Помоћник министра финансија Огњен Поповић говорио је данас на Самиту министара финансија, гувернера и директора пореских управа региона у Бечићима о економској ситуацији у Србији, фискалној и монетарној политици у доба светске економске кризе и високе инфлације, спроведеним реформама и плановима за наредни период.
П:
О:
Читај ми
Наша земља се вратила на ниво јавног дуга из периода пре пандемије
Београд/Бечићи,
30. мај 2023.
Поповић је, на панелу „Здраве јавне финансије – кључни предуслов привредног раста и изградње модерне тржишне привреде и у условима продужене геополитичке неизвесности”, истакао да је удео јавног дуга у БДП-у Србије тренутно на нивоу од 51,4 одсто, што значи да је наша земља успела да се врати на ниво из периода пре пандемије, и поред три пакета економске подршке привреди и грађанима у укупном износу од око девет милијарди евра.
Он се, подсетивши на то да су током пандемије покренуте две гарантне шеме за помоћ привреди, осврнуо и на нова фискална правила, предвиђена изменама Закона о буџетском систему, који је усвојен крајем 2022. године.
Држава је, како је нагласио, показала фискалну дисциплину и одговорност, при чему је готово сав портфолио скупљих дугова рефинансиран, тако да смо у ову светску економску кризу ушли спремни.
Према његовим речима, просечна стопа задуживања на портфолио јавног дуга је крајем године износила 2,8 одсто.
Тренд у свету је раст каматних стопа централних банака, што се прелива на банкарски сектор и њихове камате, а у региону Западног Балкана банке чине чак 95 одсто свих извора финансирања, рекао је он и додао да зато треба да радимо на развоју тржишта капитала, односно креирању алтернативних извора финансирања за привреду.
Он је подсетио на то да је Србија усвојила Закон и Стратегију развоја тржишта капитала.
Поповић се осврнуо и на борбу против сиве економије, истичући да су на том пољу остварени значајни помаци, уведени нови системи е-фискализације и е-фактура, те да се ради на увођењу система е-акциза.
У том контексту је подсетио и на студију НАЛЕД-а према којој је обим сиве економије у протеклих пет година, од 2017. до 2022. године, пао са 14,9 на 11,7 одсто.
Из године у годину, како је нагласио, смањује се пореско оптерећење зарада, чиме се растерећују послодавци и додатно стимулише привреда, а и даље се ради на реформи и модернизацији Пореске управе, у правцу поједностављења процедура, што доноси користи и привреди и грађанима.
На панелу су учествовали и министар финансија Црне Горе Александар Дамјановић, министар финансија и трезора Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија, као и шефица канцеларије ММФ за Западни Балкан Стефани Верена Ебле.
Аутор:
mfin.gov.rs
-
Београд, 14. јануар 2025.Подршка нафтних компанија за очување стабилности снабдевања...
-
Београд, 13. јануар 2025.Рад на спречавању негативних последица санкција НИС-у
-
Београд, 31. децембар 2024.Србију у новембру посетило 318.519 туриста
-
Београд, 30. децембар 2024.Процењени раст укупне економске активности у Србији у 2024. години...
-
Београд, 27. децембар 2024.Рекордни прилив страних директних инвестиција
-
Београд, 20. децембар 2024.Нове цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 18. децембар 2024.Девизни прилив од туризма за десет месеци премашио 2,3 милијарде...
-
Београд, 18. децембар 2024.Држава испуњава све своје обавезе према пољопривредницима
-
Београд, 18. децембар 2024.Наставак рекордног раста извоза ИКТ услуга
-
Београд, 17. децембар 2024.Ускоро меморандум о сарадњи са Азербејџаном на изградњи гасне...