Милосављевић је на састанку одржаном у циљу решавања актуелних проблема у робној размени Србије и Босне и Херцеговине рекао да очекује да ће овај споразум у потпуности заживети од 1. јануара наредне године, с обзиром на то да суштински слободна трговина већ постоји.
Он је истакао да је то крајњи рок да се отклоне све царинске и ванцаринске баријере и да границе буду проходне за проток робе, услуга, људи и капитала, и напоменуо да је то суштина слободне трговине и најјачи аргумент за интересовање страних инвеститора за тржиште ЦЕФТА региона.
Министар је нагласио да је БиХ други по значају партнер Србије у извозу и навео податак да је прошле године извоз Србије у ову земљу износио приближно 760 милиона долара, док је увоз био приближно 370 милиона долара, а укупан обим спољнотрговинске размене износио је више од 1,1 милијарде долара.
Према његовим речима, у последњих пет до шест година обим спољнотрговинске размене двеју земаља у континуитету је повећан за 20 до 30 одсто, и то су трендови који би требало да буду настављени и у овој години.
Министар спољне трговине и економских односа БиХ Слободан Пухалац оценио је да би ратификација ЦЕФТА споразума донела могућност за повећање спољнотрговинске размене двеју земаља.
Пухалац је навео да би у том циљу требало инсистирати да се уједначи третман акцизне робе приликом увоза и извоза, и додао да би требало стварати амбијент уједначених и толерантних процедура како би обим размене био значајно већи.
Потпредседник Спољнотрговинске коморе БиХ Милан Ловрић указао је на то да укупни резултати спољнотрговинске размене нису задовољавајући јер су потенцијали обе земље много већи, па би у циљу постизања бољих резултата требало искористити могућности које пружа ЦЕФТА споразум.
Директор Бироа за регионалну сарадњу у Привредној комори Србије Миливоје Милетић указао је на то да је највећи проблем у сарадњи двеју земаља трговина производима животињског порекла.
Истовремено, он је напоменуо да би требало ставити ван снаге Одлуку Савета министара БиХ о привременој обустави примене нулте царинске стопе на одређене пољопривредне производе пореклом из Србије, што је и предвиђено новим ЦЕФТА споразумом.
Милосављевић је новинарима по завршетку овог скупа рекао да ће овогодишњи род пшенице бити довољан да се подмире све билансне потребе Србије до наредне жетве.
Рачунајући и прелазне залихе које имају републичке робне резерве и складиштари, очекује се и вишак од 500 до 600 хиљада тона хлебног жита за извоз, навео је он.
Министар је истакао да ће у наредних неколико дана жетва бити завршена и да се, према првим проценама, очекује род од два милиона до 2,1 милион тона, а просечан принос од 3,5 тона по хектару је на нивоу приноса из претходних година.
Према његовим речима, тај просечан принос је задовољавајући уколико се узму у обзир примењене мере агротехнике и наводњавања.
Такође, Милосављевић је објаснио да је, према оцени стручњака, квалитет зрна добар и додао да ће републичке робне резерве обновити залихе пшенице.
Са овом понудом пшенице нема ни економских ни објективних разлога за повећање цене хлеба, закључио је министар.