Потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да је Србија од Међународног монетарног фонда (ММФ) добила позитивне оцене реформи и реформске политике коју спроводи.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да је Србија од Међународног монетарног фонда (ММФ) добила позитивне оцене реформи и реформске политике коју спроводи.
Мали је, гостујући у Јутарњем дневнику Радио-телевизије Србије, навео да је ова оцена ММФ-а добијена након двонедељних анализа свих аспеката наше економије, резултата и планова које имамо.
Он је навео да рат у Украјини има велике последице на економију читавог света, али да наша и даље расте и, према оцени ММФ-а, отпорнија је на кризу чак и од већих економија.
Потпредседник Владе је прецизирао да је БДП Србије прошле године забележио раст од 2,3 одсто, и да је у години пре тога, не рачунајући Ирску, српска економија била најбрже растућа економија Европе.
То показује резултат од 60 милијарди евра БДП-а, док је 2012. године он износио 33 милијарде евра, навео је Мали и додао да је овај параметар двоструко повећан упркос спроведеној фискалној консолидацији, кризи и светским проблемима.
Према његовим речима, ММФ је похвалио удео јавног дуга Србије у БДП-у од 51,5 одсто, што је далеко испод Мастрихтске границе од 60 одсто, при чему је просек јавног дуга земаља Европске уније приближно 95 одсто БДП-а.
Мали је, говорећи о тренду раста запослености, указао на то да у овом тренутку има 436.000 запослених више у односу на 2012. годину, као и да је незапосленост од 9,4 одсто рекордно ниска.
Поред овога, како је истакао, за укупан економски развој важне су инвестиције, а и ту Србија бележи рекордне резултате, па је прошле године постигнут ниво од 4,4 милијарде евра страних инвестиција, 3,9 милијарди у години пре ње, као и 3,8 милијарди евра у 2020. години.
Потредседник Владе је истакао да охрабрују и економски резултати за први квартал ове године, прецизиравши да је уместо планираног дефицита од 74,9 милијарди, остварен дефицит од 26,8 милијарди.
Он је, такође, најавио да ће до краја маја бити завршена анализа енергетског сектора, тако да ће се знати колике су тачно инвестиције неопходне и где, напоменувши да је ЕПС свакако најважнији део енергетског сектора и да је циљ да се на прави начин реше сви проблеми и да тај систем буде бољи.
То су милијарде које треба да уложимо да бисмо били још ефикаснији, навео је Мали и нагласио да нема говора о приватизацији ЕПС-а, већ да је неопходно да се кроз трансформацију тог предузећа реформише читав енергетски сектор да бисмо имали стабилно снабдевање енергентима.