П:
О:
Читај ми
Министарство има за циљ да пољопривреду учини профитабилном
Београд,
25. март 2004.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије Ивана Дулић-Марковић истакла је данас приликом представљања плана рада у наредном периоду да Министарство има за циљ да област пољопривреде постане профитабилни део домаће економије.
Ивана Дулић-Марковић
Ивана Дулић-Марковић је на конференцији за новинаре рекла да ће се тим поводом извршити реорганизација Министарства, с циљем да оно постане функционалан сервис државе и пољопривреде и додала да су у том смислу као посебни органи већ основане Управа за ветерину и Фитосанитарна управа, као и да су Управа за шуме и Дирекција за воде поново у надлежности овог министарства.
Она је нагласила да је потребно успоставити јак аналитички сектор, како би се одлуке доносиле на основу података и трендова, због чега је најважнији задатак Министарства формирање добре базе података, на основу којих ће бити донета стратегија развоја пољопривреде, која би требало да буде предложена у наредних шест месеци.
Дулић-Марковић је навела да је један од циљева Министарства и да што пре у скупштинску процедуру уђу закон о пољопривреди, као и закони о пољопривредном земљишту, сточарству, упису у регистар пољопривредних газдинстава, о новчаним подстицајима и накнадама у пољопривреди, задругама, као и пакет закона из области ветерине, заштите биља, семенарства и расадничарства.
Она је истакла да је усвојени буџет веома охрабрујући за пољопривреду, уз напомену да је обим буџета формиран на основу програмских циљева Министарства у овој години, који се односе на унапређење производне структуре у правцу веће заступљености сточарске производње, индустријског биља, воћарства и виноградарства, стабилизовање површина под пшеницом, успостављање програма кредитирања пољопривреде, регистрацију пољопривредних произвођача, унапређење ефективности ветеринарске и фитосанитарне службе, реорганизацију пољопривредне службе ради ефикаснијег преношења знања, започињање процеса улагања бесповратних средстава у рурални развој и успостављање гарантних фондова за подршку кредитирању пољопривреде.
Министарка је навела да ће приближно 35 одсто буџета бити усмерено на подстицање производње млека, соје, шећерне репе, сунцокрета, дувана, подизање засада шљива и винограда, као и на мере за унапређење сточарства, уређење пољопривредног земљишта, генетичке ресурсе, за извозне субвенције и развој стручних пољопривредних служби.
Према њеним речима, издвајање за ветерину повећано је за четири пута, а жеља је да се кроз буџетску подршку успоставе и недостајући системи, као што су систем тржишних информација у пољопривреди, регистрација произвођача и обележавање животиња.
Она је додала да су предложени и нови подстицајни програми за производњу семена соје, основног садног материјала и хмеља, као и подстицање програма органске производње, искорењавања корова, побољшања квалитета млека, подршка прерађивачкој индустрији и другим подстицајима за рурални развој.
Министарка је навела да су у оквиру програма за директну помоћ произвођачима предвиђени регреси за гориво и ђубриво, као и средства у износу од две милијарде динара за куповину пшенице за робне резерве.
Према њеним речима, петина буџета, односно 17,9 милијарди динара, предвиђена је за успостављање система кредитирања преко гарантног фонда при Народној банци Србије, а повољни краткорочни и средњорочни кредити за набавку репроматеријала и опреме пласираће се преко пословних банака, с циљем да се смањи зависност примарних произвођача од прерађивача.
Она је навела да ће се истовремено радити и на успостављању регистра пољопривредних газдинстава и прецизирала да ће само регистровани произвођачи моћи да користе све врсте подстицајних средстава из буџета.
Дулић-Марковић је рекла да у буџету важан део представљају и субвенције за унапређење пољопривреде и рурални развој, што је први корак ка рехабилитацији и развоју економије села. Она је објаснила да је тиме предвиђена материјална помоћ унапређењу газдинстава, изградњи система наводњавања, унапређењу смештаја и гајења домаћих животиња, као и подршка за унапређење пласмана и квалитета производа, развој делатности комплементарних пољопривреди и слично.
Она је нагласила да је потребно успоставити јак аналитички сектор, како би се одлуке доносиле на основу података и трендова, због чега је најважнији задатак Министарства формирање добре базе података, на основу којих ће бити донета стратегија развоја пољопривреде, која би требало да буде предложена у наредних шест месеци.
Дулић-Марковић је навела да је један од циљева Министарства и да што пре у скупштинску процедуру уђу закон о пољопривреди, као и закони о пољопривредном земљишту, сточарству, упису у регистар пољопривредних газдинстава, о новчаним подстицајима и накнадама у пољопривреди, задругама, као и пакет закона из области ветерине, заштите биља, семенарства и расадничарства.
Она је истакла да је усвојени буџет веома охрабрујући за пољопривреду, уз напомену да је обим буџета формиран на основу програмских циљева Министарства у овој години, који се односе на унапређење производне структуре у правцу веће заступљености сточарске производње, индустријског биља, воћарства и виноградарства, стабилизовање површина под пшеницом, успостављање програма кредитирања пољопривреде, регистрацију пољопривредних произвођача, унапређење ефективности ветеринарске и фитосанитарне службе, реорганизацију пољопривредне службе ради ефикаснијег преношења знања, започињање процеса улагања бесповратних средстава у рурални развој и успостављање гарантних фондова за подршку кредитирању пољопривреде.
Министарка је навела да ће приближно 35 одсто буџета бити усмерено на подстицање производње млека, соје, шећерне репе, сунцокрета, дувана, подизање засада шљива и винограда, као и на мере за унапређење сточарства, уређење пољопривредног земљишта, генетичке ресурсе, за извозне субвенције и развој стручних пољопривредних служби.
Према њеним речима, издвајање за ветерину повећано је за четири пута, а жеља је да се кроз буџетску подршку успоставе и недостајући системи, као што су систем тржишних информација у пољопривреди, регистрација произвођача и обележавање животиња.
Она је додала да су предложени и нови подстицајни програми за производњу семена соје, основног садног материјала и хмеља, као и подстицање програма органске производње, искорењавања корова, побољшања квалитета млека, подршка прерађивачкој индустрији и другим подстицајима за рурални развој.
Министарка је навела да су у оквиру програма за директну помоћ произвођачима предвиђени регреси за гориво и ђубриво, као и средства у износу од две милијарде динара за куповину пшенице за робне резерве.
Према њеним речима, петина буџета, односно 17,9 милијарди динара, предвиђена је за успостављање система кредитирања преко гарантног фонда при Народној банци Србије, а повољни краткорочни и средњорочни кредити за набавку репроматеријала и опреме пласираће се преко пословних банака, с циљем да се смањи зависност примарних произвођача од прерађивача.
Она је навела да ће се истовремено радити и на успостављању регистра пољопривредних газдинстава и прецизирала да ће само регистровани произвођачи моћи да користе све врсте подстицајних средстава из буџета.
Дулић-Марковић је рекла да у буџету важан део представљају и субвенције за унапређење пољопривреде и рурални развој, што је први корак ка рехабилитацији и развоју економије села. Она је објаснила да је тиме предвиђена материјална помоћ унапређењу газдинстава, изградњи система наводњавања, унапређењу смештаја и гајења домаћих животиња, као и подршка за унапређење пласмана и квалитета производа, развој делатности комплементарних пољопривреди и слично.
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја