да су приоритети рада Министарства у наредном периоду повећање запослености, већи извоз, убрзање структурних реформи и побољшање конкурентске позиције српске привреде, као и развој туризма и равномернији регионални развој Србије.
Млађан Динкић
Динкић је на првој конференцији за новинаре откад је изабран на функцију министра економије и регионалног развоја истакао да Министарство обухвата више области и сектора, при чему су најважније области привреда, економски односи са иностранством, запошљавање, регионални развој и туризам.
Он је навео да је први потез новог министарства био прављење буџета који ће омогућити спровођење мера за повећање запослености и мера за равномернији регионални развој.
Говорећи о мерама које је неопходно предузети у наредном периоду како би се повећала запосленост, Динкић је указао на то да је незапосленост велики економски и социјални проблем српске привреде и због тога је циљ Министарства да у наредне две године преполови број незапослених у Србији.
Према подацима из октобра 2006. године, односно према анкети о радној снази коју је по методологији међународне организације рада израдио Републички завод за статистику, у Србији има 692 хиљаде незапослених, док је 2,631 милион лица запослено, прецизирао је министар.
Истовремено, он је истакао да у Србији постоји 1,84 милиона неактивних лица у која спадају пензионери, домаћице, студенти, ђаци и остали категорије становништва које не раде.
Стопа незапослености у Србији крајем прошле године износила је 21,6 одсто, а наш циљ је да у наредних пет година сведемо ову стопу између 11 и 12 одсто, нагласио је Динкић и оценио да ће то и даље бити релативно висока стопа незапослености у поређењу са међународним стандардима, али и дупло нижа у односу на данашње стање.
Према његовим речима, просек стопе незапослености у ЕУ је 7,6 одсто, дакле три пута ниже него у овом тренутку у Србији, при чему највишу стопу незапослености имају Пољска 12 одсто и Словачка 11 одсто.
Министар је подсетио на то да су ове земље након уласка у Унију успеле да за три године преполове стопу незапослености и изразио уверење да ће Србија то успети за пет година, иако још није чланица ЕУ.
Он је навео да имамо врло незавидно место по незапослености у Европи и да већу стопу незапослености од Србије у овом тренутку имају само Македонија, Босна и Херцеговина и Црна Гора.
Једна од мера које Министарство намерава да предузме јесте подстицање директних гринфилд инвестиција, истакао је Динкић и објаснио да ће за сваког ко изгради нову фабрику или услужни објекат који запошљава више од 50 људи бити издвојена одређена средства из програма субвенционисања за новозапослене раднике.
Такође, он је рекао да у септембру креће програм који се односи на кредите за почетнике без хипотеке, уз напомену да ће се кредити давати на пет година, грејс период ће бити на годину дана, док ће каматна стопа износити свега један одсто.
Динкић је најавио да ће трећа мера Министарства за повећање запослености бити микрокредити за самозапошљавање, који ће се давати онима који имају идеју да покрену бизнис и запосле најмање 4-5 људи у малом предузећу, док четврту меру чине кредити за занатске радње и мала и средња предузећа који ће се одобравати из капитала Фонда за развој.
Према његовим речима, пету меру чине активне мере запошљавања преко Националне службе за запошљавање, које укључују програме самозапошљавања, програме отпремнином до посла, програм обуке и преквалификације, при чему ће посебна пажња бити посвећена обуци и преквалификацији јер досадашња истраживања показују да структура незапослених на бироу рада не одговара потребама привреде.
Он је навео да је први потез новог министарства био прављење буџета који ће омогућити спровођење мера за повећање запослености и мера за равномернији регионални развој.
Говорећи о мерама које је неопходно предузети у наредном периоду како би се повећала запосленост, Динкић је указао на то да је незапосленост велики економски и социјални проблем српске привреде и због тога је циљ Министарства да у наредне две године преполови број незапослених у Србији.
Према подацима из октобра 2006. године, односно према анкети о радној снази коју је по методологији међународне организације рада израдио Републички завод за статистику, у Србији има 692 хиљаде незапослених, док је 2,631 милион лица запослено, прецизирао је министар.
Истовремено, он је истакао да у Србији постоји 1,84 милиона неактивних лица у која спадају пензионери, домаћице, студенти, ђаци и остали категорије становништва које не раде.
Стопа незапослености у Србији крајем прошле године износила је 21,6 одсто, а наш циљ је да у наредних пет година сведемо ову стопу између 11 и 12 одсто, нагласио је Динкић и оценио да ће то и даље бити релативно висока стопа незапослености у поређењу са међународним стандардима, али и дупло нижа у односу на данашње стање.
Према његовим речима, просек стопе незапослености у ЕУ је 7,6 одсто, дакле три пута ниже него у овом тренутку у Србији, при чему највишу стопу незапослености имају Пољска 12 одсто и Словачка 11 одсто.
Министар је подсетио на то да су ове земље након уласка у Унију успеле да за три године преполове стопу незапослености и изразио уверење да ће Србија то успети за пет година, иако још није чланица ЕУ.
Он је навео да имамо врло незавидно место по незапослености у Европи и да већу стопу незапослености од Србије у овом тренутку имају само Македонија, Босна и Херцеговина и Црна Гора.
Једна од мера које Министарство намерава да предузме јесте подстицање директних гринфилд инвестиција, истакао је Динкић и објаснио да ће за сваког ко изгради нову фабрику или услужни објекат који запошљава више од 50 људи бити издвојена одређена средства из програма субвенционисања за новозапослене раднике.
Такође, он је рекао да у септембру креће програм који се односи на кредите за почетнике без хипотеке, уз напомену да ће се кредити давати на пет година, грејс период ће бити на годину дана, док ће каматна стопа износити свега један одсто.
Динкић је најавио да ће трећа мера Министарства за повећање запослености бити микрокредити за самозапошљавање, који ће се давати онима који имају идеју да покрену бизнис и запосле најмање 4-5 људи у малом предузећу, док четврту меру чине кредити за занатске радње и мала и средња предузећа који ће се одобравати из капитала Фонда за развој.
Према његовим речима, пету меру чине активне мере запошљавања преко Националне службе за запошљавање, које укључују програме самозапошљавања, програме отпремнином до посла, програм обуке и преквалификације, при чему ће посебна пажња бити посвећена обуци и преквалификацији јер досадашња истраживања показују да структура незапослених на бироу рада не одговара потребама привреде.
Када је реч о мерама за повећање извоза, Динкић је истакао да ће преко Агенције за осигурање и кредитирање извоза бити издвојена средства за кредитирање и осигурање извоза, док ће се посебан сектор у Министарству бавити унапређењем конкурентности и квалитета пословања.
Министар је објаснио да је један од разлога зашто наша предузећа нису конкурентна тај што нисмо усвојили одговарајуће европске техничке прописе и стандарде и додао да Министарство мора помоћи фирмама да уведу ове прописе што је брже могуће.
Један вид подстицања извоза јесте и подстицање слободне царинске зоне, навео је он и подсетио на то да тренутно постоје само три царинске зоне, а идеја је да их не буде више од десет које ће бити равномерно распоређене.
Такође, он је нагласио да ће се Министарство залагати да у наредном периоду, од 2008. године па убудуће, ниво директних страних инвестиција буде између три и пет милијарди долара годишње.
Говорећи о мерама за равномернији регионални развој, Динкић је прецизирао да ће само у овој години више од 100 милиона евра бити употребљено за ове сврхе и објаснио да ту спадају две групе мера, и то унапређење локално-комуналне инфраструктуре, која ће бити основа за приватне инвестиције, и завршетак 50 индустријских зона у општина Србије, док ће са друге стране бити обезбеђени повољнији кредити за мала и средња предузећа из 52 најнеразвијеније општине у Србији.
Он је изразио очекивање да ће са свим овим мерама Србија имати стопу привредног раста између 7 и 8 одсто.
Следеће поље рада Министарства економије и регионалног развоја биће убрзање структурних реформи, при чему је у току анализа свих случајева друштвених предузећа која треба да се приватизују и одређивање оквирног датума окончања процеса њихове приватизације, указао је Динкић.
Према његовим речима, потпуно је извесно да ће процес приватизације бити окончан до краја наредне године, уз напомену да је остало још приближно 1.250 друштвених предузећа која ће бити приватизована или преузета на један од три начина – аукцијом, тендером или поступком стечаја.
Он је објаснио да тамо где не постоји интерес за неко предузеће у процесу приватизације тендером или аукцијом више пута јасно је да је једино решење да се то преузимање обави предајом имовине без дугова, дакле у поступку стечаја.
Министарство ће много пажње посветити афирмисању овог начина реструктурирања предузећа, нагласио је министар и оценио да је знање радника и јавности о стечајима веома мало, тако да се морају сви учесници у овом процесу информисати о процедури, имајући у виду да је стечај један од много ефикаснијих начина реструктурирања предузећа него што је сама приватизација.
Битно је да стечај буде успешно и ефикасно изведен, да се не развлачи годинама, да се уради за неколико месеци и да то предузеће заврши у рукама инвеститора који ће наставити производњу, која ће бити растерећена дугова из прошлости, истакао је Динкић.
У надлежности Министарства биће и приватизација појединих јавних предузећа чији је оснивач Република, а о томе ће одлуку доносити Влада Србије, навео је Динкић и додао да се на основу првих разговора у Влади може рећи да ће приватизација Нафтне индустрије Србије бити настављена.
Министар је објаснио да је један од разлога зашто наша предузећа нису конкурентна тај што нисмо усвојили одговарајуће европске техничке прописе и стандарде и додао да Министарство мора помоћи фирмама да уведу ове прописе што је брже могуће.
Један вид подстицања извоза јесте и подстицање слободне царинске зоне, навео је он и подсетио на то да тренутно постоје само три царинске зоне, а идеја је да их не буде више од десет које ће бити равномерно распоређене.
Такође, он је нагласио да ће се Министарство залагати да у наредном периоду, од 2008. године па убудуће, ниво директних страних инвестиција буде између три и пет милијарди долара годишње.
Говорећи о мерама за равномернији регионални развој, Динкић је прецизирао да ће само у овој години више од 100 милиона евра бити употребљено за ове сврхе и објаснио да ту спадају две групе мера, и то унапређење локално-комуналне инфраструктуре, која ће бити основа за приватне инвестиције, и завршетак 50 индустријских зона у општина Србије, док ће са друге стране бити обезбеђени повољнији кредити за мала и средња предузећа из 52 најнеразвијеније општине у Србији.
Он је изразио очекивање да ће са свим овим мерама Србија имати стопу привредног раста између 7 и 8 одсто.
Следеће поље рада Министарства економије и регионалног развоја биће убрзање структурних реформи, при чему је у току анализа свих случајева друштвених предузећа која треба да се приватизују и одређивање оквирног датума окончања процеса њихове приватизације, указао је Динкић.
Према његовим речима, потпуно је извесно да ће процес приватизације бити окончан до краја наредне године, уз напомену да је остало још приближно 1.250 друштвених предузећа која ће бити приватизована или преузета на један од три начина – аукцијом, тендером или поступком стечаја.
Он је објаснио да тамо где не постоји интерес за неко предузеће у процесу приватизације тендером или аукцијом више пута јасно је да је једино решење да се то преузимање обави предајом имовине без дугова, дакле у поступку стечаја.
Министарство ће много пажње посветити афирмисању овог начина реструктурирања предузећа, нагласио је министар и оценио да је знање радника и јавности о стечајима веома мало, тако да се морају сви учесници у овом процесу информисати о процедури, имајући у виду да је стечај један од много ефикаснијих начина реструктурирања предузећа него што је сама приватизација.
Битно је да стечај буде успешно и ефикасно изведен, да се не развлачи годинама, да се уради за неколико месеци и да то предузеће заврши у рукама инвеститора који ће наставити производњу, која ће бити растерећена дугова из прошлости, истакао је Динкић.
У надлежности Министарства биће и приватизација појединих јавних предузећа чији је оснивач Република, а о томе ће одлуку доносити Влада Србије, навео је Динкић и додао да се на основу првих разговора у Влади може рећи да ће приватизација Нафтне индустрије Србије бити настављена.
Он је истакао да се најпре очекује доношење посебног закона о приватизацији НИС-а у септембру или октобру, након чега ће бити расписан тендер, уз напомену да ће Влада крајем јуна донети стратегију о приватизацији тог јавног предузећа.
Када је у питању приватизација ЈАТ-а, министар је најавио да ће после летњих одмора бити припремљен тендер за приватизацију "Јат технике", посебно дела у коме се обавља ремонт путничких авиона.
У делокругу рада Министарства економије и регионалног развоја јесте и приватизација локално-комуналних предузећа, при чему иницијативу за тај поступак дају локалне самоуправе, док Агенција за приватизацију технички спроводи процес, објаснио је Динкић.
Према његовим речима, у друштвеном сектору тренутно ради 234 хиљаде радника, у јавном сектору, укључујући и државне институције, 691 хиљада, док у приватном сектору ради 1,633 милиона људи или 62 одсто од укупно запослених.
Говорећи о развоју туризма, он је рекао да ту постоји неколико приоритета, а то су инвестиције у инфраструктуру у туристичким дестинацијама, искоришћавање потенцијала Дунава и решавање питања хотела.
Када је у питању приватизација ЈАТ-а, министар је најавио да ће после летњих одмора бити припремљен тендер за приватизацију "Јат технике", посебно дела у коме се обавља ремонт путничких авиона.
У делокругу рада Министарства економије и регионалног развоја јесте и приватизација локално-комуналних предузећа, при чему иницијативу за тај поступак дају локалне самоуправе, док Агенција за приватизацију технички спроводи процес, објаснио је Динкић.
Према његовим речима, у друштвеном сектору тренутно ради 234 хиљаде радника, у јавном сектору, укључујући и државне институције, 691 хиљада, док у приватном сектору ради 1,633 милиона људи или 62 одсто од укупно запослених.
Говорећи о развоју туризма, он је рекао да ту постоји неколико приоритета, а то су инвестиције у инфраструктуру у туристичким дестинацијама, искоришћавање потенцијала Дунава и решавање питања хотела.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања