Споразум је потписан у Националном диспечерском центру „Електромреже Србије”, а догађају су присуствовали и шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре, потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали, министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић и генерални директор „Електромрежа Србије” Јелена Матејић.
Вучић је истакао да је ово велики и важан дан за нашу земљу, с обзиром на то да смо само у једном дану добили на поклон од ЕУ један одсто наших предвиђених прихода за годишњи буџет.
Он је подсетио на то да ће подршка Западном Балкану у сфери енергетике износити укупно милијарду евра кроз два пакета помоћи, при чему је помоћ која је данас потписана у оквиру пакета од 500 милиона евра за овај регион.
Сматрамо да је важно не само да наставимо сарадњу са ЕУ, већ и да убрзамо европски пут, радимо на владавини права и даљој демократизацији друштва и све оно што значи грађанима Србије бољи живот, поручио је председник.
Према његовим речима, наша робна размена са ЕУ износила је приближно 40 милијарди евра, што је раст од 27,7 одсто у односу на 2021. годину и представља 59 одсто наше укупне робне размене са светом.
Извоз Србије у ЕУ достигао је готово 18 милијарди евра, а вредност увоза је 21,4 милијарде евра, прецизирао је Вучић и напоменуо да је размена прехрамбених производа износила 4,58 милијарди евра, од чега имамо суфицит од 300 милиона евра.
Он је објаснио да је од прелазног трговинског споразума из 2009. закључно са 2022. годином наша робна размена са ЕУ порасла четири пута, извоз чак 5,4 пута, односно 14,5 милијарду евра, и додао да од тога исплаћујемо цео јавни сектор и градњу инфраструктурних објеката.
Европска унија је, како је напоменуо, у оквиру инвестиционог оквира за Западни Балкан определила и 55 милиона евра бесповратно за припрему и 604 милиона евра за реализацију пројеката.
Жиофре је рекао да је Финансијски споразум за пакет енергетске подршке конкретан пример солидарности ЕУ према Србији и њеним грађанима, који ће помоћи рањивим породицама и предузетницима да се изборе са енергетском кризом, омогућити енергетску безбедност Србије, подржати енергетску мапу пута и циљеве на њој, као и транзицију на зелену енергију.
Он је поручио да постоји пуна и недвосмислена посвећеност Европске уније Западном Балкану, укључујући Србију.
То су једногласно потврдили европски лидери у децембру на самиту у Тирани, али то нису само речи већ постоје и дела, као и средства којима се она постижу, објаснио је шеф Делегације ЕУ.
Реч је о споразуму којим је нашој земљи предвиђена помоћ како би се лакше изборила са актуелном енергетском кризом. Новац се ставља на располагање за спровођење енергетске мапе пута Владе Србије, која описује на шта би требало да се потроше средства ЕУ.
План садржи већи број мера, као што су давање субвенција за угрожена домаћинства, а захваљујући томе током ове године биће заштићен најмање исти број домаћинстава као и 2022. године. Предвиђено је да тај број постепено порасте на 190.000 домаћинстава до краја 2023. године.
Друга мера представља заштиту малих и средњих предузећа од високих цена струје како би им се помогло да наставе са радом упркос високим ценама електричне енергије. Од тога ће имати подршку најмање исти број предузећа као и претходне године, односно најмање 70.000.
Трећа мера је уштеда енергије кроз подстицај потрошачима електричне енергије, а четврта повећана конкуренција на тржиштима гаса и електричне енергије, што подразумева раздвајање и сертификацију свих оператера гаса, отварање тржишта гаса и спровођење аукција за произвођаче електричне енергије из обновљивих извора.
Пета мера је енергетска безбедност која подразумева суфинансирање пројеката и усвајање инвестиционих планова у електроенергетском, нафтном и гасном сектору.
Шеста мера се односи на промовисање енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије, а подразумева шему субвенција домаћинствима у стамбеним зградама са више породица за спровођење мера енергетске ефикасности и субвенцинисање соларних панела, топлотних пумпи за приватне куће, мала и средња предузећа и јавне зграде.