Програм заштите може да траје пре кривичног поступка и за време његовог трајања, као и после правоснажности пресуде, уколико се процени да је то неопходно.
Мере програма заштите су физичка заштита лица и имовине, што већ постоји, промена пребивалишта или измештање у другу заводску установу, прикривање идентитета и података о власништву и, као најозбиљнија мера, промена идентитета, што подразумева промену личних података и у јавним регистрима. Бјелица је објаснио да ове мере могу да се комбинују у зависности од степена угрожености лица и истакао да све ове мере представљају значајан допринос борби против организованог криминала.
Он је навео да је у нацрту овог закона предвиђена могућност да све земље југоисточне Европе потпишу споразум којим би лицима која су укључена у програм заштите била омогућена и најозбиљнија мера заштите – пресељење. То је потребно јер су земље мале, па се поставља питање да ли би лице, уколико би променило идентитет и преселило се унутар своје земље, заиста и било заштићено.
Заменик министра правде истакао је да је овај значајан законски текст урађен у сарадњи са ОЕБС-ом и Амбасадом Сједињених Америчких Држава, да су коришћена искуства стручњака из Хашког трибунала, као и да је урађена упоредна анализа оваквих закона из 13 земаља.
Он је додао и да ће сви детаљи овог нацрта закона бити представљени јавности на посебној конференцији за новинаре која ће, заједно са представницима ОЕБС-а, бити одржана 6. јула ове године.
Министар правде Зоран Стојковић оценио је на данашњој конференцији за новинаре да је приликом његовог ступања на дужност затечено стање било поражавајуће, као и да је независност судства била доведена у сумњу, као и само његово функционисање. Због тога је, истакао је Стојковић, Министарство правде за првих сто дана рада донело сет закона, који су правосуђу омогућили несметан рад и
независност.
Сумирајући затечено стање, министар је закључио да је дошло до потпуног застоја, чак и назадовања процеса реформи у правосуђу, да нису испуњене међународне обавезе, да је постојала опасност да настане правни вакуум и да правосуђе практички престане да функционише, а затечен је и изузетно лош материјални положај судског особља.
Министар је истакао да је у циљу превазилажења такве ситуације, поред донетих закона, Министарство формирало Комисију за реформу правосуђа, која је потом оформила осам радних група за конкретне законске пројекте, уз напомену да је њихов рад на сету закона при крају.
Осим Нацрта кривичног законика и Нацрта закона о програму заштите учесника у кривичном поступку, у групи законских решења чија се израда приводи крају налази се и Нацрт закона о парничном поступку, који ће довести до тога да ти поступци знатно краће трају, него што је то сада случај, као и нацрти закона о извршном поступку, о малолетним учиниоцима кривичних дела, о извршењу кривичних санкција, о условима обављања послова вештачења, о националном ДНК регистру, као и нацрт закона о јавном бележништву.
Радна група за прекршајни поступак донела је и Стратегију реформе прекршајног законодавства и промене положаја судије за прекшаје, по чијем ће усвајању уследити израда потпуно новог закона о прекршајима, који ће бити усклађен са правним стандардима Европске уније. Иначе, ова радна група је претходно урадила измене и допуне овог закона, који је усвојен у Скупштини Србије.
Министар Стојковић истакао је да ће сви ови нацрти закона до јесени, када се очекује њихов улазак у скупштинску процедуру, бити на јавној расправи, тако да ће заинтересовани моћи да дају своје предлоге и критике на предложена решења. Он је додао да су у изради тих закона учествовали и представници адвоката, а значајну материјалну и стручну помоћ дала је и Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).
Преузмите документ: