Ђедовић је, на панелу „Енергетска безбедност у условима глобалне економске кризе - изазови и препоруке за будућност”, подсетила на то да су за зиму биле обезбеђене довољне количине гаса у складиштима у Србији и Мађарској, као и да су резерве нафтних деривата биле 54 одсто веће на крају 2022. у односу на 2021. годину.
Успели смо и да цена електричне енергије за домаћинства, упркос корекцији у јанару ове године од осам одсто, буде и даље међу најнижима у Европи и региону, што је случај и са ценом гаса за домаћинства, истакла је министарка.
Она је указала на то да је Србија, захваљујући фискалним реформама из претходних година и активном деловању државе у енергетској кризи, успела да сачува конкурентност привреде и атрактивност за инвестиције, као и да се енормни раст цена на берзама не прелије у пуној мери на домаће тржиште.
Од енергетике умногоме зависе и индустрија, квалитет живота и животни стандард, рекла је министарка и додала да нема отпорне економије без снажног и отпорног енергетског система и сигурног снабдевања електричном енергијом и енергентима.
Ђедовић је поручила да ресорно министарство има одговорност према грађанима да обезбеди довољно енергената и да се последице кризе што мање осете, оценивши да се сада, када је прошло више од половине грејне сезоне, може рећи да је у томе успело.
Она је подсетила на то да је у мају 2021. године ЕПС формирао цене за електричну енергију за индустрију на основу цене на мађарској берзи која је била приближно 60 евра за мегават-сат, а да се у јулу 2022. године струја на берзи куповала и продавала по цени од 372 евра за мегават-сат.
Према њеним речима, у Србији је, по препоруци Владе, ЕПС продавао електричну енергију привреди по пет пута нижој цени – од 75 евра за мегават-сат.
Међутим, ако се запитамо да ли је наш енергетски систем довољно отпоран за неизвесна времена у којима живимо, сигурно је да је пред нама још много посла и да морамо имати јасније циљеве и бити ефикаснији, одговорнији, одлучнији, нагласила је министарка.
Ђедовић је рекла да је, поред суочавања са глобалним изазовима, посебна пажња посвећена дугогодишњим проблемима у нашој земљи, као што су неблаговремено инвестирање у производњу угља и недостатак нових производних капацитета, потреба за унапређењем енергетске инфраструктуре, недовољна продуктивност јавних предузећа и неефикасност у потрошњи енергије.
Она је указала на то да је стратешки циљ остваривање енергетске независности и производња струје по најнижој цени за грађане и привреду, додавши да је за то неопходно повећати производне капацитете.
Према њеним речима, за остваривање тог циља потребно је и да повећамо број рута и снабдевача енергентима и да спроводимо зелену енергетску транзицију истовремено чувајући стабилност нашег енергетског система и сигурност снабдевања.
Ђедовић је навела да је Министарство решило да се ухвати у коштац са преко потребним реформама енергетског сектора, да заврши започете и припрема нове пројекте и да више ради на промени свести у вези са потрошњом.
Министарка је истакла да су за успешну енергетску транзицију, поред државе, која је ту да постави оквир, важни и инвеститори, банкарски сектор, цивилно друштво, компаније, али и сви грађани.
Она је предочила да се приоритетно ради на реформама енергетског сектора, које су дуго одлагане и да је повећање ефикасности кључно за развој ЕПС-а, Електродистрибуције, Србијагаса и других државних предузећа у енергетском сектору.