П:
О:
Читај ми
У борби против наркоманије Србији потребна дугорочна стратегија
Београд,
25. јун 2007.
Државни секретар Министарства здравља Владе Републике Србије Невена Карановић изјавила је данас да у Србији не постоје тачни подаци о зависницима од дроге, али се претпоставља да се тај број креће између 30 и 100 хиљада.
Аутор:
Фонет
Карановић је на конференцији за новинаре одржаној у Старом двору, поводом 26. јуна, Међународног дана за борбу против злоупотребе дрога, упозорила на то да се према подацима из градова у којима постоје регионални центри за лечење зависника више од 70 одсто пацијената јавља због зависности од опијата, од којих 65 одсто чине интравенски овисници.
Према њеним речима, последњих година међу интравенским овисницима уочен је пад броја заражених ХИВ вирусом, али је истовремено значајно повећано оболевање од хепатитиса Ц, који је регистрован код 38 до 60 одсто зависника.
Одговор заједнице на проблем дроге до сада није био стратешки конципиран на нивоу државе и из тих разлога је крајем 2004. године Влада Србије формирала Комисију за превенцију злоупотребе психоактивних супстанци, чији је основни задатак била израда прве стратегије за борбу против дроге у Србији од 2008. до 2012. године, подсетила је Карановић.
Она је додала да је предлог ове стратегије спреман за усвајање у Влади Србије, а Министарство здравља упоредо ради на изради акционог плана за 2008. годину којим ће бити дефинисани приоритети и одређена потребна финансијска средства из буџета.
Заменик градоначелника Београда Радмила Хрустановић указала је на то да је Србији у борби против наркоманије потребна дугорочна стратегија, и истакла да постоје бројне кампање против злоупотребе опојних супстанци, али су оне ограниченог трајања и домета.
Хрустановић је објаснила да је зависност од опијата друштвени проблем у чијем решавању, поред здравствених установа, треба да учествују породице, школа, невладине организације и друге друштвене институције јер се наркоман не постаје изненада, већ постепено.
У том смислу важно је реаговати на прве знаке злоупотребе, али и указати на то да је превенција боље и много јефтиније решење од терапије, напоменула је она.
Директор Завода за болести зависности Јасна Дараган навела је да се, иако нема прецизних података о броју оболелих, на основу појединачних пријава новооткривених случајева, којих је 1997. године било 287, а 2006. године 774, може формирати приближна слика о њиховом броју и структури.
Дараган је нагласила да је забележено померање старосне границе наниже, при чему је најмлађи регистровани зависник имао 16 година, а најстарији 57 година.
Према подацима Градског завода за јавно здравље, у Београду је крајем прошле године званично регистровано 5.618 наркомана, што значи да на сваких хиљаду становника живе три до четири наркомана.
У односу на укупан број житеља општине, највише их има у Лазаревцу (10,2 одсто), на Звездари (6,5), Савском венцу (6,4) и Палилули (6,2 одсто).
Општи циљ стратегије за борбу против дроге у Србији је унапређење и очување здравља становништва смањењем коришћења дрога и штетних последица по здравље појединца и друштва проузрокованих злоупотребом дрога.
Поводом Дана борбе против наркоманије сутра ће од 11 до 14 часова бити постављен штанд у Кнез Михаиловој улици, где ће се делити пропагандни материјал који је првенствено намењен родитељима.
У исто време, у Студентском културном центру биће организовано и бесплатно саветовалиште за родитеље, где ће бити дељени тестови за детекцију на присуство дроге у простору и приручник за родитеље, док ће током наредне недеље у Заводу за болести зависности сви заинтересовани моћи да обаве бесплатно тестирање на дрогу.
Обележавање Међународног дана за борбу против злоупотреба дрога организују Министарство здравља, Град Београд – Секретаријат за здравље, Градски одбор за превенцију дрога, Завод за болести зависности, Канцеларија УН за наркотике и криминал, Светска здравствена организација и Национална мрежа НВО за борбу против дрога.
Према њеним речима, последњих година међу интравенским овисницима уочен је пад броја заражених ХИВ вирусом, али је истовремено значајно повећано оболевање од хепатитиса Ц, који је регистрован код 38 до 60 одсто зависника.
Одговор заједнице на проблем дроге до сада није био стратешки конципиран на нивоу државе и из тих разлога је крајем 2004. године Влада Србије формирала Комисију за превенцију злоупотребе психоактивних супстанци, чији је основни задатак била израда прве стратегије за борбу против дроге у Србији од 2008. до 2012. године, подсетила је Карановић.
Она је додала да је предлог ове стратегије спреман за усвајање у Влади Србије, а Министарство здравља упоредо ради на изради акционог плана за 2008. годину којим ће бити дефинисани приоритети и одређена потребна финансијска средства из буџета.
Заменик градоначелника Београда Радмила Хрустановић указала је на то да је Србији у борби против наркоманије потребна дугорочна стратегија, и истакла да постоје бројне кампање против злоупотребе опојних супстанци, али су оне ограниченог трајања и домета.
Хрустановић је објаснила да је зависност од опијата друштвени проблем у чијем решавању, поред здравствених установа, треба да учествују породице, школа, невладине организације и друге друштвене институције јер се наркоман не постаје изненада, већ постепено.
У том смислу важно је реаговати на прве знаке злоупотребе, али и указати на то да је превенција боље и много јефтиније решење од терапије, напоменула је она.
Директор Завода за болести зависности Јасна Дараган навела је да се, иако нема прецизних података о броју оболелих, на основу појединачних пријава новооткривених случајева, којих је 1997. године било 287, а 2006. године 774, може формирати приближна слика о њиховом броју и структури.
Дараган је нагласила да је забележено померање старосне границе наниже, при чему је најмлађи регистровани зависник имао 16 година, а најстарији 57 година.
Према подацима Градског завода за јавно здравље, у Београду је крајем прошле године званично регистровано 5.618 наркомана, што значи да на сваких хиљаду становника живе три до четири наркомана.
У односу на укупан број житеља општине, највише их има у Лазаревцу (10,2 одсто), на Звездари (6,5), Савском венцу (6,4) и Палилули (6,2 одсто).
Општи циљ стратегије за борбу против дроге у Србији је унапређење и очување здравља становништва смањењем коришћења дрога и штетних последица по здравље појединца и друштва проузрокованих злоупотребом дрога.
Поводом Дана борбе против наркоманије сутра ће од 11 до 14 часова бити постављен штанд у Кнез Михаиловој улици, где ће се делити пропагандни материјал који је првенствено намењен родитељима.
У исто време, у Студентском културном центру биће организовано и бесплатно саветовалиште за родитеље, где ће бити дељени тестови за детекцију на присуство дроге у простору и приручник за родитеље, док ће током наредне недеље у Заводу за болести зависности сви заинтересовани моћи да обаве бесплатно тестирање на дрогу.
Обележавање Међународног дана за борбу против злоупотреба дрога организују Министарство здравља, Град Београд – Секретаријат за здравље, Градски одбор за превенцију дрога, Завод за болести зависности, Канцеларија УН за наркотике и криминал, Светска здравствена организација и Национална мрежа НВО за борбу против дрога.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања