П:
О:
Читај ми
Наумов у посети манастиру Гомирје
Београд,
6. јул 2007.
Министар вера у Влади Републике Србије Радомир Наумов присуствоваће, на позив епископа горњокарловачког Герасима, традиционалном Ивањданском манастирском слављу и обележавању 350-годишњице тапија које је Беч издао Србима на купљено земљиште у околини Гомирја у суботу, 7. јула.
У саопштењу се наводи да се Горњокарловачка епархија налази у Републици Хрватској и обухвата просторе Баније, Кордуна, Лике и Крбаве, Горског Котара, северне Хрватске и Истре, које Срби насељавају од 15. века, а нарочито првих деценија 16. века.
У 16. веку духовни надзор над православним Србима овог подручја врше дабробосански митрополити. Седиште ове митрополије је извесно време било у манастиру Рмњу, на босанско-далматинско-личкој тромеђи. Када су крајем 17. века ослобођени делови Лике, Баније и Крбаве, који су до тада били под турском влашћу, основана је за ове крајеве 1695. године посебна Карловачко-зринопољска епархија.
Први архијереј ове епархије био је избегли дабробосански митрополит Атанасије Љубојевић (1696–1712). Данас Горњокарловачку епархију сачињава пет архијериских намесништава – глинско, карловачко, костајничко-дворско, личко и плашчанско.
Гомирје у Горском Котару насељено је Србима после пада утврђеног града Клиса у Далмацији 1596. године. Након продирања Турака у ово подручје, у 16. веку, крај око Гомирја је потпуно опустео. Посредством посебних делегата, Срби из Далмације тражили су дозволу за пресељење од надвојводе Фердинанда у Грацу и том приликом су насељени Гомирје, Врбовско и Српске Моравице. Како су то били поседи Франкопана, а досељеници нису нипошто хтели кметски однос према господарима, настали сукоб са Франкопанима решен је компромисом – исплаћено им је земљиште у року од четири године, закључно са 1657, за 15.000 форинти.
Манастир Гомирје рађао се заједно са формирањем првих српских насеља у Гомирју, Врбовском и Моравицама. Према записима из 1772. године, манастир су основали и подигли тројица монаха из манастира Крка 1600. године. Данашњи храм подигнут је 1719. године.
У Другом светском рату манастир је пострадао, монаси су побијени, храм и конаци манастира запаљени, да би поново био обновљен 1962. године.
Након трагичних година грађанског рата, од 1991. до 1995. године, манастир је са својих шест монахиња и духовником остао једини центар православних Срба у Хрватској, док су остали манастири опустели.
У 16. веку духовни надзор над православним Србима овог подручја врше дабробосански митрополити. Седиште ове митрополије је извесно време било у манастиру Рмњу, на босанско-далматинско-личкој тромеђи. Када су крајем 17. века ослобођени делови Лике, Баније и Крбаве, који су до тада били под турском влашћу, основана је за ове крајеве 1695. године посебна Карловачко-зринопољска епархија.
Први архијереј ове епархије био је избегли дабробосански митрополит Атанасије Љубојевић (1696–1712). Данас Горњокарловачку епархију сачињава пет архијериских намесништава – глинско, карловачко, костајничко-дворско, личко и плашчанско.
Гомирје у Горском Котару насељено је Србима после пада утврђеног града Клиса у Далмацији 1596. године. Након продирања Турака у ово подручје, у 16. веку, крај око Гомирја је потпуно опустео. Посредством посебних делегата, Срби из Далмације тражили су дозволу за пресељење од надвојводе Фердинанда у Грацу и том приликом су насељени Гомирје, Врбовско и Српске Моравице. Како су то били поседи Франкопана, а досељеници нису нипошто хтели кметски однос према господарима, настали сукоб са Франкопанима решен је компромисом – исплаћено им је земљиште у року од четири године, закључно са 1657, за 15.000 форинти.
Манастир Гомирје рађао се заједно са формирањем првих српских насеља у Гомирју, Врбовском и Моравицама. Према записима из 1772. године, манастир су основали и подигли тројица монаха из манастира Крка 1600. године. Данашњи храм подигнут је 1719. године.
У Другом светском рату манастир је пострадао, монаси су побијени, храм и конаци манастира запаљени, да би поново био обновљен 1962. године.
Након трагичних година грађанског рата, од 1991. до 1995. године, манастир је са својих шест монахиња и духовником остао једини центар православних Срба у Хрватској, док су остали манастири опустели.
-
Београд, 18. јул 2024.Наставак улагања у културу кроз програм „Градови у фокусу“
-
Београд, 17. јул 2024.Књижевна награда „Новица Тадић“ припала Тамари Радевић
-
Београд, 15. јул 2024.Народни музеј и Музеј РС заједно обележавају 180-годишњицу рођења...
-
Београд, 15. јул 2024.Квалитетније и садржајније функционисање српског културног...
-
Ћупријa, 8. јул 2024.Селаковић примио Повељу за изузетан допринос културном развоју...
-
Београд, 28. јун 2024.Отворен седми међународни „Равно село“ филм фестивал
-
Београд, 25. јун 2024.Реновирање два објекта у Београду од изузетног значаја за...
-
Ужице, 24. јун 2024.Нови парохијски дом место нових културних дешавања у Ужицу
-
Лозница, 16. јун 2024.Селаковић на свечаној академији поводом Дана града Лознице
-
Београд, 16. јун 2024.Рогановић пожелео срећан Курбан-бајрам