Делегација Србије, коју је предводио oтправник послова Амбасаде Србије у УН Душан Вујачић, засновала је иницијативу на аргументима да је човечанство данас изложено сложеним изазовима, укључујући кризу животне средине, биодиверзитет, климу, економску, финансијску и геополитичку кризу.
Циљ остваривања одрживости природе и друштва у догледној будућности може се постићи само ако се успостави и правилно и континуирано негује чврст темељ који чине основне и примењене науке, одговорне за изненадна открића, и друштвене и хуманистичке науке, које стварају контекст.
Ова основа, такође, мора да укључује више дисциплинарних, односно мултидисциплинарних, интердисциплинарних и трансдисциплинарних истраживања.
Приликом успостављања научне основе одрживости, посебну пажњу треба посветити њеном коришћењу за развој иновација, технологије и образовања за читаво човечанство.
При спровођењу циљева одрживог развоја, које је 25. септембра 2015. године усвојила ГС УН, под заставом наука за одрживост и људску безбедност, посебну пажњу треба посветити онима који су усмерени на здравствену заштиту, безбедност воде и хране, смањење неједнакости и родну равноправност, економски раст, одрживе заједнице, климатске акције, заштиту животне средине и мир и правду.
На основу ових аргумената, Влада Србије је предложила да се период 2024–2033. прогласи као Међународна декада наука за одрживост.
Председавајући Међународној години основних наука за одрживи развој Мишел Спиро изнео је као закључак састанка позив чланицама Уједињених нација да се придруже Србији у припреми резолуције о Међународној декади наука за одрживост.
Ова иницијатива Србије, која је представљена 24. маја у Њујорку, подржана је од стране председника 77. заседања Генералне скупштине УН Чаба Коросија.