Преносимо у целини обраћање првог потпредседника Владе.

„Будући лидери,

Даме и господо,

Велика ми је част да вам пожелим добродошлицу и поздравим вашу одлуку да, у оквиру свог студијског путовања, посетите Србију. За мене је увек посебно задовољство када се обраћам студентима Факултета политичких наука Сајенс По.

Полазећи од чињенице да похађате студије политикологије и међународних односа на реномираној образовној институцији каква је Факултет Сајенс По, уверен сам да сте на правом путу. Баш јуче сам боравио у билатералној посети Паризу, где сам се сусрео са министарком спољних послова Француске Катрин Колоном, која је, баш као и ја, завршила Факултет политичких наука.

Као што је београдски ФПН изнедрио бројне министре и државнике, тако је учинио и  Сајенс По. Стога дубоко верујем да је баш међу вама неки нови лидер који ће нас водити у светлију и бољу будућност.

Имајући у виду да је у фокусу вашег истраживања – централна, источна и југоисточна Европа, сматрам да би било вишеструко корисно да вас ближе упознам са спољнополитичким приоритетима Србије. Надам се да ће моје данашње излагање допринети бољем разумевању улоге и интереса Србије не само у региону, већ и у ширим глобалним оквирима.

Као несумњиво најважнији приоритет Србије у њеном целокупном деловању издвојио бих очување суверенитета и територијалног интегритета земље. Свесни сте да са оружаним сукобом у Украјини све чешће чујемо апеле на доследно поштовање Повеље Уједињених нација, нарочито у делу који се односи на територијални интегритет и суверенитет држава чланица УН.

Нажалост, ови апели нису били тако гласни у времену када је једностраним проглашавањем независности тзв. Косова 2008. године направљен опасан преседан.

Преседан који се базирао на произвољним и слободним тумачењима међународног права и права на самоопредељење. Ви, као политиколози, свесни сте да лицемерје није валидан аргумент у политици, али са отварањем ове Пандорине кутије међународна заједница је готово сигурно пропустила прилику да можда предупреди данашња дешавања.  

Србија је посвећена проналаску компромисног и одрживог решења за питање своје јужне покрајине кроз механизам дијалога Београда и Приштине под покровитељством Европске уније. Нажалост и упркос одређеним помацима у дијалогу, присуствујемо тренду пораста једностраних потеза Приштине, повишених тензија и укупне атмосфере неповерења.

Самим тим је безбедносна ситуација на Косову и Метохији осетљива и захтева присуство међународних мисија, попут КФОР, УНМИК, ЕУЛЕКС у складу са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244. Међународно присуство у нашој јужној покрајини је једини гарант очувања безбедности српског и другог неалбанског живља.

У прилог нестабилној безбедносној ситуацији говори и пораст етнички мотивисаних инцидената на КиМ који истовремено онемогућавају повратак избеглих и расељених лица. Истичем да је након мартовског погрома и прогона Срба и других неалбанаца преко 200.000 људи напустило своја огњишта, а да се мање од два одсто људи вратило.

У питању је најмањи проценат повратника у постконфликтним подручјима у свету, што је потпуно поражавајуће.  Како бих вам сликовито описао тренутну ситуацију, истакао бих да је у Призрену, у којем сам рођен и за који ми је данас неопходна дозвола да га посетим, живело више од 20.000 Срба, а данас их има свега двадесетак.

Упркос свему, спремни смо да, заједно са европским партнерима, наставимо рад на предлогу ЕУ о нормализацији односа са Приштином, а кључно у том процесу јесте формирање Заједнице српских општина, на шта се Приштина обавезала још 2013. године потписивањем Бриселског споразума.

Свесни сте да је Србији, након пуних десет година оклевања у формирању Заједнице српских општина, веома тешко да поверује у посвећеност друге стране нечему што би требало да буде заједнички циљ, а то је  - мир и стабилност овог дела Европе.

Један од стратешких и спољнополитичких циљева Србије јесте чланство у ЕУ. Одговорно тврдимо да је наш регион, регион Западног Балкана, недостајући део европске политичке слагалице и да мировни пројекат каквим је Европска унија изворно замишљена након Другог светског рата не може бити завршен без пуне интеграције.

Политици проширења, као једном од главних механизама наступа Европске уније у нашем региону, потребна је одређена ревитализација, како би процес почео да адекватно вреднује реформске напоре. У конкретном случају Србије то би значило отварање нових кластера. Чињеница је да је ЕУ наш најзначајнији економски и политички партнер, са којим остварујемо преко 60 одсто укупне робне размене, односно три петине страних инвестиција у Србији потиче управо из земаља чланица ЕУ.

Томе треба придодати и 10 одсто робне размене са земљама Западног Балкана. Међутим, унутар Европске уније се могу чути све гласнији захтеви за унутрашњом прекомпозицијом, али наш став је да би такав процес морао бити паралелан са проширењем.

Не морам да вас подсећам на то да је од Самита Европске уније и Западног Балкана и такозваног солунског обећања прошло такође десет година, а да данас нисмо у прилици да саопштимо оквирни датум када би до пуноправног чланства могло доћи. Свакако то не утиче на реформске напоре Србије и нашу посвећеност да постанемо следећа пуноправна чланица Европске уније.

Континуирано унапређење добросуседске политике је још један од наших приоритета. Србија је опредељена да у односима са суседима промовише „позитивну агенду” - оријентисану ка будућности, где би се тежиште сарадње уместо на разлике ставило на развој економских и других видова узајамно корисних повезивања. Оцењујемо да би то могло да допринесе стварању повољније укупне климе у региону, а тиме и да олакша решавање нагомиланих наслеђених питања.

Желео бих да скренем пажњу на присутне регионалне иницијативе, а нарочито Берлински процес и Отворени Балкан. Берлински процес, који је настао на иницијативу Немачке 2014. године, са циљем обележавања стогодишњице од почетка Првог светског рата, израстао је у једну озбиљну регионалну форму сарадње.

Истовремено, иницијатива Отворени Балкан, коју заједнички остварују Србија, Албанија и Северна Македонија, фокусира се на теме и области од заједничког интереса – поспешивање економске сарадње, процеса евроинтеграције и инфраструктурног повезивања.

Све то значајно доприноси унапређењу целокупног имиџа региона као зоне просперитета и сарадње, а тиме и као атрактивне инвестиционе дестинације. Отворени Балкан има за циљ да обезбеди слободно кретање људи, робе, капитала и услуга, што су заправо принципи на којима функционише ЕУ, и тиме заправо желимо да допринесемо убрзању процеса интеграција.

Осим балансиране и разноврсне сарадње са великим силама попут САД, Руске Федерације и НР Кине, у интересу Републике Србије је да развија што је могуће боље билатералне односе са најразвијенијим земљама у Европи, Немачком, Уједињеним Краљевством, Шпанијом, Француском, Аустријом и другим европским државама, али и са земљама Азије, Африке и Латинске Америке.

Протекли период обележио је интензиван политички дијалог са највећим бројем европских земаља, а са некима од њих, као што су Немачка и Француска, односи су веома интензивни на свим нивоима. Управо ове две државе су неки од најзначајнијих спољнотрговинских партнера Србије у свету и једни од најважнијих инвеститора, о чему сведочи и континуирани раст обима спољнотрговинске размене.

Са поносом могу да констатујем да Србију и Француску везују историјско пријатељство, као и срдачне и дубоке везе два народа. Јуче сам био у посети Паризу, где сам имао изузетан састанак са министарком за Европу и спољне послове Катрин Колоном, када смо још једном потврдили  наше одличне односе и стратешко партнерство установљено Споразумом о стратешком партнерству и сарадњи из 2011. године.

Интензитет и динамика политичког дијалога су на високом нивоу, што је посебна вредност, будући да управо сусрети на високом и највишем нивоу подстичу развој и оснаживање веза у свим другим областима, као и сарадњу других субјеката и институција две земље.

Желео бих да нагласим и да у Републици Србији постоји истинска воља за промоцијом француског језика, као и за сарадњом са Међународном организацијом Франкофоније. Посвећени смо вредностима ове организације – унапређењу мира, демократије, људских права, међукултурне сарадње и дијалога и солидарности, како на глобалном тако и на регионалном нивоу. Наш циљ је да у скорој будућности добијемо статус пуноправног члана Међународне организације Франкофоније.

Своју посвећеност јачању односа са Африком, Србија је симболично изразила званичним одређивањем 25. маја као „Дана пријатељства са народима Африке”, који се обележава сваке године. Србија жели да те везе обнови и ојача и предузима конкретне кораке за продубљивање свеукупних односа са земљама Африке и Блиског истока, уз подизање међусобног разумевања и сарадње, посебно у економској области.

Истовремено, посвећени смо унапређењу односа са кључним регионалним организацијама као што су Афричка унија, где Србија има статус посматрача, и Арапском лигом. С пажњом пратимо ситуацију на Блиском истоку, градећи партнерске односе са свим земљама тог региона, не сврставајући се ни на једну страну у актуелним сукобима и неспоразумима који тај регион оптерећују. Интензивирамо, такође, наше билатералне односе са земљама Латинске Америке и Далеког истока.

Веома ме радује то што смо знатно ојачали односе са земљама које припадају Покрету несврстаних, чији је један од оснивача била тадашња Југославија, 1961. године. Већ је постала традиција да се у Београду обележавају значајне годишњице од оснивања овога важнога покрета, који је помогао процесу деколонизације и несврстаности бројних земаља. Тако смо, овде у Београду, обележили 50 и 60-годишњицу оснивања Покрета, у присуству бројних делегација на највишем нивоу.

Скренуо бих пажњу на то да, иако је Србија војно неутрална, то нас не спречава да остварујемо сарадњу са војним савезима, као што је НАТО. На основама војне неутралности, а у интересу регионалне, европске и глобалне стабилности, унапређујемо сарадњу са Алијансом, пре свега кроз Партнерство за мир, као и кроз учешће у бројним пројектима и програмима из различитих области, науке, цивилне заштите, ванредних ситуација, као и спровођења Резолуције СБ УН 1325, с циљем јачања родне равноправности.

Својим учешћем у мировним мисијама и операцијама УН и ЕУ, Србија дели одговорност са другим земљама и доприноси стабилизацији глобалних прилика и светском миру. Тренутно учествујемо у три мултинационалне операције ЕУ (две у Сомалији и једна у Централноафричкој Републици, док је у припреми учешће у операцији ЕУ у Мозамбику) и четири мировне мисије УН (Кипар, Либан, Блиски исток и ЦАР).

С поносом бих нагласио да је Република Србија већ дуже време трећи највећи контрибутор у Европи и први контрибутор у региону ЈИЕ у односу на број становника, са високим процентом учешћа жена (12 одсто). Такође, Србија је прва држава у региону која је ускладила своје националне стратешке документе о безбедности и одбрани са Глобалном стратегијом ЕУ.

Глобални безбедносни изазови, у које међу првима и тренутно најактуелнијим спада енергетска безбедност, неодвојиви су део националне безбедности и један од водећих предуслова за наставак економског развоја.

Из тог разлога, Србија је заинтересована за диверзификацију извора снабдевања, додатна улагања у енергетску инфраструктуру, као и бржи и ефикаснији развој капацитета заснованих на обновљивим изворима снабдевања. Након избијања сукоба у Украјини, овај процес је добио још више на значају, будући да је тренутно Србија високо зависна од руског гаса. Настојимо да направимо својеврсни енергетски микс и да у будућности диверзификујемо снабдеваче како бисмо осигурали стабилно снабдевање енергентима.

Драги студенти,

У свету, који се суочава са озбиљним изазовима, Република Србија ће се увек залагати за очување мира, стабилности и економског просперитета читавог Балкана, руководећи се при том легитимним националним интересима у остваривању својих спољнополитичких циљева.

Свесни смо чињенице да су на овим просторима, који су одувек били поприште интереса великих сила и геополитичких кретања, компромис и флексибилност неопходни у борби са бројним изазовима, како на регионалном, тако и на глобалном плану.

У том смислу, залажемо се за превазилажење негативног наслеђа прошлости и изградњу заједничке будућности, засноване на принципима узајамног уважавања и поштовања. 

На крају, желео бих да вам поручим да је веома важно да вас кроз живот воде узвишени, племенити и хумани циљеви. То је једини исправан начин да као млади, образовани људи, у оквиру својих будућих професија допринесете очувању универзалних вредности, а самим тим и изградњи лепшег, праведнијег и безбеднијег света.

Искрено се надам да ћете понети лепе успомене из Србије, због којих ћете пожелети да је поново посетите и боље упознате”, рекао је Дачић.