П:
О:
Читај ми
За активне мере запошљавања више од две милијарде динара
Београд,
13. јун 2007.
Државни секретар Министарства економије и регионалног развоја Владе Републике Србије Владимир Илић изјавио је данас да би за активне мере запошљавања из буџета за ову годину требало да буде издвојено више од две милијарде динара, што је за око 700 милиона динара више него прошле године.
Илић је на конференцији за новинаре нагласио да је циљ Министарства да стопа незапослености, која сада у Србији износи 21,6 одсто, у наредних пет година буде двоструко смањена.
Он је најавио да ће у циљу смањивања незапослености Национална служба за запошљавање спроводити активне мере запошљавања, као што су саветовање незапослених, рад са послодавцима, организовање сајмова запошљавања и каријерно вођење.
Државни секретар је истакао да ће се ићи на даље смањивање пореских оптерећења на зараде најкасније до 2009. године са садашњих 62 динара на 100 динара нето зараде, на 50 динара.
Према његовим речима, до тог смањења требало би да дође након стручне анализе која ће проценити колико људи ради у сивој економији и колики је степен смањења пореза на зараде потребан послодавцима да легализују рад свих запослених, као и на који начин ће то утицати на буџет.
Он је објаснио да је смањење пореза на зараде могуће у договору државе, послодаваца и синдиката, који би требало да донесу одлуку о томе да ли то ће смањење бити поступно или једнократно.
Илић је подсетио на то да је смањивање пореза на зараде почело крајем 2006. године, као и да је та мера у пракси показала изузетне ефекте, при чему је њеним увођењем буџет Србије изгубио много мање средстава него што се очекивало.
Он је поновио да ће послодавцима бити олакшано пријављивање запослених формирањем шалтера на којем ће на једном месту бити представници Националне службе за запошљавање, Фонда за здравствено осигурање и ПИО фонда.
Додатно образовање и обука, којима је прошле године обухваћено 10.000 незапослених, нешто је скупља активна мера запошљавања, а њено спровођење неопходно је наставити како би се ускладила понуда и тражња на тржишту рада, додао је Илић.
Према његовим речима, неопходан је и наставак програма субвенционисања незапослених који кошта приближно 1.500 евра по особи и који, између осталог, обухвата самозапошљавање или учешће у јавним радовима.
Илић је поновио да ће од септембра почети програм кредитирања за почетнике у бизнису и то на пет година, уз један одсто годишње камате, почеком на годину дана и без хипотеке.
Државни секретар је истакао да је држава планирала и приближно 30 милиона евра субвенција за послодавце за запошљавање до 15.000 људи.
Приоритет ће бити и запошљавање младих до 30 година, чија стопа незапослености износи 48 одсто и двоструко је већа од укупне стопе незапослености, истакао је Илић.
Он је указао на то да ће приоритет бити и запошљавање оних људи који ће у процесу приватизације остати без посла, а којима ће држава помоћи да на најбољи начин искористе отпремнине како би поново дошли до запослења.
Према статистичким подацима, у Србији у овом тренутку ради приближно 2,7 милиона људи, а незапослено је 692.000, навео је Илић и додао да 62 одсто запослених ради у приватном сектору, као и да је приметна родна неравноправност, при чему је стопа незапослености жена 24 одсто, док је код мушкараца 16 одсто. Он је рекао да приближно 200.000 људи, односно 30 одсто званично незапослених, ради у "сивој" економији, а 55 одсто евидентираних у Националној служби за запошљавање је дугорочно незапослено, при чему се на посао чека у просеку четири године, а просечна старост људи који су незапослени је 39 година.
Према његовим речима, једино Босна и Херцеговина, Македонија и Црна Гора имају већу стопу незапослености од Србије, док је просечна стопа незапослености у земљама Европске уније 7,6 одсто и има тенденцију опадања.
Највише стопе незапослености у земљама ЕУ имају Пољска (12 одсто) и Словачка (11 одсто), прецизирао је Илић и нагласио да су предиспозиције за смањење стопе незапослених брзина прикључења Унији и привлачење гринфилд инвестиција.
Он је најавио да ће у циљу смањивања незапослености Национална служба за запошљавање спроводити активне мере запошљавања, као што су саветовање незапослених, рад са послодавцима, организовање сајмова запошљавања и каријерно вођење.
Државни секретар је истакао да ће се ићи на даље смањивање пореских оптерећења на зараде најкасније до 2009. године са садашњих 62 динара на 100 динара нето зараде, на 50 динара.
Према његовим речима, до тог смањења требало би да дође након стручне анализе која ће проценити колико људи ради у сивој економији и колики је степен смањења пореза на зараде потребан послодавцима да легализују рад свих запослених, као и на који начин ће то утицати на буџет.
Он је објаснио да је смањење пореза на зараде могуће у договору државе, послодаваца и синдиката, који би требало да донесу одлуку о томе да ли то ће смањење бити поступно или једнократно.
Илић је подсетио на то да је смањивање пореза на зараде почело крајем 2006. године, као и да је та мера у пракси показала изузетне ефекте, при чему је њеним увођењем буџет Србије изгубио много мање средстава него што се очекивало.
Он је поновио да ће послодавцима бити олакшано пријављивање запослених формирањем шалтера на којем ће на једном месту бити представници Националне службе за запошљавање, Фонда за здравствено осигурање и ПИО фонда.
Додатно образовање и обука, којима је прошле године обухваћено 10.000 незапослених, нешто је скупља активна мера запошљавања, а њено спровођење неопходно је наставити како би се ускладила понуда и тражња на тржишту рада, додао је Илић.
Према његовим речима, неопходан је и наставак програма субвенционисања незапослених који кошта приближно 1.500 евра по особи и који, између осталог, обухвата самозапошљавање или учешће у јавним радовима.
Илић је поновио да ће од септембра почети програм кредитирања за почетнике у бизнису и то на пет година, уз један одсто годишње камате, почеком на годину дана и без хипотеке.
Државни секретар је истакао да је држава планирала и приближно 30 милиона евра субвенција за послодавце за запошљавање до 15.000 људи.
Приоритет ће бити и запошљавање младих до 30 година, чија стопа незапослености износи 48 одсто и двоструко је већа од укупне стопе незапослености, истакао је Илић.
Он је указао на то да ће приоритет бити и запошљавање оних људи који ће у процесу приватизације остати без посла, а којима ће држава помоћи да на најбољи начин искористе отпремнине како би поново дошли до запослења.
Према статистичким подацима, у Србији у овом тренутку ради приближно 2,7 милиона људи, а незапослено је 692.000, навео је Илић и додао да 62 одсто запослених ради у приватном сектору, као и да је приметна родна неравноправност, при чему је стопа незапослености жена 24 одсто, док је код мушкараца 16 одсто. Он је рекао да приближно 200.000 људи, односно 30 одсто званично незапослених, ради у "сивој" економији, а 55 одсто евидентираних у Националној служби за запошљавање је дугорочно незапослено, при чему се на посао чека у просеку четири године, а просечна старост људи који су незапослени је 39 година.
Према његовим речима, једино Босна и Херцеговина, Македонија и Црна Гора имају већу стопу незапослености од Србије, док је просечна стопа незапослености у земљама Европске уније 7,6 одсто и има тенденцију опадања.
Највише стопе незапослености у земљама ЕУ имају Пољска (12 одсто) и Словачка (11 одсто), прецизирао је Илић и нагласио да су предиспозиције за смањење стопе незапослених брзина прикључења Унији и привлачење гринфилд инвестиција.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања