Министарство упозорава на то да овакви иступи представљају крајње лицемерну и циничну провокацију, имајући у виду да је управо ова установа културе у изузетно тешким околностима, бруталним актима сецесионистичке политике која промовише насиље на рачун демократског дијалога и културе, изгнана из свог града и протерана са своје матичне сцене у Приштини.
У саопштењу се подсећа на то да је ово позориште основано 1948. године у Приштини од стране Републике Србије и да је до 1999. године радило као мултиетничка институција са Српском и Албанском драмом, које су представе изводиле на српском и албанском језику. Одлуком Владе Републике Србије обновило је свој рад на Косову и Метохији 2004. године и до данас реализовало велики број позоришних представа које су режирали неки од најеминентнијих редитеља - Милан Караџић, Горан Марковић, Слободан Скерлић, Горчин Стојановић, Милан Нешковић и други.
Ова установа данас своје представе реализује на новој матичној сцени у Грачаници, као и у другим деловима Косова и Метохије где живи српско становништво, будући да у Приштини, граду у коме је основано, није преостао готово ниједан српски гледалац ових представа.
Називати такву установу, која служи културним потребама најугроженије етничке заједнице у Европи - Србима на Косову и Метохији, „оружјем великосрпске хегемонистичке пропаганде“ је истовремено страшно и изузетно опасно по безбедност Срба на Косову и Метохији, културу, као и елементарно право културних радника у овој установи на рад, постојање и уметничко изражавање, као и очување културе и језика, упозорило је Министарство.
У саопштењу се подсећа на то да су готово истим оваквим речима, серијом чланака непосредно пред мартовски погром 2004. године, означени и српски манастири и цркве на Косову и Метохији и поставља питање да ли су сада на ред дошле и српске културне институције на Косову и Метохији.