П:
О:
Читај ми
Србија за преговоре о високом степену аутономије за Космет у оквиру својих граница
Београд,
21. јун 2007.
Министар за Косово и Метохију у Влади Републике Србије Слободан Самарџић изјавио је данас да је став Србије да Косово и Метохија треба да остане унутар њених граница као јединог субјекта међународног права и као међународно признате демократске државе.
ВИДЕО: 
Самарџић је на конференцији за новинаре одржаној после седнице Владе поручио да наша земља остаје потпуно отворена и флексибилна за свако решење за Космет у овим оквирима.
Он је нагласио да Србија остаје при ставу да се може преговарати о високом степену аутономије и да би се, у случају да се преговори не ограничавају временски и да се не прејудицира статус покрајине као што је то било до сада, могло доћи до компромисног решења у једном разумном периоду.
Судбина предлога нове резолуције западних земаља о Космету већ је практично запечаћена, с обзиром на то да је амбасадор Русије у УН Виталиј Чуркин јуче одбацио такав предлог као неприхватљив, указао је Самарџић.
Министар је рекао да тај предлог не доноси ништа ново у односу на два претходна предлога, и истакао да је српска страна уверене у то да за наставак процеса преговора није потребно доносити нову резолуцију.
Истовремено, он је подсетио на то да је за Београд био неприхватљив предлог специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија, и додао да нацрт нове резолуције наводи да би тај предлог поново био у оптицају у случају да се у року од четири месеца не постигне договор између Београда и Приштине.
Самарџић је оценио да је циљ овог предлога да стави ван снаге Резолуцију 1244 и да статус Космета у оквиру Србије, у тих четири месеца, смести у државно-правно недефинисан положај како би се после тог периода донела одлука.
Основни проблем у таквој врсти преговарања јесте то да албанска страна нема никакав подстицај да преговара јер би се у случају неуспеха преговора на основу извештаја генералног секретара или специјалног представника донела одлука о ступању на снагу нове резолуције са садржајем који је идентичан са Ахтисаријевим предлогом, навео је министар.
Према његовим речима, овај предлог не представља новину ни у односу на предлог који је председник Француске Никола Саркози изнео председнику Русије Владимиру Путину, а једина разлика је у томе што је Саркозијев предлог предвиђао шест месеци за преговоре.
Такође, Самарџић је напоменуо да документ о наставку преговора о Космету који је предат Руској Федерацији садржи предлоге Београда о процедури будућих преговора са представницима привремених власти у Приштини.
Он је рекао да је овај документ предао руском амбасадору у Београду Александру Алексејеву, и објаснио да је циљ предлога био да да иницијативу руској страни и да освежи њихове идеје.
Превасходни циљ је да се, на предлог самог председника Путина, властима у Москви пруже информације о плановима Београда, како би руска страна у дипломатским контактима могла што ефикасније да заступа интересе Србије, објаснио је Самарџић.
Он је нагласио да Србија остаје при ставу да се може преговарати о високом степену аутономије и да би се, у случају да се преговори не ограничавају временски и да се не прејудицира статус покрајине као што је то било до сада, могло доћи до компромисног решења у једном разумном периоду.
Судбина предлога нове резолуције западних земаља о Космету већ је практично запечаћена, с обзиром на то да је амбасадор Русије у УН Виталиј Чуркин јуче одбацио такав предлог као неприхватљив, указао је Самарџић.
Министар је рекао да тај предлог не доноси ништа ново у односу на два претходна предлога, и истакао да је српска страна уверене у то да за наставак процеса преговора није потребно доносити нову резолуцију.
Истовремено, он је подсетио на то да је за Београд био неприхватљив предлог специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија, и додао да нацрт нове резолуције наводи да би тај предлог поново био у оптицају у случају да се у року од четири месеца не постигне договор између Београда и Приштине.
Самарџић је оценио да је циљ овог предлога да стави ван снаге Резолуцију 1244 и да статус Космета у оквиру Србије, у тих четири месеца, смести у државно-правно недефинисан положај како би се после тог периода донела одлука.
Основни проблем у таквој врсти преговарања јесте то да албанска страна нема никакав подстицај да преговара јер би се у случају неуспеха преговора на основу извештаја генералног секретара или специјалног представника донела одлука о ступању на снагу нове резолуције са садржајем који је идентичан са Ахтисаријевим предлогом, навео је министар.
Према његовим речима, овај предлог не представља новину ни у односу на предлог који је председник Француске Никола Саркози изнео председнику Русије Владимиру Путину, а једина разлика је у томе што је Саркозијев предлог предвиђао шест месеци за преговоре.
Такође, Самарџић је напоменуо да документ о наставку преговора о Космету који је предат Руској Федерацији садржи предлоге Београда о процедури будућих преговора са представницима привремених власти у Приштини.
Он је рекао да је овај документ предао руском амбасадору у Београду Александру Алексејеву, и објаснио да је циљ предлога био да да иницијативу руској страни и да освежи њихове идеје.
Превасходни циљ је да се, на предлог самог председника Путина, властима у Москви пруже информације о плановима Београда, како би руска страна у дипломатским контактима могла што ефикасније да заступа интересе Србије, објаснио је Самарџић.
Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић навео је да је на данашњој седници информисао чланове Владе о наставку преговора са ЕУ, као и о тродневним разговорима са званичницима Уније у Луксембургу, Стразбуру и Бриселу.
Ђелић је истакао да је у тим разговорима потврђено да ЕУ доследно остаје при званичном ставу да је процес решавања будућег статуса Косова и Метохије одвојен од процеса европских интеграција Србије и да коначну одлуку треба да донесе Савет безбедности УН.
Потврђено је да су наши планови приступању Унији могући, подсетио је Ђелић и прецизирао да су наши циљеви – да потпишемо Споразум о стабилизацији и придруживању до краја године и да режим визних олакшица почне да функционише од 1. јануара наредне године – потврђени и као циљеви ЕУ.
На испуњењу ових циљева мораћемо још много да радимо, као и на томе да Србија добије статус земље кандидата за улазак у ЕУ до краја 2008. године и да, паралелно са тим, добије "белу шенгенску листу", нагласио је Ђелић.
Он је указао на то да је у разговору са комесаром Европске комисије за питања унутрашњих послова и правосуђа Франком Фратинијем први пут потврђено да је Европска комисија спремна да отвори дијалог са Србијом око "беле шенгенске листе".
Према његовим речима, велико охрабрење за нашу европску агенду представља то што ће либерализација визног режима зависити само од индивидуалних могућности наше земље.
Влада је данас донела Закључак да се определе додатна средства из буџета Србије за Космет, који је у складу са нашом државном политиком, навео је Ђелић и напоменуо да се овим издвајањем не повећавају укупни расходи републичког буџета већ је реч о прецизирању намене буџетских средстава.
Ђелић је истакао да ће укупни расходи износити 5,4 милијарде динара, од чега се очекује да ће 1,4 милијарде динара бити употребљено за инфраструктурне пројекте.
Средства Националног инвестиционог плана за Космет биће у минималном износу од 2,2 милијарде динара за 2007/2008. годину, рекао је Ђелић и додао да је Влада одредила да ће министар без портфеља задужен за НИП Драган Ђилас у року од 15 дана обезбедити да сва министарства у својим разделима одреде минималну суму од 880 милиона динара за инфраструктурне пројекте у покрајини.
Потпредседник Владе је навео да ће Савет за регулаторну реформу система пензијског осигурања, на чијем је челу, разматрати систем везивања раста пензија за раст трошкова живота и делимично раст плата.
Идеја је да се део приватизационих прихода употреби за формирање државног пензијског инвестиционог фонда, објаснио је он.
Савет ће се бавити реформом постојећих пензионих фондова, напоменуо је Ђелић и најавио да ће ово тело посветити посебну пажњу оним пензионерима који имају најнижа примања и да ће за њих израдити специфичне програме помоћи.
Ђелић је изразио очекивање да ће реализација кредита Светске банке од 192,5 милиона долара, који је додељен Србији за пет пројеката, почети веома веома брзо.
Он је објаснио да је, изузев у једном случају, реч о додатним средствима за већ постојеће кредите, и подсетио на то да су то пројекти који се односе на развој Борског региона, унапређење конкурентности пољопривреде у Србији и заштиту од поплава, унапређење стања и безбедности путева, као и поправљање енергетске ситуације у школама и болницама.
Ђелић је истакао да је у тим разговорима потврђено да ЕУ доследно остаје при званичном ставу да је процес решавања будућег статуса Косова и Метохије одвојен од процеса европских интеграција Србије и да коначну одлуку треба да донесе Савет безбедности УН.
Потврђено је да су наши планови приступању Унији могући, подсетио је Ђелић и прецизирао да су наши циљеви – да потпишемо Споразум о стабилизацији и придруживању до краја године и да режим визних олакшица почне да функционише од 1. јануара наредне године – потврђени и као циљеви ЕУ.
На испуњењу ових циљева мораћемо још много да радимо, као и на томе да Србија добије статус земље кандидата за улазак у ЕУ до краја 2008. године и да, паралелно са тим, добије "белу шенгенску листу", нагласио је Ђелић.
Он је указао на то да је у разговору са комесаром Европске комисије за питања унутрашњих послова и правосуђа Франком Фратинијем први пут потврђено да је Европска комисија спремна да отвори дијалог са Србијом око "беле шенгенске листе".
Према његовим речима, велико охрабрење за нашу европску агенду представља то што ће либерализација визног режима зависити само од индивидуалних могућности наше земље.
Влада је данас донела Закључак да се определе додатна средства из буџета Србије за Космет, који је у складу са нашом државном политиком, навео је Ђелић и напоменуо да се овим издвајањем не повећавају укупни расходи републичког буџета већ је реч о прецизирању намене буџетских средстава.
Ђелић је истакао да ће укупни расходи износити 5,4 милијарде динара, од чега се очекује да ће 1,4 милијарде динара бити употребљено за инфраструктурне пројекте.
Средства Националног инвестиционог плана за Космет биће у минималном износу од 2,2 милијарде динара за 2007/2008. годину, рекао је Ђелић и додао да је Влада одредила да ће министар без портфеља задужен за НИП Драган Ђилас у року од 15 дана обезбедити да сва министарства у својим разделима одреде минималну суму од 880 милиона динара за инфраструктурне пројекте у покрајини.
Потпредседник Владе је навео да ће Савет за регулаторну реформу система пензијског осигурања, на чијем је челу, разматрати систем везивања раста пензија за раст трошкова живота и делимично раст плата.
Идеја је да се део приватизационих прихода употреби за формирање државног пензијског инвестиционог фонда, објаснио је он.
Савет ће се бавити реформом постојећих пензионих фондова, напоменуо је Ђелић и најавио да ће ово тело посветити посебну пажњу оним пензионерима који имају најнижа примања и да ће за њих израдити специфичне програме помоћи.
Ђелић је изразио очекивање да ће реализација кредита Светске банке од 192,5 милиона долара, који је додељен Србији за пет пројеката, почети веома веома брзо.
Он је објаснио да је, изузев у једном случају, реч о додатним средствима за већ постојеће кредите, и подсетио на то да су то пројекти који се односе на развој Борског региона, унапређење конкурентности пољопривреде у Србији и заштиту од поплава, унапређење стања и безбедности путева, као и поправљање енергетске ситуације у школама и болницама.
Министар трговине и услуга Предраг Бубало навео је да су данас усвојене и Информација о националној стратегији за развој спорта и Платформа за Шесто заседање Међувладиног српско-руског комитета, које ће од 21. до 23. јуна бити одржано у Београду.
Бубало је рекао да су именовани копредседници српског дела мешовитих комитета са земљама са којима имамо оваква заједничка тела, и прецизирао да ће министар за инфраструктуру Велимир Илић копредседавати мешовитим комитетима са Бугарском и Тунисом, министар рударства и енергетике Александар Поповић са Словачком и Алжиром, министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић са Турском, Кином и Индијом, а министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Слободан Милосављевић са Египтом и Мароком.
Поред мешовитог комитета са Русијом, Бубало је додао и да ће копредседавати мешовитим комитетом са Немачком, Белорусијом, Украјином и Либијом, док је министар финансија Мирко Цветковић задужен за Румунију и Кувајт, министар рада и социјалне политике Расим Љајић за Иран, а државни секретар Министарства економије и регионалног развоја Јасна Матић за Словенију, Мађарску и Чешку.
Министар је указао на то да су именовани и чланови Савета за регулаторну реформу система пензијског осигурања, као и чланови Владе у Социјално-економском савету.
На данашњој седници Влада је именовала и чланове привременог органа општине Смедеревска Паланка, и то за председника Владана Старчевића, а за чланове Светлану Козић, Љиљану Лаковић, Ненада Ристића и Милана Бркића.
Бубало је рекао да су именовани копредседници српског дела мешовитих комитета са земљама са којима имамо оваква заједничка тела, и прецизирао да ће министар за инфраструктуру Велимир Илић копредседавати мешовитим комитетима са Бугарском и Тунисом, министар рударства и енергетике Александар Поповић са Словачком и Алжиром, министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић са Турском, Кином и Индијом, а министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Слободан Милосављевић са Египтом и Мароком.
Поред мешовитог комитета са Русијом, Бубало је додао и да ће копредседавати мешовитим комитетом са Немачком, Белорусијом, Украјином и Либијом, док је министар финансија Мирко Цветковић задужен за Румунију и Кувајт, министар рада и социјалне политике Расим Љајић за Иран, а државни секретар Министарства економије и регионалног развоја Јасна Матић за Словенију, Мађарску и Чешку.
Министар је указао на то да су именовани и чланови Савета за регулаторну реформу система пензијског осигурања, као и чланови Владе у Социјално-економском савету.
На данашњој седници Влада је именовала и чланове привременог органа општине Смедеревска Паланка, и то за председника Владана Старчевића, а за чланове Светлану Козић, Љиљану Лаковић, Ненада Ристића и Милана Бркића.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања