П:
О:
Читај ми
Пољопривреда Србије може бити европска и пре уласка наше земље у ЕУ
Београд,
25. јун 2007.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије Слободан Милосављевић оценио је данас да пољопривреда Србије има предуслов да постане европска и пре уласка наше земље у Европску унију.
Милосављевић је на седници Одбора за пољопривреду Скупштине Србије истакао да Министарство на чијем је челу намерава да постојећу стратегију руралог развоја, која је написана 2004. године али никада није усвојена у парламенту, учини националном.
Министар је нагласио да је општинама остављен рок до краја јула да своје предлоге и сугестије који би побољшали постојећу стратегију доставе Министарству, док би парламент о том тексту могао да се изјашњава у новембру.
Сигуран сам у то да ако аграр крене напред, и Србија има шансе да се брже развија, указао је Милосављевић и додао да ће из ове стратегије произаћи многи закони значајни за пољопривреду.
Према његовим речима, у Србији постоји нешто више од 286.000 регистрованих индивидуалних пољопривредних газдинстава која ће добити по 100 евра по хектару обрадиве површине.
Министарство ће, да би се спречила тајкунизација, давање тог новца ограничити на максимум 200 хектара по домаћинству, објаснио је Милосављевић и прецизирао да је за то потребно приближно шест милијарди динара, за шта ће средства бити обезбеђена.
Он је нагласио да ће Министарство радити на закону о безбедности хране како би она била конкурентна на европском тржишту, као и на закону о добробити животиња, о пољопривреди, вину, ракији, етанолу, али и изменама неких важећих аката, међу којима је и Закон о ветеринарству због приватизације ветеринарске службе, која је требало да буде завршена до краја прошле године, а налази се на нултој тачки.
Као један од начина за развој села, министар је најавио и „идентификовање модела српског села за 21. век".
Он је објаснио да ће пет села у Србији, по два у Војводини и централној Србији и једно у Рашкој области, бити експериментална места у којима ће бављење пољопривредом бити високо професионално.
Милосављевић је потврдио да ће бити настављене све субвенције као и прошле године, као и кредитирање 16.000 произвођача којима ће бити обезбеђени повољни једногодишњи кредити.
Он је напоменуо да ће ове године приноси жита бити врло добри и прецизирао да су највећи приноси у Срему и да тренутно износе четири и по тоне по хектару, а да се очекује укупан принос од 1,8 милиона тона жита.
Одбор за пољопривреду размотрио је и информацију о штети коју је проузроковао град током ове године и Влади Србије упутио предлог да издвоји средства за противградне ракете, којих нема довољно.
Министар је нагласио да је општинама остављен рок до краја јула да своје предлоге и сугестије који би побољшали постојећу стратегију доставе Министарству, док би парламент о том тексту могао да се изјашњава у новембру.
Сигуран сам у то да ако аграр крене напред, и Србија има шансе да се брже развија, указао је Милосављевић и додао да ће из ове стратегије произаћи многи закони значајни за пољопривреду.
Према његовим речима, у Србији постоји нешто више од 286.000 регистрованих индивидуалних пољопривредних газдинстава која ће добити по 100 евра по хектару обрадиве површине.
Министарство ће, да би се спречила тајкунизација, давање тог новца ограничити на максимум 200 хектара по домаћинству, објаснио је Милосављевић и прецизирао да је за то потребно приближно шест милијарди динара, за шта ће средства бити обезбеђена.
Он је нагласио да ће Министарство радити на закону о безбедности хране како би она била конкурентна на европском тржишту, као и на закону о добробити животиња, о пољопривреди, вину, ракији, етанолу, али и изменама неких важећих аката, међу којима је и Закон о ветеринарству због приватизације ветеринарске службе, која је требало да буде завршена до краја прошле године, а налази се на нултој тачки.
Као један од начина за развој села, министар је најавио и „идентификовање модела српског села за 21. век".
Он је објаснио да ће пет села у Србији, по два у Војводини и централној Србији и једно у Рашкој области, бити експериментална места у којима ће бављење пољопривредом бити високо професионално.
Милосављевић је потврдио да ће бити настављене све субвенције као и прошле године, као и кредитирање 16.000 произвођача којима ће бити обезбеђени повољни једногодишњи кредити.
Он је напоменуо да ће ове године приноси жита бити врло добри и прецизирао да су највећи приноси у Срему и да тренутно износе четири и по тоне по хектару, а да се очекује укупан принос од 1,8 милиона тона жита.
Одбор за пољопривреду размотрио је и информацију о штети коју је проузроковао град током ове године и Влади Србије упутио предлог да издвоји средства за противградне ракете, којих нема довољно.
-
Београд, 29. јул 2024.Преко еПисарнице држава доступна грађанима 24 часа дневно
-
Београд, 28. јул 2024.Обележена 110-годишњица почетка Првог светског рата
-
Суботица, 28. јул 2024.У Суботици отворен летњи камп за децу из дијаспоре и региона
-
Београд, 28. јул 2024.Мацура отворила Малозворничку регату на Зворничком језеру
-
Београд/Дрвар, 27. јул 2024.Стварање бољих услова за опстанак српског народа ван граница...
-
Топола, 27. јул 2024.У Тополи отворен тематски летњи камп за младе из региона и...
-
Београд/Париз, 27. јул 2024.Отворена „Српска кућа“ у Паризу
-
Смедеревска Паланка, 27. јул 2024.Економски снажна породица гарант будућности Србије
-
Београд/Требиње, 27. јул 2024.Размена искустава у циљу боље подршке и заштите жртава насиља
-
Београд/Баку, 26. јул 2024.Проширење сарадње са Азербејџаном у области културе